HMS Furious, носач авиона

Коначни изглед носача авиона HMS Furious, 1935-36.

Кобилица за носач авиона HMS Furious је положена 15. јуна 1915. у бродоградилишту Armstrong Whitworth, у Њукастлу. У ствари, кобилица је полагана за један од три бојна крсташа, пројектована као подршка Првом лорду Адмиралитета, лорду Џону Фишеру у његовом амбициозном „Балтичком пројекту“. Грађен да буде брзи брод, Furious је имао мали газ, био је лако оклопљен и његово једино наоружање  је био пар топова калибра 460 мм и једанаест топова калибра 140 мм.

Жеља за брзим увођењем у оперативу брода способног да лансира авионе учинио је да сви препознају тај брод у делом завршеном бојном крсташу Furious. Почетком 1917, Furious се налазио у процесу опремања и био је скоро завршен, када је започела конверзија у носач авиона. Прва фаза је подразумевала уклањање надграђа брода, испод ког је требало израдити хангаре и радионице. Било је довољно простора, у почетку, за десет авиона који би се подизали на летну палубу помоћу два крана.

HMS Furious након изласка из бродоградилишта. Уочава се само прамчана летна палуба

Први авиони који су полетели са овог носача били су авиони Sopwith Baby. На носач асу враћани након што би слетели у непосредној близини носача. Такав начин летења је већ био познат; Британцима је био потребан носач на који ће авиони моћи да слећу. Средином јула 1917, три авиона типа Sopwith Pup су испоручена на носач како би били коришћени за испитивања. Током испитивања слетања на летну палубу, изведено је и прво (у свету) слетање на летну палубу, изведено 2. августа. Пилот Edwin Harris Dunning није имао баш превише времена за радовање, јер се приликом следећег слетања, пет дана касније, због квара на мотору превалио преко ивице летне палубе и удавио. Као резултат, HMS Furious је враћен на даље модификације.

Крмена купола је уклоњена, и на том месту је израђена друга летна палуба дужине 300 стопа. Испод ове палубе су израђени већи хангари и радионице. Уместо кранова, и крменог и прамчаног, уграђени су хидраулични лифтови. Прамчана и крмена летна палуба су повезане узаним прелазима, довољно широким да се може пребацити авион. Нови тестови, извођени од 15. марта 1918, нису били охрабрујући. Задња палуба је, због турбуленција изазваних надграђен брода, комбиновано са врелим гасовима из бродског димњака, била неупотребљива за слетање. Изведено је свега неколико слетања на крмену летну палубу.

Спој две летне палубе, прамчане и крмене.

Овај хендикеп није спречио носач авиона HMS Furious да узме учешће у нападу на немачке снаге 19. јула 1918. Поневши седам авиона Sopwith Camel на прамчаној летној палуби, извршио је напад њима на базу немачке царске морнарице у  у којој су се налазили ваздушни бродови – цепелини. Овај напад се сматра првим нападом авиона са носача у историји.

У периоду од јуна 1921. до септембра 1925. Furious је преживео још једну конверзију, далеко драматичнију, када је спољни изглед промењен до непрепознатљивости. Брод остаје без комплетног надграђа и димњака. Прамчана и крмена летна палуба су задржане, али су спојене у једну целину. Тако реконструисан носач авиона, након успешних испитивања, средином тридесетих година улази у састав Домовинске флоте. Након што је једно време служио за обуку, на HMS Furious се септембра 1938, током Минхенске кризе, укрцавају 801, 821. и 822. ескадрила. Непосредно пред Други светски рат извршен је ремонт. У току овог ремонта, носач добија мало острво на десној страни летне палубе, а наоружање је нешто ојачано.

Након губитка носача авиона HMS Courageous, носач авиона Furious, октобра 1939. бива поново придодат Домовинској флоти. Учествује у својојј првој акцији, Норвешкој кампањи априла 1940, са авионима типа Swordfish из 816. и 818. ескадриле. Током овог периода није имао ловачку заштиту, те се за одбрану од напада из ваздуха морао поуздати у 12 топова калибра 101 мм и 24 топова калибра 40 мм. Од новембра 1940, HMS Furious извршава задатак превожења авиона; почевши са 55 авиона Hurricane, спакованих у сандуке, које је требало превести до северне Африке. На носач је укрцано шест авиона B-24 Skua, који су представљали ловачку заштиту брода. Од априла 1941, дестинација за превоз авиона постаје Гибралтар, одакле су Харикени пребацивани на носач авиона HMS Ark Royal. Највећа испорука је била слање 64 авиона Hurricane и 9 авиона Swordfish из састава 816. ескадриле за Медитеран, јуна 1941. Месец дана касније, HMS Furious крца авионе Fulmar и Sea Hurricane из 800. ескадриле, авионе Swordfish из 812. ескадриле и Albаcore из састава 817. ескадриле. Заједно са носачем HMS Victorious, паром крстарице и шест разарача, испловљава са намером да нападне непријатељске бродове у норвешким и финским водама. Крај августа, HMS Furious дочекује поново на задатку транспорта авиона за Гибралтар. Након што је превезао 49 Харикена, HMS Furious одлази за Филаделфију на ремонт.

Након ремонта, HMS Furious учествује у великој операцији Pedestal, са укрцаних 38 Спитфајера. Сви авиони су послати за Малту, чим им је острво дошло у долет. На повратку за Гибралтар, укрцано је још 32 Спитфајера, који су такође успешно прослеђени за Малту. Након тога, HMS Furious се вратио у британске воде, одакле бива ангажован у операцији Torch. За потребе ове операције крца 12 авиона Seafire из састава 801. и 807. ескадриле, као и девет авиона Albacore из 822. ескадриле. Задатак авиона са HMS Furious био је да штите пловни састав током извођења операције.

Након операције Torch, HMS Furious се врaћа у састав Домовинске флоте, где учествује у неколико операција дуж норвешке обале, а почетком 1944. се ангажује на пратњи конвоја за Совјетски Савез. Априла 1944. учествује у једном од напада на немачки бојни брод Тирпиц. Са уркцаним авионима типа Seafire и Barracuda, напада Тирпиц 3. априла. Бојни брод је био толико оштећен да је морао провести још три месеца у луци. Тирпиц је поново био у центру пажње током операције Mascot у јулу, као и операције Goodwood. За потребе учешћа у операцији Mascot, HMS Furious добија дрвену рампу која је помагала тешко оптерећеним авионима Barracuda да полете са носача.

Barracuda полеће у напад на немачки бојни брод Tirpitz

Носача авиона HMS Furious бива повучен у резерву 15. септембра 1944. Априла 1945. је завршена његова каријера, која се сматра једном од најбогатијих каријера британских носача авиона током Другог светског рата. Пре него је 23. јануара 1948. продат у старо гвожђе, HMS Furious је служио за испитивања ефеката ваздушне експлозије на ратне бродове.Коначно је изрезан и престао да постоји 22. јуна 1948. године.

ТТ карактеристике HMS Furious
Класа и тип бојни крсташ класе Courageous
Депласман 19 826 т нормални
23 257 т пуни
Дужина преко свега 239,8 м
Ширина 26,8 м
Газ 7,6 м
Погонска група 4 осовинска вода, 4 парне турбине, 90 000 КС
Брзина пловљења 31,5 чв
Посада 737 чланова
Оклопна заштита појас 51-76 мм
палубе 19-76 мм
барбете 76-178 мм
куполе 178-229 мм
командни мост 254 мм
Наоружање 2 х 460 мм
11 х 140 мм
2 х 76,2 мм
2 х ТЦ калибра 533 мм (подводне)
Авио компонента 36 авиона

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *