HMS Glorious, носач авиона

Последњи носач настао конверзијом крстарица, HMS Glorious, други је из класе бојних крсташа класе Courageous који је конвертован у носач авиона. Кобилица брода је положена 1. маја 1915. у Белфасту. У наоружање британске морнарице улази јануара 1917, као лаки бојни крсташ. Конверзија у носач авиона је започета 1924. у бродоградилишту Росит. Након конверзије је отегљен у Девонпорт, где је 24. фебруара 1930. поново уведен у оперативу, овог пута као носач авиона.

Службу у својству носача авиона започиње у саставу Средоземне флоте. Кратко време, од марта до јуна 1930. се налази у састаљву Домовинске флоте, након чега се враћа у састав Средоземне флоте. Као и носач авиона Courageous, и HMS Glorious је могао да укрца 48 авиона, међу њима ловце Flycatcher, торпедне бомбардере Dart и Ripon, као и извиђачке авионе типа Fairey IIIF. Касније у састав ваздухопловне групе носача авиона улазе ловачки авиони типа Nimrod и Osprey, а са избијањем Другог светског рата – и ловци Sea Gladiator.

Glorious се налази у саставу Средоземне флоте све до октобра 1939. У ремонту, извршеном у периоду од јула 1934. до јула 1935. крмени део летне палубе је продужен. Уградњом катапулта и наоружања, постаје истоветан носачу Courageous, с тим да је разлика између њих била само у модификацији крменог дела палубе.

Први ратни задатак носача авиона HMS Glorious био је пролазак кроз Суец и улазак у Индијски океан, где би се придружио лову на немачку тешку крстарицу Admiral Graf Spee. Априла 1940, након неуспешног лова, Glorious се враћа у Домовинску флоту како би учествовао у инвазији на Норвешку, пружајући ваздушну подршку, заједно са носачем Ark Royal. На палуби су се налазили авиони Gladiator из састава 263, 802. и 804. ескадриле, као и Skua из 803. ескадриле. Ови авиони су полетели 24. априла у напад на циљеве око Трондхајма. Три дана касније, носач се вратио у Скапа Флоу како би извршио попуну горивом и укрцао још авиона. Првог дана маја, носач се поново налазио у норвешким водама. У норвешким водама је поново био 18. маја, овог пута са авионима Walrus из 701. ескадриле и Hurricane из 46. ескадриле. Британске снаге су се пар дана касније повукле.

HMS Glorious се 8. јуна, са још два разарача (HMS Acasta и HMS Ardent), налазио на путу ка Скапа Флоу. Димњаци са три брода су направили видљив сигнал за немачке бојне бродове (бојне крсташе) Gneisenau и Scharnhorst. Посада носача је уочила немачке ратне бродове у 1600 часова. Glorious није предузео никакве акције, сем што је упутио један од разарача у извидницу. Пет авиона Swordfish је подигнуто на палубу носача. Разарач Ardent је храбро извршио напад на немачке ратне бродове, успевши да погоди епријатељски брод једним пројектилом калибра 120 мм. Ускоро је подлегао услед удара са немачких бродова. Scharnhorst у 1632 часова окреће ватру ка носачу, успевши да погоди прамчани део летне палубе. У 1658 носач прима други погодак, потом у 1740 часова, када је димна завеса почела да се разилази. Овог пута је погођен машински простор, након чега носач успорава и почиње да кружи. Потонуо је у у 1810 часова. Спашено је свега 43 чланова посаде.

ТТ карактеристике HMS Glorious
Tип носач авиона
Депласман 25 370 т
Дужина преко свега 239,8 м
Ширина 27,6 м
Газ 8,5 м
Погонска група 4 гасне турбине, 4 осовинска вода, 90 000 КС
Брзина пловљења 30 чв
Посада 793 (+ 490 припадника ваздухопловства)
Радијус пловљења 5 860 М брзином од 16 чв
Наоружање 16 × 4,7-инча (120 мм)
Оклопна заштита појас: 51–76 мм
палубе: 19–25 мм
Авио компонента 48

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *