Бојни крсташи класе Kongo

Након поринућа прве класе бојних крсташа британске краљевске морнарице, класе Invincible, 1907. године, јапанска царска морнарица одлучује да направи супериорнији брод. Након обимног посла, Јапанци су конструисали брод депласмана 18 725 тона. У међувремену је Британија положила кобилицу за већу класу бојних крсташа, класу Lion депласмана 26 270 тона. Тако “изазвани”, Јапанци одлучују да свој пројекат пошаљу у старо гвожђе и да потраже помоћ и експертизу Британаца. Већ 1910. године у Британију стиже наруџба за изградњу бојног крсташа унапређене класе Lion, депласмана 27 000 тона.

Кобилица за први брод из класе, Kongo, положена је јануара 1911. године. Брод је поринут маја 1912. а опремљен августа 1913. године. Kongo је био последњи брод јапанске царске морнарице који није био изграђен у јапанским бродоградилиштима. Након опремања и испитивања, Kongo улази у јапанске воде новембра 1913. године. Касније су изграђена још три брода исте класе:

– Hiei је изграђена у бродоградилишту у Јокосуки, али са великим процентом делова и компоненти увежених из Велике Британије. Кобилица јој је положена новембра 1911. године, а завршена је августа 1914. године;
– Haruna је изграђена у бродоградилишту компаније Кавасаки у Кобеу. Сви делови и компоненте биле су произведене у Јапану. Изградња је трајала од марта 1912. до априла 1915. године.
– Kirišima, последњи брод из класе, изграђена је у бродоградилишту компаније Мицубиши у Нагасакију, такође од делова произведених у Јапану. Кобилица је положена марта 1912. године а брод је довршен априла 1915. године.

Опремање бојног крсташа у Јокосуки, 1913.

Оклопна заштита

Kongo класа је изграђена као бојни крсташ, и као такви, били су релативно лако оклопљени бродови. Чак и након обимне модернизације, слабости ове класе су се огледале у неадекватној оклопној заштити. Оклоп ових бродова тежио је неких 6 500 тона, што је чинило око 25 % стандардног депласмана брода.

Главни оклопни појас био је дебљине 203 мм на воденој линији, и 152 мм изнад ње. Дебљина главног појаса је ка прамцу износила 76,2 мм, као и на крми (и изнад и испод водене линије). Барбете су имале  Викерсов цементирани оклоп дебљине 254 мм, а чела купола око 228 мм. Кровови купола били су дебели 76 мм, док је оклопљена палуба била дебела 50 мм.

Погон

Бродови класе Kongo били су најбржи бродови јапанске царске морнарице. Максималну брзину од 27,5 чв обезбеђивало је 4 осовинска вода које су погониле 4 Парсонсове парне турбине. Пара је долазила из 36 котлова типа Yarow, распоређених у 8 котларница. Били су погоњени угљем, а дим је одвођен кроз 3 димњака.

Наоружање

Према првобитној замисли, на бродове класе Kongo требало је уградити топове калибра 304 мм, као и на савременим британским бојним крсташима. Међутим, у то време су Британци тестирали топове калибра 343 мм, а који су планирани за уградњу на бродове класе Lion. Када су Јапанци сазнали за те тестове, одлучили су да на Kongo уграде исте топове. Међутим, у складу са очекивањима да Американци започну уградњу топова калибра 355 мм, Јапанци су радили са Британцима да развију слично оружје и уграде га на бродове класе Kongo.

Четири куполе главне артиљерије биле су уграђене по следећем: две на прамцу, једна на средини и једна на крми. Тако је Kongo класа добила значајан плотун по боку, од 8 топова калибра 355 мм. Када је брод био завршен, овакав распоред главне артиљерије чинио га је једним од најмоћнијих бродова тог времена.

Секундарну артиљерију чинило је 16 топова калибра 152 мм, смештених по 8 на оба бока, у казаматима. Ово је било и више топова него што је било уобичајено, а ту се највише огледа јапанска забринутост од торпедних напада са разарача.

На брод су уграђени и топови калибра 76,2 мм: на првом броду из класе 16 топова (једноцевних) а на осталим бродовима из класе по 8. Чудна јапанска особеност била је уградња јаког торпедног наоружања на површинске бродове: на Kongo је било уграђено чак 8 подводних торпедних цеви, калибра 533 мм.

Модификације у току оперативне употребе

Бродови класе Kongo имали су дужи век од свих дреднота у јапанској царској морнарици. Почели су као бојни крсташи, да би завршили као брзи бојни бродови. Током своје каријере, сваки од четири бродова из класе је прошао две модернизације.

Прва модернизација је вршена у периоду између 1927. и 1932. године; прва је модернизована Харуна, последњи Hiei. Са циљем отклањање највеће слабости ове класе бродова – слабе оклопне заштите, на брод је додато 3811 тона оклопа. Оклопом су додатно заштићене горње површине муницијских комора и стројарница. Противторпедна заштита је донекле унапређена, додавањем заштитног простора на боковима, што је повећало ширину брода за 29 м. Наоружање није дирано, сем што су уклоњене 4 торпедне цеви. Максимална елевација артиљеријских оруђа повећана је на 43 степени, чиме је и повећан домет. Систем пропулзије је доживео извесне измене.Уместо 36 котлова у првобитној верзији, на бродове су уграђени вишегоривни котлови. На Harunu је уграђено 10 таквих котлова, а на Kongo и Kirišimu по 16. Ова измена је дозволила да се уклони баласт са прамца брода. На брод су укрцана три хидроавиона, за потребе коректуре артиљеријске ватре, али нису уграђивани катапулти.

Hiei је био посебан случај… Између 1929. и 1932. Hiei је био, у складу са одредбама Поморског споразума из Лондона, демилитаризован. Оклопни појас је демонтиран, а максимална брзина ограничена на 18 чв уклањањем 25 парних котлова. Крмена купола топова 355 мм била је демонтирана, као и комплетна секундарна батерија.

Друга, радикалнија, модернизација започета је 1933. године модернизацијом Harune. Након извршене модернизације класа бојних крсташа Kongo рекласификована је у класу бојних бродова Kongo. Оклопна заштита је побољшана, повећана је противторпедна заштита стројарница. Нова погонска група, коју су чинили 11 парних котлова Кампон, на нафту, и нове турбине, повећали су максималну брзину брода на 29,7 до 30,5 чв. Крма је продужена за 7,62 м, што је такође помогло у остваривању већих брзина пловљења.

Харуна након друге модернизације, пробна вожња

Изглед бродова је измењен, уградњом командног моста налик пагоди. Из наоружања брода избачена су два топа калибра 152 мм и преостале 4 торпедне цеви. Противавионско наоружање је побољшано уградњом четири двоцевна топа Тип 89, калибра 127 мм. До краја 1936. године уграђено је још 10 двоцевних топова калибра 25 мм.

Иза куполе бр. 3 коначно је уграђен катапулт за хидроавионе, који нису претрпели измене, ни квалитативне – ни квантитативне.

Последњи брод на коме је извршена модернизација био је Hiei. Радови су започети 1940. године, и урађени су идентични радови као на осталим бродовима из класе, с том разликом што је на Hiei уграђен командни мост налик командном мосту бојног брода класе Jamato.

Током рата, модификације су биле сконцентрисане на противавионско наоружање и уградњу радара. Hiei и Киришима потопљени су пре модернизације. Први брод на коме је уграђен радар био је Kongo. Уграђен је радар Тип 21, на артиљеријски даљиномер на прамцу, августа 1942. године. Почетком 1943. године, након губитка Hieiја и Kirišime, на остале бродове додата је допунска бетонска заштита на крменом делу, како би се заштитили делови кормиларског уређаја.

Kongo након реконструкције

У исто време се уграђују и допунски топови калибра 25 мм, њих 6, на двоцевним лафетима, док су уклоњена два топа калибра 152 мм. Јануара 1944. године, демонтирају се још 4 топа калибра 127 мм и 2 двоцевна топа калибра 25 мм, како би се направио простор за уградњу 2 топа калибра 127 мм и четири троцевна топа калибра 25 мм. Јуна 1944. године уграђују се радари модела Тип 22 и Тип 13. Бродско наоружање доживело је још измена, тако да је августа месеца број ПА топова нарастао на преко 100 цеви, док је број топова калибра 152 мм смањен на свега 6.

Ратна модификација Harune била је слична. У октобру 1942. године уграђен је радар Тип 21. Током доковања у периоду фебруар-март 1943. године, уграђен је радар Тип 22, демонтирано је 6 топова калибра 152 мм. Као и код Конга, бетонска заштита је додата у просторима за кормиларске агрегате. Јуна 1944. године уграђен је радар Тип 13, као и још додатних топова калибра 25 мм.

Пре него што је испловила у битку у заливу Лејте, Haruna је на себи имала, као противавионску компоненту, шест двоцевних топова калибра 127 мм (Тип 89) и 122 топова калибра 25 мм (30 троцевних, два двоцевна и 28 једноцевних).

Служба у рату

Са почетком рата, Kongo и Haruna добијају задатак да покрију инвазију на Малају и Филипине. Јануара 1942. године, иста два брода добијају задатак да пруже ватрену подршку инвазији на Холандску Источну Индију. У марту 1942. године придружују се Hieiju и Kirišimi, који су сво време рата били задужени за пратњу носача авиона, како би се извршио масован рејд у водама Индијског океана. То је био и једини пут да су сва четири брода класе Kongo на истом задатку.

За напад на Мидвеј, Kongo и Hiei су били придодати снагама за инвазију, док су Kirišima и Haruna остали на задатку пратње састава носача авиона. У овој улози, Харуна је задобила лакша оштећења… Сва четири брода класе Kongo били су активни у бици за Гвадалканал, која је започела августа 1942. године. Касније учествују код Источних Соломонских острва, а 13. октобра, Kongo и Haruna извршавају најуспешнију акцију јапанских бојних бродова током рата, када су на аеродром Хендерсон Филд сручили артиљеријску ватру од 900 пројектила калибра 355 мм, при чему су уништили преко 40 америчких авиона. Касније, истог месеца, Kongo и Киришима бивају нападнути авионима са америчких носача авиона, али пролазе неоштећени.

Напад из ваздуха на сада већ бојни брод Haruna, Куре, 28. јул 1945.

У новембру, Kirišima и Hiei су поново ангажовани за напад на аеродром Хендерсон Филд, као део операције у обезбеђењу конвоја ка Гвадалканалу. Америчка ратна морнарица је у напад на јапанске бродове послала пловни састав састављен од крстарица и разарача, како би спречила бомбардовање аеродрома. У рано јутро 13. новембра сусрели су се јапански и амерички бродови. У размени ватре, Kirišima је погодила крстарице USS San Francisco и USS Helena, док је сама задобила погодак пројектила калибра 203 мм. Амерички бродови су сконцентрисали ватру на Hiei, која је погођена са неких 28 до 38 пројектила калибра 203 мм са крстарица USS San Francisco и USS Portland, као и са неких 70 до 75 пројектила калибра 127 мм. Hiei је у одговору на ватру, осакатио пројектилима крстарицу USS San Francisco и оштетио крстарицу USS Atlanta и још један разарач. Упркос великој штети нанесеној на надграђу брода, подводни део Hieija био је скоро нетакнут. Међутим, два пројектила калибра 203 мм пробили оштетили су кормило, тако да Hiei губи могућност повлачења са бојишта и креће да плови у круг. Након сванућа, Hiei постаје мета за 70 авиона. До вечери, Hiei је потопљена након што бива погођена са неколико авионских бомби и 4 торпеда. Наредног дана, Kirišima води још један напад јапанских бродова на аеродром Хендерсон Филд. У јутро, 15. новембра Kirišima је са пратњом упловила у „Теснац са гвозденим дном“, али су их овог пута дочекала два модерна бојна брода америчке ратне морнарице, USS Washington и USS South Dakota. У овом боју, Американци односе победу потапајући Kirišimu топовима калибра 406 мм, док заузврат бојни брод USS South Dakota трпи већу штету на надграђу. Ово је уједно био и први сукоб бојних бродова на Тихом океану.

Преостала два бојна крсташа/бојна брода класе Kongo, Haruna и Kongo, нису учествовали у сукобима све до јуна 1944. године, у бици у Филипинском мору. Оба брода су била придодата пратњи 3. дивизиону носача авиона. У нападу америчких авиона, Kongo пролази неоштећен, док Haruna има мање среће – погађају је 4 авио бомбе. У бици у заливу Лејте, срећа се мења: Kongo бива оштећен, док Haruna бива врло мало оштећена ватром са разарача.  Међутим, приликом повратка из борбе, Kongo напада подморница USS Sealion II. Дана 21. новембра 1944. године, два торпеда погађају Kongo у десни бок. Након два и по сата, Kongo се преврће услед великог продора воде који се није могао контролисати. На дно односи 1250 чланова посаде, док се њих 237 спашава. Kongo је био једини јапански бојни брод потопљен торпедима лансираним са подморнице.

Haruna тоне касније, 28. јула 1945. године, нападом авиона са носача авиона. Са осам погодака авио бомбама Haruna тоне на плитко дно. Бива изрезана у периоду 1946-48. године.

ТТ карактеристике
Депласман 1915: 27 941 т
1932: 37 187 т
Дужина 1915: 214,6 м
1932: 222 м
Ширина 30,8 м
Газ 9,7 м
Погонска група 4 осовинска вода; Парсонс турбине, 136 600 КС
Брзина пловљења по изградњи: 27,5 чв
након ремонта: 30,5 чв
Даљина пловљења 8 000 миља брзином од 14 чв
Посада 1437 чланова
Наоружање 8 × 356 мм
16 × 152 мм
8 × 127 мм
8 × ТЦ 533 мм
до 118 х 25 мм ПАТ-ова Type 96
Авио компонента 3 авиона

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *