Крстарице класе London

Крајем 1923. долази до промене на челу Поморских конструкција… старог директора Денкорта наслеђује Вилијем Бери (William J. Barry), искусни конструктор бродова који је водио тим конструктора „крстарица од 8-инча“. Он је надгледао изградњу крстарица класе Кент и тражио од Лиликрапа да развије још једну серију крстарица наоружаних топовима калибра 203 мм. Бери и Лиликреп су разматрили увођење неколико радикалних измена у свој дизајн. Проучили су употребу троцевних кула, које би додале 400 тона на брод, али која би била уштеђена жртвовањем ионако слабе оклопне заштите брода. Ова модификација је замало успела, али се одустало јер једноставно се није могло обезбедити места за смештај додатних муницијских комора без жртвовања простора за машински комплекс а самим тим и брзине пловљења.

HMS London, мај 1943.

На крају, крстарица предложена за градњу у фискалној 1925-26. години била је врло слична својим претходницима. Највећа разлика између крстарица класе Кент и крстарица које ће чинити класу Лондон огледала се у заштити. Класа Кент је остала без противторпедне заштите у виду испупчења на оплати већ је имала заштиту само око делова кормиларског уређаја. Губитак те врсте заштите је значила смањење незнатно дужи труп, а у пару са тим, како би се очувале перформансе брода, смањена је ширина брода. Уштеде на маси су дозволиле Лиликрапу да на брод угради катапулт. Мостови су били померени за 4,5 м ка крми, како би куполе А и Б имале већи сектор покретања.

Друга разлика се односила на распоред машинских простора, који је био прилагођен добијању повећаног водонепропусног простора – који је био од виталне важности за брод у случају поготка торпедом. Тиме је смањен и ризик од избацивања погона из строја само једним поготком.

Одобрење за градњу нових бродова обухватало је серију од четири брода (London, Devonshire, Sussex и Shropshire). Градња прве крстарице, назване Лондон, започета је полагањем кобилице почетком 1927. Градња преосталих није ишла глатког, јер су недостајала финансијска средства. Ипак, све четири крстарице су изграђене на време и ушле су у оперативу до јесени 1929. године.

Током тридесетих година израђени су планови за модификацију ових крстарица, али мимо уградње система за управљање ватром противбавионских топова, и промена у погледу секундарне артиљерије и система катапулта, пре 1939. је само крстарица Лондон претрпела веће измене. Када је избио рат, она се већ налазила на ремонту у Четаму, тако да када је 1941. враћена у оперативу било ју је тешко препознати. Један димњак је демонтиран, командни мост је повећан и уграђене су мање измене на оружју и опреми за употребу авиона. Ове промене нису били успешне – додата маса је сметала тако да је било потребно извршити још једно доковање током рата пре него што је постала оперативна у пуном смислу речи. Уграђеним модификацијама је постала слична класи лаких крстарица Фиџи (Fiji) , које су грађене у истом временском периоду. Остале крстарица класе Лондон задржале су изглед сличан претходницима из класе Каунти (County).

Бродови класе:

HMS London
HMS Devonshire
HMS Sussex
HMS Shropshire

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *