Помоћна крстарица Orion

HSK 1; Schiff 36; Raider A

Помоћна крстарица Orion

Један од првих бродова на коме је извршена конверзија у помоћну крстарицу био је теретни брод Kurmark. Овај брод је у пролеће 1939. ушао у хамбуршко бродоградилиште Blohm & Voss, одакле је у децембру исте године изашао као HSK 1. Команда немачке ратне морнарице је за команданта поставила капетана бојног брода Курта Вејхера (Kurt Weyher). Следећа три месеца су прошла у пробним вожњама и у увежбавању посаде. Марта 1940. помоћна крстарица Орион се отиснула на море, кроз Категат и Скагерак у Северно море. Након проласка Куксхавена направљена је пауза од пар дана, како би се сива боја оплате пребојила и тиме маскирао брод. Помоћна крстарица је наставила пловљење као холандски теретни брод Beemsterdijk.

Вејхер је 6. априла 1940. примио своја наређења и кренуо на север, уз обалу Норвешке, потом опловио Велику Британију и Исланд, након чега је окренуо на југ и кроз Данска врата ушао у Атлантик. То је била уобичајена пловна рута. Први тест за брод и посаду уследио је кроз два дана, када су се немачком рејдеру приближила два британска разарача.

Маска је била уверљива, тако да су Британци прогутали причу о холандском теретном броду. Пре доласка до Данских врата, Orion је два пута мењао маску, прво је био совјетски брод Совтофгфлот, а потом је у водама где је било необично видети совјетски брод – постао грчки теретни брод Rokos.

Вејхеру је наређено да кратко време напада бродовље на Атлантику, пре него што отплови за Индијски океан, како би изазвао пометњу и убедио Савезнике да се већина немачких бродова ангажује у том подручју. Прву прилику за доказивање добија 24. априла, када среће британски наоружани трговачки брод. Вијући немачку заставу, Вејхер је пришао британском броду и наредио му да се заустави; како британски брод није намеравао да стане, а почео је са слањем позива за помоћ, Вејхер је отворио ватру. Британски брод није био дорастао немачкој помоћној крстарици и ускоро је уништен. Посада је напустила брод. Док су Немци укрцавали бродоломнике, Вејхер је могао да прибележи први плен – теретни брод Haxby. Након укрцавања бродоломника, посада помоћне крстарице Orion се постројила на палуби, како би уз све почасти сахранили британске колеге које су погинуле у окршају.

Orion прелази екватор 1. маја, сада као бразилски теретни брод Lloyd Brasilero; 13. маја се сусреће са танкером Winnetou који га допуњава горивом. Око рта Хорн пролази 21. маја, када добија наређење да лови непријатељске бродове дуж аустрлијске обале. Прерушен као холандски теретни брод, рејдер након борбе са тешким морем и претрпљених проблема са погоном долази у своју зону 12. јуна,. Први задатак који је извршила ова помона крстарица у додељеној јој зони био је да положи више од 200 мина на прилазу заливу Хаураки. Након извршења овог задатка, Вејхер се опет сусрео са танкером Winnetou и допунио залихе горива. На неку од ових 200 мина налетео је брод Niagra, који је превозио пешадиску муницију и више од 7 тона злата енглеске банке.

Током доласка у зону, услед тешког мора, помоћна крстарица Orion је остала без свог хидроавиона, тако да су јој сада могућности осматрања биле врло ограничене. Тако се може рећи да је Вејхер имао прилично среће када је осматрач уочио светла на хоризонту. Чекајући да брод прође по крми, Вејхер је извешао немачку заставу и кренуо у лов. Салва из топова је била довољно убедљива и брод је стао. То је био норвешки теретни брод Tropic Sea, са теретом брашна за Британију.  Вејхер је одлучио да не потапа брод већ да га поведе са собом.

Вејхер је пар наредних недеља провео у узалудном трагању за пленом. Током тог времена још два пута се сретао са танкером ради попуне горивом. И коначно се, 10. авгсута, појавио циљ: савезнички теретни брод Triona, који је ипак био брз за немачку помоћну крстарицу и као такав успео да умакне. Након тога, Вејхер одлази у воде Нове Каледоније, где 16. августа пресреће угљар Notou, до врха накрцаног британским угљем. Угљар се предао након првог хица упозорења. Посада је убрзо прекрцана на немачки брод, а угљар потопљен експлозивним пуњењима и артиљеријском ватром.

Након тога, Orion прелази у Тасманско море, где је требало да јој буде последња зона ангажовања пре повретка у Немачку кроз Индијски океан. Овде је Вејхер пресрео теретњак Turakina који је при одбијању предаје успео да пошаље радио поруку и да узврати ватру. Немци су током потере, захваљујући снажнијем наоржању успели да претворе прогоњени брод у горућу олупину. Схватајући да је готово, Вејхер је наредио својим артиљерцима да прекину ватру, а кормилару да се приближи олупини како би прекрцали преживеле. Turakina је изненада отворио ватру, тако да је Вејхер био принуђен да поново отвори ватру. И поред тога што је поново отворена ватра, свестан да је позив у помоћ послат, Вејхер ипак остаје да прихвати преживеле чланове посаде теретњака.

Након овог окршаја, Orion напушта подручје, и упркос томе што га је у два наврата уочио савезнички авион, успева да одржи маску безопасног трговачког брода. Пловио је ка Маршалским острвима, како би се сусрео са помоћним бродом Regensburg. У овим водама Вејхер одлучује да маскира брод у јапански трговачки брод. Међутим, ни један од чланова посаде није знао јапанска слова, тако да су искористили слова која су се налазила на једној ролни филма. Вероватно би неком Јапанцу било чудно име брода „Није погодно за употребу у тропским условима“…

Након извршене попуне, Orion и Regensburg су кренули на позицију сусрета са помоћном крстарицом Komet. Orion 14. октобра пресреће норвешки теретни брод Ringwood, који се предао без борбе. Овај брод није имао терета на себи, а како Orion није могао да јој да довољно горива за пут до Немачке, морао је да га потопи. Ипак, није баш ни да није било користи од тог брода. Наиме, бродски мачак је сасвим успешно потаманио мишеве и пацове на броду који су већ дуже време представљали проблем. Четири дана касније су се коначно срели са помоћном крстарицом Komet, у чијој пратњи се налазио танкер Kulmerland.

Сви немачки бродови су се прерушили у јапанске теретне бродове; на несрећу, два брода су имала идентична имена. Наредног дана се појавио прави јапански брод који је прозрео немачко лукавство. Ипак, Немци су успели да убеде Јапанце да су они безопасни трговци који су се прерушили у јапанске бродове како би се заштитили од савезничких ратних бродова.

Заједничко деловање помоћних крстарица Orion и Komet је уродило плодом 25. новембра, када је пресретнут теретни брод Holmwood. На броду се поред неколико путника – цивила, налазило и 1 300 оваца, што је био одличан извор свежег меса за посаде немачких бродова. Два дана касније, Orion је уочио већи брод који је пловио замрачен. У питању је био новозеландски путнички брод Rangitane, који је одмах по уочењу немачких бродова започео емитовање позива у помоћ. Слање поруке је прекинуто након отварања ватре са помоћне крстарице Komet. Новозеландски брод је био релативно тешко наоружан, алисе због путника на броду није усудио да пружа отпор. Поред више од 100 путника, на броду су се налазиле и веће количине смрзнуте хране. Како су морали да се што пре удаље са попришта, немачки бродови су имали времена само за прекрцај људи.

Два рејдера своју следећу победу односе 6. децембра, када су пресрели и потопили британски теретни брод Triona. Овај пут је било довољно времена и за прекрцај терета. Наредног дана, док су били на путу да нападну Науру, западно од Гилбертових острва, Orion пресреће и потапа два британска теретна брода, именом Triadic и Triaster. Нако нове акције, Orion се враћа са атол Ламотрек, где су извршене поправке на погону и извршена попуна горивом и залихама. Вејхер 6. јануара 1941. напушта Ламотрек, јер је био информиран о могућности да је његова локација откривена. Пребазирао је на острво Муаг, које су држали Јапанци. Ту су настављене поправке на погону. Непосредно пред испловљење, 6. фебруара, Orion завршава попуну залихама и добија хидроавион Nakajima којим је заменио изгубљени Arado.

Јапански хидроавион E8N на палуби помоћне крстарице Orion, 1941; авион је маскиран британском ронделом

Садејство помоћних крстарица Orion и Komet није прошло незапажено. Активнсот савезничких бродова у овом рејону је нагло порасла. Вејдеру је наређено да крене ка Индијском океану. У зону је без већих проблема стигао 15. марта 1941. Наредни месеци ће се показати као врло фрустрирајући. Преко потребан авион Arado Ar-196 добија 10. априла, заједно са 58 врећа поште, што је била и прва пошта коју је посада примила након 369 дна ангажовања. На погону су извршене преко потребне поправке, мада је цео брод вапио за свеобухватним ремонтом. 22. јуна је дошло до лома осовине кормила, након чега је уследило пропуштање воде. Са помоћном крстарицом Atlantis се састаје 1. јула. Након што је прекрцано гориво са Atlantisa, Atlanis се удаљио пловећи ка Индијском океану и Пацифику, док је Orion кренуо на запад, прерушен као јапански теретни брод Yuyo Maru.

Orion је 29. јула окренуо ка северу и након осам месеци без акције, пресрео теретни брод Chaucer. Након што ни једно од десет испаљених торпеда није детонирало, савезнички брод је узвратио ватру и упоредо започео слање позива у помоћ. Orion је био принуђен да потопи теретни брод само артиљеријском ватром, што се и десило након 58 испаљених пројектила. Комплетна британска посада је спашена.

Пловећи даље на север, сада као шпански теретни брод, 20. августа долази у Бискајски залив. У заливу добија пратњу немачких разарача и безбедно долази до Бордоа. Улазак у луку пропраћен је сиренама са свих бродова који су се у том тренутку налазили на везу. Orion је провео на мору 510 дана и за то време превалио 127 000 наутичких миља. Успео је да потопи 77 000 тона савезничког бродовља. Сви чланови посаде су одликовани ратном значком помоћних крстарица, а Вејхер је 24. августа обавештен да је одликован Витешким крстом.

Orion је касније избачен из оперативне употребе и под именом Hektor коришћен прво као брод за поправке, а касније и као школски брод. У последњим месецима рта је активиран, поново као Оrion, са задатком евакуације војника и избеглица са Балтика. Обављајући тај задатак, превезао је преко 20 000 људи.

На своје последње путовање је кренуо 4. маја 1945. Зауставивши се да прекрца посаду са старог бојног брода Schlesien који је налетео на мину пет миља од Свинемундеа, Orion је нападнут од стране совјетских ловаца бомбардера. Иако су артиљерци успели да оборе једног од њих, брод је претрпео два директна поготка бомбама, који су брод тешко оштетили и изазвали пожар. Командант брода је успео да насуче брод на обалу, услед великог пожара који се брзо проширио по броду, могао је само да изда последњу команду, команду за напуштање брода. Између бомбардовања и пожара, живот је изгубило преко 150 људи, међу њима и сам командант брода кбб Асмус.  Олупина брода је исечена у старо гвожђе 1952. године.

TT карактеристике
Депласман 7 021 т
Дужина 148 м
Ширина 18,6 м
Газ
Погон парне турбине Blohm & Voss 6200 КС
Брзина 14,5 чв
Даљина пловљења 35 000 наутичких миља брзином од 10 чв
Аутономија
Посада 376 чланова
Наоружање 6 х 150 мм
1 х 75 мм
2 х 37 мм
4 х 20 мм
6 двоцевних ТА калибра 533 мм
228 мина
Аеро компонента 1 x Arado Ar-196 A-1  (касније замењен авионом Nakajima E8-N1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *