Лака крстарица класе Tenryu

Лака крстарица Tenryu у Јокосуки, 1925. године

Јапанска царска морнарица је маја 1916. започела конструисање своје прве класе модерних крстарица. Прва два брода, базирана на британским пројектима лаких крстарица класе C и D, названих Tenryu и Tatsuta, грађени су као вође ескадри разарача. Међутим, са свега 3500 тона депласмана, врло брзо су постале премале и преспоре у односу на најновије јапанске разараче. Новији јапански разарачи тог периода, као што је била класа Minekaze, имали су пројектовану брзину пловљења од 39 чворова, што је било за шест чворова више од крстарица класе Tenryu. Нове крстарице су имале и малу ватрену моћ, посебно када се упореде са америчким извиђачким крстарицама класе Omaha.

Велика брзина пловљења је била од великог значаја за успех конструкције брода, те су примењене мере ради смањења масе брода и повећања односа дужине и ширине брода. За погон су изабрана три сета турбина које су тада биле уграђиване и  у разараче. Пара за погон турбина обезбеђена је уградњом десет парних котлова, од којих су два могла да користе и угаљ и дизел гориво.

Оклопна заштита бродског трупа пројектована је тако да пружа заштиту од погодака пројектила калибра 101 мм, пошто су амерички разарачи били наоружани топовима тог калибра.

Oве крстарице су из бродоградилишта изашле наоружане са четири топа Type 3, калибра 140 мм. Сви топови су били једноцевни, смештени на уздужници брода. Управљање ватром је вршено преко артиљеријског директора на прамчаном јарболу. Даљина до циља се одређивала помоћу два даљиномера дуга 2,4 м, од којих је један уграђен на командном мосту, а други на крменом делу надграђа. За одбрану од напада из ваздуха, крстарица је располагала топом калибра 80 мм на крми и два митраљеза калибра 6,5 мм на средњем делу брода. Торпедно наоружање су чинила два троцевна торпедна апарата калибра 533 мм; то су били први торпедни апарати уграђени на бродове јапанске царске морнарице.

Ове крстарице су до избијања Другог светског рата претрпеле значајне модификације. Јапанци су током 1935-36. разматрали конверзију бродова у противавионске крстарице, у којој су требали да добију по четири двоцевна топа калибра 127 мм. Међутим, због недостатка места у бродоградилиштима, ова конверзија је била немогућа. До другог разматрања конверзије у противавионске крстарице долази 1938-39, али и она остаје само слово на папиру. Новембра 1940, у оквиру припреме за рат, долази до модернизације бродова. Уклоњен је противавионски топ калибра 80 мм, као и митраљези калибра 13 мм који су уграђени 1937. Уместо њих, уграђена су два двоцевна топа калибра 25 мм. Уместо комбинованих котлова уграђени су котлови на нафту.

Како су обе лаке крстарице ове класе од 1939. посматрани као бродови друге линије, ране модификације су биле мале. У периоду од 23. до 27. фебруара 1942, обе крстарице су добиле по два крмена двоцевна топа калибра 25 мм. Пети двоцевни топ калибра 25 мм је уграђен само на лаку крстарицу Tatsuta, с обзиром да је лака крстарица Tenryu потонула пре те модификације. Током ремонта 1943, Tatsuta је вероватно добила и радар модела No. 21 или 22.

Лака крстарица Tatsuta са разарачима двадесетих година, јапанске територијалне воде

ТТ карактеристике
Тип лака крстарица
Депласман 3948 т стандардни
4350 т пуни
Дужина преко свега 142,9 м
Ширина 12,3 м
Газ 4 м
Погонска група 3 гасне турбине, 10 котлова
Брзина пловљења 33 чв
Даљина пловљења 5000 М брзином од 14 чв
Посада 327 чланова
Наоружање 4 х 140 мм
1 х 80 мм
2 х 6,5 мм
6 х ТЦ 533 мм
Оклопна заштита појас   63 мм
палуба 25 мм
командни мост 51 мм
Судбина бродова класе Tenryu потонула 18.12.1942.
Tatsuta потонула 13.3.1944.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *