Фриц Бајерлајн

Фриц Бајерлајн (нем. Fritz Hermann Michael Bayerlein, 1899-1970), генерал потпуковник немачких снага у Другом светском рату.

Бајерлајн је рођен у Вирцбургу, 14. јануара 1899. Током Првог светског рата се придружио пешадијском пуку и борио на Западном фронту. За рањавање на фронту је добио Гвоздени крст другог реда. Након рата, Бајерлајн је кратко време припадник добровољачког батаљона, да би маја 1919. био премештен у 45. пук. Током 1921. пролази обуку и 1922. је унапређен у чин поручника. На војну академију бива послат 1938. Након завршетка академије службује у штабу 3. оклопне дивизије, старајући се о залихама дивизије. Начелник штаба 10. оклопне дивизије постаје 1939, где се налази током напада на Пољску и Француску.

Јуна 1941, током напада на Совјетски Савез, Бајерлајн је додељен Гудеријановој Другој оклопној групи, као официр у оперативном одељењу. Након битке за Кијев, Бајерлајн је премештен код генерала Ервина Ромела. Августа 1942. је пребачен у резерву, међу нераспоређене официре, а потом постављен на дужност начелника штаба Афричког корпуса. Почевши од марта 1942, Бајерлајн службује под командом генерал мајора Валтера Нехринга (Walter Nehring).

Приликом рањавања генерала Нехринга у бици за Алам Халфу, Бајерлајн је био приморан да преузме команду над Афричким корпусом. Други пут је командовао Афричким корпусом када су Британци заробили команданта корпуса генерала фон Тому. Марта 1943, након што Ромел напусти Тунис, Бајерлајн обавља дужност официра за везу под новим командантом, Италијаном Ђованијем Месеом (Giovanni Messe). У пракси, Бајерлајн је имао извесни степен аутономије, те се с времена на време није слагао са наређењима команданта – Италијана. Током овог периода Бајерлајн обољева од мишићног реуматизма и хепатитиса. Послат је у Италију на боловање пре него шт су се немачке трупе у Тунису предале.

На источни фронт по други пут одлази октобра 1943, као командант 3. оклопне дивизије. Дивизија је опкољена код Кировограда, а Бајерлајн на своју руку покушава пробој. Након овог кршења Хитлеровог наређења, Бајерлајн бива постављен на место команданта оклопне дивизије Lehr. Ова дивизија је формирана јануара 1944. и до маја 1944. се обучавала на територији Мађарске, одакле одлази на западни фронт. 7. јуна поседа положаје у Нормандији и трпи велике губитке од стране савезничке авијације (губи скоро сва транспортна средства). Борбе у пошумљеном делу Нормандије отежале суупотребу тенкова са дугоцевним топовима, а сам Бајерлајн је био познат по тврдњи да би ова дивизија имала више ефекта на територији Русије него у Нормандији. Током пробоја Савезника, Бајерлајн са штабом спас од бомбардовања тражи у шуми, а остатак дивизије августа 1944. креће ка граду Вир. Било је одређених покушаја да се дивизија попуни пре Арденске офанзиве. Након Ардена, фебруара 1945. Бајерлајн преузима команду над 53. корпусом, а 15. априла наређује својим јединицама да се предају америчкој 7. оклопној дивизији. Бајерлајн је одбио Хитлерво наређење да индустријализовани Рур претвори у „спаљену земљу“, јер је увидеода је рат за Немачку изгубљен. Предаја 53. корпуса је прва велика предаја немачких јединица, са око 30 000 војника. Ово је био окидач за предају других немачких формација.

Бајерлајн је у заробљеништву био од априла 1945. до априла 1947. Током тог времена, у друштву других заробљених генерала, Бајерлајн учествује у описивању историјских догађаја за потребе америчког војноисторијског одељења. Та сарадња са савезничким историчарима, као и предаја Савезницима, обезбедила му је велики број претњи од дојучерашњих колега.

Након изласка из заробљеништва, Бајерлајн пише о војним темама и наставља сарадњу са Американцима на пољу документовања историјских студија о Другом светском рату. Током шездесетих година је стручни сарадник на снимању филма „Топови са Наварона“. Преминуо је у родном граду 1970.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *