Герхард Баркхорн

Герхард „Герд“ Баркхорн (нем. Gerhard Barkhorn), генерал потпуковник немачког ратног ваздухопловства, други најуспешнији ваздушни ас.

Баркхорн је рођен 20. марта 1919. у Кенигсбергу, данашњем Калињинграду. Немачком ратном ваздухопловству се прикључио 1937. као кадет, а марта наредне године је започео летачку обуку. Почетком 1940, након завршетка обуке, у чину поручника добија постављење у Jagdgeschwader 2 Richthofen, јединици са традицијом из Првог светског рата.

У прве мисије лети ловцем Messerschmitt Bf 109E изнад Белгије и Француске током напада немачких снага на Француску, а касније лети и над јужном Енглеском у бици за Британију. Првог дана августа 1940. прекомандован је у 6./Jagdgeschwader 52 (JG 52). У првих двадесетак летова није успео да обори ни један авион. Штавише, 29. октобра је оборен изнад Ламанша. Ускоро након обарања бива одликован Гвозденим крстом првог реда.

Bf 109 са Баркхорновим личним ознакама

JG 52 је 1941. пребазирала на исток и учествовала у операцији Барбароса. Прву ваздушну победу односи 2. јула, летећи у својој 120. мисији, када је оборио совјетски бомбардер ДБ-3. До новембра достиже цифру од 10 ваздушних победа, а средином истог месеца бива унапређен у чин поручника.

21. маја 1942. Баркхорн постаје командир 4./JG 52. Наставља да обара непријатељске авионе, а 19. јула постиже и свој рекорд – оборивши шест авиона у једном дану. Током јула 1942. је оборио 30 совјетских авиона. Пред крај јула бива рањен, што га до октобра држи ван кокпита. Крајем августа за обарање 59 авиона бива одликован Витешким крстом. Летењу се враћа почетком октобра. До 19. децембра постиже своју 101. ваздушну победу. 105. победу односи 9. јануара 1942. Међу његовим жртвама су се нашли и поручник Васиљев, као и херој Совјетског Савеза потпуковник Лев Шестаков из 236. ловачког пука. Баркхорн је митраљирао њихове ловце Јак-1 све док се нису запалили. Оба пилота су преживела обарање. 11. јануара 1943. је Витешком крсту додао Храстово лишће.

Почетком септембра 1943. Баркхорн, сада капетан, обара другог хероја Совјетског Савеза и ваздушног аса – Николаја Клепикова. 200. победу односи 30. новембра 1943. Главна немачка ваздухопловна јединица која је подржавала дејства на Криму и Кубану била је Баркхорнова II./JG 52, која је од децембра 1943. до фебруара 1944. оборила 350 авиона, од којих само Баркхорн педесет. Баркхорн половином фебруара постиже своју 250. ваздушну победу, што је Совјете натерало да му уцене главу. Септембра је оборио још 15, новембра 23 и децембра 28 авиона, од чега јеседам авиона оборио само 28. децембра.

Баркхорн је 2. марта 1944. Витешком крсту додао и мачеве. У чин мајора бива унапређен 1. маја 1944. У међувремену је стигао да кумује на венчању свог колеге, ловачког аса  Ериха Хартмана. Совјети га обарају последњег дана маја. На свом шестом авио полетању, Баркхорн уочава совјетске бомбардере, али не и њихову ловачку заштиту. Совјетски P-39 тешко оштећује Баркхорнов Bf 109G-6. Упркос ранама у десном рамену и нози, Баркхорн успева да принудно слети иза линија сопствених снага. Остаје у болници наредна четири месеца. Неки извори говоре да га је оборио сам совјетски ас Покришкин, што пак не може бити тачно, јер је Покришкин тог дана био далеко изван тог рејона. По повратку са лечења, Баркхорн ће извесно време осећати анксиозност и нелагодност при уласку у кокпит и летењу, чак и унутар сопствене формације. Ово стање ће потрејати неколико недеља.

14. новембра Баркхорн односи и 275. ваздушну победу. У наредних пар недеља обара још 26 авиона, одневши тиме и своју последњу 301. ваздушну победу, 5. јануара 1945.

Средином јануара 1945. Баркхорн бива премештен у Jagdgeschwader 6 (JG 6), као командант ове јединице. Ова јединица је била намењена одбрани Рајха, наоружана авионима Focke-Wulf Fw 190D. Јединица JG 6 је била попуњена углавном младим пилотима и пилотима који су летели на Bf-110. Баркхорн није дуго остао на овом положају, јер је морао да услед великих физичких и психичких оптерећења оде на лечење.

FW 190D са Баркхорновим личним ознакама

Након изласка из болнице, Галанд га позива да се придружи елитној јединици немачког ратног ваздухопловства – Jagdverband 44 (JV 44), наоружаној млазним авионима Messerschmitt Me 262. Баркхорн ће летење на млазним авионима изнад Западног фронта сматрати тешким; неће постићи ни једну ваздушну победу. 21. априла 1945. ће летети своју 1104, уједно и последњу мисију. Један од мотора се запалио током приласка формацији бомбардера, а сам је нападнут од стране америчих ловаца P-51. Баркхорн успева да спусти свој запаљени авион, уз повреду на врату изазване поклопцем кабине који је отворио пред слетање. У заробљеништво пада док је лежао у болници, да би из заробљеништва био ослобођен септембра 1945.

Од 301 оборених авиона, Баркхорн је оборио 110 Јаковљева, 87 Лавочкина, 21 Иљушина и 12 средњих бомбардера – двомотораца. Оборен је девет, а рањен три пута.

Након рата, Баркхорн се прикључује ратном ваздухопловству Западне Немачке. Напредовачће до места команданта Jagdbombergeschwader 31 (JaboG 31) Boelcke. Касније ће службовати у трипартитној пробној ескадрили, у којој су се налазили амерички, британски и немачки пилоти. Пензионисан је 1976. у чину генерал потпуковника.

Преминуо је услед повреда задобијених у аутомобилској несрећи 6. јануара 1983.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *