Пјетро Бадољо

Пјетро Бадољо (ита. Pietro Badoglio), италијански маршал, премијер Италије, као и први вице-краљ Италијанске Источне Африке.

Бадољо је ступио у војску након завршетка војне академије у Турину, 1892. године. Учествовао је у италијанским колонијалним ратовима у Еритреји 1896. и Либији 1912. Славу стиче у Првом светском рату, након заузимања Монте Саботина маја 1916. Упркос томе што је био један од главних криваца за пропаст код Кобарида (Капорета), ипак је крајем 1917. постављен на место заменика начелника штаба. У годинама након Првог светског рата, Бадољо ће на све начине покушавати да умањи своју улогу у бици код Кобарида. Током 1920. и 1921. бави се дипломатијом, прво у Румунији, а потом у САД. Због неслагања са Мусолинијем, 1922. је постављен на споредну дужност – дужност амбасадора у Бразилу. Након промене личних ставова, враћа се у Италију где 4. маја 1924. бива постављен на дужност начелника генералштаба. Две године касније је унапређен у чин Маршала Италије. У периоду од 1929. до 1933. се налази на дужности гувернера Триполитаније и Киренајке. Током обављања ове дужности, Бадољо уз Грацијанија (заменик гувернера Киренајке) игра важну улогу у гушењу побуне у Либији. Крајем јануара 1932. Бадољо проглашава крај покрета „Либијски отпор“, по први пут након италијанске инвазије 1911.

Након што је Мусолини 3. октобра 1935. напредак Де Бонове инвазије на Абисинију означио као преспор, Бадољо (који је у међувремену и сам водио кампању против генерала Де Боноа) замењује Де Боноа. Бадољо тражи, и добија, дозволу за употребу хемијског наоружања – бојног отрова иперита. У Адис Абебу улази 5. маја 1936, чиме Етиопија постаје део италијанског колонијалног царства. Мусолини проглашава италијанског краља Виктора Емануела за цара Етиопије, док Бадољо бива именован првим вице-краљем и генералним гувернером Етиопије, као и војводом од Адис Абебе. На месту вице-краља и генералног гувернера Етиопије га 11. јуна 1936. замењује Грацијани, а сам Бадољо се враћа на место начелника генералштаба. Почетком јуна постаје члан Националне фашистичке партије.

Бадољо је дуго времена, до 1940, био на позицији начелника генералштаба италијанских оружаних снага, те је имао и највећи утицај на целокупну структуру италијанских оружаних снага, укључујући и доктрину, избор кадрова, наоружавање… Бадољо је био песимистичан по питању италијанских шанси за успех у било ком европском рату, али се није противио Мусолинијевој одлуци да објави рат Француској и Великој Британији. Након лоше епизоде италијанске војске у Грчкој децембра 1940, Бадољо подноси оставку на место начелника генералштаба.

Након савезничког искрцавања на Сицилију, Мусолини 24. јула 1943. сазива Велики фашистички савет који на тој седници изгласава неповерење Мусолинију. Већ наредног дана долази до Мусолинијевог хапшења. За премијера је именован Бадољо, и у тој функцији присуствује и потписивању капитулације са Савезницима. Пет дана касније издаје проглас. Јединице италијанских оружаних снага нису биле припремљене за овај преокрет и самим тим су биле неспремне за реаговање на разоружавање од стране Немаца. Бадољо заједно са италијанском владом и краљем у јутро 9. септембра бежи у Пескару и Бриндизи, тражећи заштиту Савезника. Дужа верзија капитулације је потписана 23. септембра на Малти. Средином октобра, Италија објављује рат Немачкој, а Бадољо се у наредних девет месеци задржава на месту премијера. На месту премијера ће га 9. јуна 1944. заменити Ивано Бономи, из редова Радничке демократске партије.

Услед пораста тензија са Совјетским Савезом, где су Британци посматрали Бадоља као гарата антикомунистичке послератне Италије, Бадољу никада није суђено за ратне злочине почињене у Африци.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *