Валтер Модел

Рођен у близини Магдебурга 1891, син учитеља музике, Модел (нем. Otto Moritz Walter Model) је своју војну каријеру започео као кадет војне школе Kriegsschule у Најсу (Пољска) 1908. године. Из школе излази две године касније, у чину потпоручника. У Првом светском рату учествује у саставу 52. пука 5. дивизије, на Западном фронту. Маја 1915. бива тешко рањен и за то рањавање октобра добија Гвоздени крст. Због својих дела је  зпао за око команданту дивизије који га, иако младог, предлаже за службу у Генералштабу. Међутим, Модел се убрзо на лични захтев враћа у 5. дивизију, прво као ађутант у 10. пешадијској бригади, а потом и као командир чете, прво у 52. пешадијском, потом у 8. гренадирском. Новембра 1917. бива унапређен у чин капетана, а наредне године добија постављење у штабу дивизије. Крај рата ће дочекати у 36. резервној дивизији.

Модел је до краја рата стекао репутацију способног официра, великог потенцијала, тако да не изненађује његово ангажовање у послератном Рајхсверу. Жени се 1921, Хертом Хајсен, са којом ће изродити троје деце и са којом никад неће разговарати о политици и рату.

Средином тридесетих година долази у 3. пешадијску дивизију, елитну формацију Рајхсвера, која је служила за тестирање технолошких иновација тог доба. Од 1928. до 1930. похађа генералштабни курс, након чега одлази у одељење за обуку. Постаје познат по подршци модернизације војске, али и по потпуном одсуству такта. У Техничко одељење прелази 1935, а 1938. постаје начелник штаба Четвртог корпуса; на овој дужности ће се налазити и током напада на Пољску. Априла 1940, непосредно пред офанзиву на запад Европе, Модел постаје начелник штаба 16. армије, у чину генерал-мајора. Након успешног завршетка операција, добија команду над 3. оклопном дивизијом и бива унапређен у чин генерал-лајтнанта.

Служећи под командом Швепенбурга и Гудеријана, Моделова дивизија се добро показала током првих фаза операције Брбароса. Јула 1941. Модел добија Витешки крст, а октобра и чин генерала, када добија команду над 41. оклопним корпусом. Почетком 1942, генерал оклопних јединица Модел постаје командант 9. армије, која је деловала у централном сектору Источног фронта. Моделова армија успева да код Ржева одбије неколико снажних удара совјетских снага и задржи своје положаје, пре него што је прешао у напад и делимично уништио совјетску 29. и 39. армију. За успехе у овој операцији, Модел је унапређен у чин генерал-пуковника и одликован Храстовим лишћем.

Током 1942. и почетком 1943, 9. армија се даље истакла у серији одбрамбених битака које је водила око Ржева и Вјазме, тако да је захваљујући тим биткама њен командант 2. априла 1943. свом Витешком крсту поред Храстовог лишћа додао и Мачеве. У јулу исте године, Модел командује снагама на североистчном краку у операцији Цитадела. Упркос томе што је под својом командом имао пет корпуса (21 дивизија, 900 тенкова, 730 авиона), Модел је био против ове операције. У почетној фази операције Моделове снаге су оствариле успех, али су убрзо поклекле услед великих губитака изазваних совјетском узастопном одбраном. Модел од 13. јула до 5. августа командује не само 9. армијом већ и 2. оклопном армијом. Након што је операција Цитадела пропала, Модел упркос губицима у људству и техници, још једном показује своје вештине у планирању и извођењу одбрамбених операција. Крајем јануара Модел постаје командант Групе армија Север. Био је један од свега пар старијих команданата којима је Хитлер веровао толико да би им дозвољавао тактичко повлачење ради стабилизације линије фронта. Модел од 30. марта 1944. постаје командант Групе армија Северна Украјина и Југ, замењујући Манштајна, а дан касније ће, у 53. години живота, постати и најмлађи фелдмаршал.

Јуна 1944, када је Група армија Центар попустила под налетом совјетских снага (Операција Багратион), Модел добија наређење да спасе што се спасти може; још увек званично командант Групе армија Север Украјине, Модел је сада био најмоћнији немачки командант који је икада био на Источном фронту. Модел се бацио на посао и започео организовање остатака немачке Групе армија Центар. Успео је да организује какав – такав систем одбране, тако да су јединице Црвене армије заустављене августа 1944, скоро на самој граници немачке територије; Хитлер га проглашава „спасиоцем Источног фронта“, а 17. августа Модел свом Витешком крсту додаје и Дијаманте. Истовремено, Модел је послат да замени Клугеа, у нади да ће зауставити напредовање савезничких снага са запада. Напредовање Савезника је било силовито, а немачке снаге више нису имале примат на бојишту, тако да су се немачке снаге након три месеца борби повукле из Француске.

Умешност у одбрани показује након повлачења својих снага стабилизује централни фронт. Његове јединице су задржале савезничке снаге више од осамдесет дана, успевши и да униште британске падобранце код Арнхема. Децембра 1944. учествује у Арденској офанзиви, где командује 5. и 6. оклопном армијом. Модел се није слагао са Арденском офанзивом, залажући се за повлачење источно од Рајне и успостављање одбране на Западном бедему, али је Хитлер остао опседнут задржавањем сваке стопе територије, без обзира на цену.

Када су Савезници прешли Рајну, Моделове дивизије са око 325 000 војника остају заробљене у Рурском џепу. Једине снаге које су их могле спасити из окружења биле су упућене у одбрану Берлина. Моделови покушаји пробоја на север и југ су пропали, а 14. априла џеп је подељен на два дела. На позив за предају Модел одговара да је још увек веран заклетви Хитлеру и да не разматра предају. Међутим, уместо борбе, Модел наређује распуштање Групе армије Б; најстарији и најмлађи борци су отпуштени из војске, а осталима је одобрено одсуство како би се предали или покушали пробој, по свом нахођењу. Пета оклопна армија је и пре овог наређења већ положила оружје. Недељу дана касније, Гебелсово министарство пропаганде Групу армија Б јавно проглашава издајицама Рајха, чиме је прекинута свака веза између Модела и нацистичког режима коме је служио. Одлука о самоубиству била је запечаћена вешћу да су Совјети оптужили Модела за ратне злочине, за смрт 577 000 људи у концентрационим логорима у Летонији и депортацију 175 000 људи. Након што је покушао да погине на првој линији, Модел се убио пуцњем у главу, 21. априла у шуми у близини Дуизбурга. Тако је скончао „Хитлеров ватрогасац“, „Спасиоц Источног фронта“, „Господар одбране“… Пре самубиства је наредио свом ажутанту да спали све његове личне ствари и белешке. Саборци су га сахранили на месту самоубиства. Његов син је 1955. ексхумирао његово тело и сахранио на војничком гробљу Soldatenfriedhof Vossenack, у Хуртгенској шуми.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *