Wilhelm Gustloff, пописни брод болница

Wilhelm Gustloff као брод болница, на везу у л. Гдањск, 1939.

Потапање немачког брода „Wilhelm Gustloff“ сматра се највећом поморском трагедијом у свету јер је том приликом настрадало око 9 300 чланова посаде и укрцаних лица. Потапање је према некима још увек дискутабилно у смислу да ли је Gustloff био легитимни циљ совјетској подморници С-13 под командом Александра Маринеска.

„Wilhelm Gustloff“ је свој живот започео 5. маја 1937. године поринућем у хамбуршком бродоградилишту „Blohm & Voss“. Тада су на навозу број 511 били присутни највиши руководиоци нацистичке Немачке, међу њима и сам Хитлер.

Иако је првобитно било планирано да се брод крсти именом самог Адолфа Хитлера, брод је назван именом једног од вођа нацистичке партије, Wilhelmu Gustloffu, који је убијен у атентату 4. фебруара 1936. године.

Хамбуршко бродоградилиште је јануара 1936. године добило захтеве за градњу путничког брода. Захтевале су се три велике палубе, велики холови у којима би се ручавало, кабине једнаке величине – без обзира да ли се ради о путнику или члану посаде…

Од церемоније поринућа до пробних вожњи брода прошло је 10 месеци. Током тих месеци, унутрашњост брода је опремљена у складу са својом наменом. Своје место је нашао и базен, музичка дворана, барови…

На свом првом крстарењу, Gustloff је укрцао „пробране“ путнике. Наиме, две трећине укрцаних путника били су Аустријанци који су „чашћени“ тродневним крстарењем како би се  уверили у квалитет немачких инжињера, технике и технологије…. а све у склопу спровођења пропаганде за предстојећи аншлус. 9. априла 1938. године је испловио ка Енглеској, где је представљао гласачко место за Немце и Аустријанце који су живели у Великој Британији. Треба напоменути да је брод сидрио у међународним водама, а да је успостављен саобраћај ка обали како би гласачи изашли на „бирачко место“ и гласали.

Након испуњења својих задатака у оквиру планова за аншлус Аустрије, Wilhelm Gustloff се коначно вратио задацима који се иначе стављају пред путнички брод. Како је био намењен за крстарење немачких радника, цена крстарење на Gustloffu се кретала у вредности једне трећине цене крстарења која су се организовала у режији британских крузинг компанија. У летњим месецима организована су крстарења у водама Северног мора, док су зимски месеци провођени у водама Португалије, Медитерана, Италије…. 1939. године бива ангажован за транспорт људства – припадника Легије Кондор која се борила у Шпанском грађанском рату и коју је са ратишта требало вратити у Немачку.

Последње крстарење Gustloffom изведено је 19. августа 1939. године. Током тог, педесетог по реду крстарења, капетан брода је примио кодирани радиограм, након чијег дешифровања је отворио запечаћену коверту са ознаком „QWA 7“. У каси је имао укупно 6 различитих коверти које су предвиђале ангажовање брода у разним ситуацијама. Према упутствима, морао је одмах да врати брод у Хамбург, где и упловаљава у поподневним часовима 25. августа 1939. године.

Недељу дана касније, почиње Други светски рат, нападом на Пољску 1. септембра 1939. године. Истог дана, „Wilhelm Gustloff“ као пописни брод прелази у састав немачке ратне морнарице. Сутрадан, 2. септембра, 417 чланова посаде бива искрцано са брода.Остало је свега неколико чланова посаде, укуључујући и капетана брода. 22. септембра Gustloff и званично постаје брод болница (Lazarettschiff D). У складу са међународним дефиницијама брода болнице, Gustloff мења свој изглед. Брод добија зелену траку целом дужином трупа, док ознаку компаније замењује ознака црвеног крста. На брод долази медицинско особље, и формира се болница капацитета 500 кревета.

Ускоро брод прима и прве рањенике: 650 рањених Пољака и 10 немачких морнара – посаду миноловца М-85.

До средине априла на Gustloffu се не дешава ништа сензационално – време проводи на везу у тадашњем Готенхафену.

Иако за време крстарења никада није смео да уплови у Осло, већ само да прође поред њега (као и поред осталих скандинавских градова), са почетком ратних операција у Скандинавији, Gustloff упловљава у Осло и убрзо прима нове „путнике“. Овај пут не прима рањенике супротне стране, већ само своје.

2. јула 1940. године испловљава из Осла за Кил како би транспортовао рањенике, одакле је требао да се врати за Осло…. међутим, у складу са новим наређењима Gustloff плови за Штетин, где чека даља наређења….

Након краћег учешћа у припремама за операцију инвазије на Велику Британију, 20. новембар 1940. године га затиче у Готенхафену. Ту престаје да буде брод болница, јер су потребе за таквим бродовима знатно смањене, нарочито после одустајања од инвазије на Велику Британију. Са брода се искрцава медицинско особље и опрема. на броду остају само машинци и командант брода. Брод добија нову намену – постаје брод за смештај подморничара на обуци. Gustloff ускоро замењује белу боју класичном сивом бојом Kriegsmarine бродова, када и постаје легитимна мета противника. У функцији смештаја и извођења дела обуке подморничара, Gustloff ће провести четири године.

Gustloff у позадини у току бојадисања у морнаричку сиву боју

За то време, није се дешавало ништа значајно… класе подморничара су долазиле, обучавале се и одлазиле… све док није дошла 1944. година. Октобра 1944. године Црвена армија под командом генерала Галицког прелази источне границе Рајха и заузима Немерсдорф. Формирају се збегови који траже спас ка западу. Јануара 1945. године паника увелико куца на врата. Приче о одмазди Црвене армије над становништвом у градовима шире се невероватно брзо, што проузрокује све више избеглица које се крећу ка западу, ка Данцигу (Гдањску).

Немци доносе одлуку о извођењу операције Ханибал, која је имала за циљ да евакуише немачке војнике и цивиле из источне Прусије пред најездом Совјета. У операцији је учествовало између 494 и 1 080 немачких пловила: од рибарских бродића до пописних транспортних бродова.

Припреме брода за учествовање у операцији Ханибал започете су 22. јануара 1945. године. Погонски мотори нису радили пуне четири године, ако изузмемо повремено прекретање мотора. Заједно са Gustloffom, ка Гдањску су пловили и бродови Hansa, Hamburg , Deutschland и Cap Arcona, сви предратни путнички бродови за јефтина крстарења немачких радника.

Брод пројектован за крстарења 1880 путника и чланова бродске посаде, у Гдањску је 30. јануара 1945. године укрцао око 10 000 цивила, рањеника и припадника Вермахта.

Испловљава у 1230 часова, у пратњи путничког брода Ханса и два стара торпедна чамца. Ханса и један торпедни чамац су ускоро напустили састав услед техничких проблема. Пловећи ка Немачкој, на мосту Gustloffa настављала се препирка 4 морнаричка официра, која је започела одмах по испловљењу. Нису могли да усагласе мишљења око руте, курса, начина пловљења… усагласили су се само око констатације да им је заштита веома слаба.

Негде око 1800 часова, Gustloff добија поруку да му у сусрет долази пловни састав  миноловаца. Након краће препирке, капетан Gustloffa укључује навигацијска светла, како би свео могућност судара са миноловцима у сусрету на најмању могућу меру. Услед ниске температуре, палуба Gustloffa бива окована ледом, заједно са бродским наоружањем. Напори посаде да одледе топове остали су узалудни. Неки од путника су поскидали појасеве за спасавање који су им подељени на почетку путовања, када им је напоменуто да их не скидају док не уплове.

Нешто пре 2000 часова, са подморнице С-13 уочавају Gustloffa са пратњом. Капетан Маринеско одлучује да нападне брод и потопи га. У светлу ранијих догађаја у Маринесковом животу, када је због романсе са женом на копну пао у немилост руководства Црвене армије, потапање оваквог циља би га коначно вратило на узлазну путању.

У следећих сат времена, Маринеско је разрадио план за напад и довео подморницу на позицију за напад. У неколико минута након 2100 часова, Маринеско лансира сва 4 торпеда, од којих једно остаје заглављено у торпедној цеви, наоружано. Посада је хитро разоружала торпедо… које је претило да се активира и да нико никада не сазна ко је потопио Gustloffa.

Таман када су на мосту Gustloffa констатовали да су најопаснији део руте оставили иза себе, брод се затресао и проломиле су се експлозије… Прво торпедо погодило је под прамац брода, друго је погодило крму, док је треће погодило машински простор. Наређено је затварање водонепропусних врата, што је оставило заробљене чланове посаде у прамчаним кабинама који тренутно нису били на дужности. Због тога је касније спуштање чамаца за спашавање ишло споро. Погодак у крму брода, под базеном који је био исушен и у њему смештене припаднице резерве немачке морнарице, проузроковао је да плочице којима је базен био обложен искасапе путнике…

Потонуће брода, визија уметника Ирвина Кејпса

Погодак у машински простор изазвао је губитан погона и електричне енергије, а самим тим и расвете. Неколико тренутака док се није укључила резервна расвета, у мраку су се само чилу крици и појединачни пуцњи из пиштоља, којим се смиривала паника, а негде и прекраћивало мучење.

17 минута након поготка првог торпеда, Gustloff је склизнуо испод површине мора…. на површини су остали лешеви – њих више од 9000… многи лешеви су имали појасеве за спашавање на себи. Хладна вода и неподешеност појасева учинила је своје.

Приликом повратка из патроле, С-13 потапа 9. фебруара 1945. године теретни брод „Steuben“ са 3 000 укрцаних лица.  Међутим, орден Хероја Совјетског Савеза добија постхумно, 1990. године…

Макета брода

ТТ карактеристике
Димензије
– дужина преко свега 208,5 м
– ширина 23,59 м
– висина 56 м
Депласман 25 484 т
Погонска група 4 осмоцилиндрична дизел мотора МАН, 9 500 КС
Брзина 15,5 чв
Наоружање 3 х 105 мм
8 х 20 мм
Посада 173 чланова
Аутономија 12 000 миља
Капацитет 1 465 путника у 489 кабина

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *