Ерих фон Манштајн

Ерих фон Манштајн (Erich von Manstein, 24. новембар 1887. – 9. јун 1973.), немачки фелдмаршал, један од најзначајнијих немачких команданата током Другог светског рата.

Рођен у аристократској пруској породици са дугом војничком традицијом, Манштајн је као млад ступио у редове војске. Учествовао је на неколико фронтова током Првог светског рата (и у Србији). Крај рата је дочекао у чину капетана. У периоду између два светска рата учествује у поновном формирању немачких оружаних снага.

Током напада на Пољску, Фон Манштајн се налази на дужности начелника штаба фон Рундштетове Групе армија Југ. Био је један од плaнера операције „Fall Gelb“, офанзиве кроз Ардене током напада на Француску 1940. При крају операције добија чин генерала. Након Француске, учествује у нападу на Совјетски Савез и у опсади Севастопоља. Августа 1942. бива унапређен у фелдмаршала.

Ратна срећа окреће леђа Немачкој након битке за Стаљинград, где је Манштајн добио задатак да деблокира опкољене немачке јединице. Задатак није извршен. Након Стаљинграда, Манштајн командује немачким снагама у Курској бици, последњој великој бици Другог светског рата и једном од највећих битака у историји човечанства. Неслагање са Хитлером по питању начина вођења рата доводи до тога да му Хитлер марта 1944. одузима команду. Никада није добио команду над неком јединицом, већ је августа 1945. заробљен од стране британских оружаних снага.

Манштајн је сведочио у Нирнбергу августа 1946. и припремио документ који, заједно са његовим каснијим мемоарима, помаже у градњи мита да су немачке оружане снаге биле чисте, тј. да нису учествовале у ратним злочинима. У Хамбургу му је 1949, на инсистирање СССР-а, суђено за ратне злочине и проглашен је кривим за девет од седамнаест тачака оптужнице, укључујући лош третман заробљеника, неспровођење заштите цивилног становништва у његовој зони операције. Главни оптужујући документ је била „Комесарска наредба“, којом се препоручује стрељање заробљених политичких комесара, припадника НКВД. Други документ је била Рајхенау наредба, у којој се каже да су Јевреји и партизани исто, те им војници не требају указивати милост.  Осуђен је на осамнаест година затвора, која је касније смањена на дванаест година. Одлежао је свега четири године затвора пре него што је 1953. пуштен на слободу. Након изласка из затвора Манштајн се као саветник ангажује у поновном организовању немачких оружаних снага. Написао је мемоаре под називом „Verlorene Siege“ (Изгубљена победа) у којима критикује Хитлерово вођство и усмерава се стриктно на војне аспекте рата, игноришући политички и етички контекст.

Преминуо је у Минхену 1973. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *