Климент Ворошилов

Климент Ворошилов (Климе́нт Ефре́мович Вороши́лов​) официр Црвене Армије, политичар и државник. Рођен је 4. фебруара 1881. у Веркњеју, код Јекатаринослава у Украјини. Члан бољшевичке партије од 1903. Са Стаљином се упознаје и постаје близак током Руског грађанског рата. У ЦК изабран 1921. Четири године касније, након смрти Михаила Фрунзеа, Ворошилов постаје народни комесар за војна и морнаричка питања, као и председник Војног револуционарног савета. На овом положају остаје до 1934. Крајем тридесетих узима учешће у Великој чистки, а као велики плус за његову каријеру сматра се смакнуће маршала Михаила Тухачевског.

Током Другог светског рата Ворошилов је члан Државног комитета за одбрану. Током Зимског рата, од новембра 1939. до јануара 1940. командује совјетским снагама, али због своје неспособности Црвена Армија трпи велике губитке (185 000 војника). Након састанка у Стаљиновој дачи, где је оптужен за неуспех, Ворошилов пребацује одговорност на Стаљина и чистке. Убрзо на његово место долази Семјон Тимошенко, а Ворошилов постаје заменик прeмијера, одговоран за културу.

Након немачке инвазије на СССР јуна 1941, Ворошилов постаје командант краткотрајне формације – Северозападних армија. Септембра 1941. командује Лењинградским фронтом. Како није успео да спречи Немце да опколе Лењинград, на том месту га 8. септембра 1941. замењује Жуков. Након Другог светског рата, надгледа успостављање комунистичког режима у Мађарској.

Умро је 1969. у Москви.

Носилац је многобројних совјетских и иностраних одликовања. Два пута је одликован Орденом хероја Совјетског Савеза, осам пута Орденом Лењина, шест пута Орденом црвене заставе, Орденом Суворова 1. степена…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *