Ото Кречмер

 

Ото Кречмер (1. мај 1912 – 5. август 1998), немачки подморнички ас у Другом светском рату. Од септембра 1939. до заробљавања марта 1941, Кречмер је са својом подморницом потопио 47 бродова са укупно 274 418 БРТ. За ове заслуге је, између осталог, одликован и Витешким крстом са храстовим лишћем и мачевима (Ritterkreuz des Eisernen Kreuzes mit Eichenlaub und Schwertern). За успешно коришћење тихог хода подморнице, као и свесрдне употребе радио ћутања, прозван је „Тихи Ото“.

Рођен је у Хејдау, код Лигница. Са седамнаест година је боравио осам месеци у Ексетеру, где је овладао енглеским језиком. Немачкој морнарици приступа априла 1930, као поморски кадет. Ускоро завршава курсеве за поморске официре, а три месеца проводи на школском броду Niobe (од 1. јула до 9. октобра 1930). Нешто преко годину дана је службовао на лакој крстарици Emden (10. октобра 1930. до 4. јануара 1932). У другој половини 1932. године, као навигацијски официр, кратко службује на истраживачком броду Meteor. Децембра 1934. је пребачен на другу лаку крстарицу, Köln, на којој остаје све до јануара 1936, када ступа у подморничаре.

Прва подморница над којом је добио команду била је U-35, класе Type VIIA, свега годину дана након ступања у подморничаре. Ово постављење је дошло баш у време избијања рата у Шпанији, тако да је први задатак подморнице био патролирање у шпанским територијалним водама. U-35 се вратила у Немачку након монотоне патроле. Септембра 1937, Кречмер постаје командант подморнице U-23, класе Type IIB.

У врме избијања Другог светског рата, Кречмер је и даље био командант U-23. Ускоро бива послат на задатак, као и остатак немачке подморничарске флоте. Прва патрола је изведена у подручју Северног мора и око британских острва. Прво потапање бележи 12. јануара 1940, када потапа теретни брод Danmark. Средином фебруара потапа британски разарач HMS Daring, који се налазио у пратњи конвоја HN-12, који се кретао из Норвешке. Како су посаде подморница увек избегавале да нападају разараче, потапање британског разарача се тумачило као врло успешан напад и Кречмера и целе посаде U-23.

Априла 1940, након осме патроле, Кречмер бива пребачен на новоизграђену подморницу U-99, класе Type VII B. Са овом подморницом ће забележити своје највеће успехе. Након двомесечне обуке и тестирања подморнице, Кречмер јуна 1940. креће у акцију. Током своје прве патроле са подморницом U-99, Кречмер врши ноћне нападе на конвоје, пловећи у површинској вожњи, када прецизним хицима потапа теретне бродове, користећи само једно торпедо по броду. У то време и настаје његова изрека „Једно торпедо – један брод“. Његова тактика ноћног напада на конвоје постала је широко копирана од стране осталих команданата подморница.

Најуспешнијом патролом се сматра она из новембра и децембра 1940, када је U-99 потопила три британска наоружана теретна брода HMS Laurentic (18 724 БРТ), HMS Patroclus (11 314 БРТ) и HMS Forfar (16 402 БРТ). Бродови Laurentic и Patroclus су нападнути у ноћи ¾. новембра након што су се одазвали на позив у помоћ са британског теретног брода Casanare, који је U-99 осакатила око 250 миља западно од Ирске. HMS Forfar је потопљен 2. децембра док је журио ка месту сусрета са конвојем. Ова три брода, укупног депласмана од 46 000 БРТ, осигурали су Кречмеру предност над другим командантима подморница. Кречмер је био коректан у понашању према посади бродова које је потапао. Знао је да им у чамац спусти нешто залиха и ћебади, као и курс према најближем копну.

На своју последњу патролу је испловио 25. фебруара 1941. Првог дана марта је добио поруку да је унапређену чин капетана корвете. До 17. марта је напао још десет бродова, тако да је убележио укупно 47 потопљених бродова са укупно 274 418 БРТ и оштетио пет са  скоро 38 000 БРТ. Истог дана, приликом контранапада разарача Walker и Vanoc из пратње конвоја HX-112, 17. марта 1941, подморница U-99 je оштећена дубинским бомбама. Кречмер је успео да изрони и спасе посаду, пре него што је потопио  подморницу. Тројица чланова посаде су погинула, а остатак је заробљен. Истог дана, Британци су постигли још један успех, јер су потопили подморницу U-100, којом је командовао још један немачки подморничарски ас, Јоаким Шепке.

Кречмер је остатак рата провео у заробљеништву. Немци су 1943. покушали да га избаве (операције Kiebitz), али без успеха. Током боравка у заробљеништву је унапређен у чин капетана фрегате. Децембра 1947. му је дозвољен повратак у Немачку.

Кречмер се 1955, као и други поморски ветерани, придружио немачкој морнарици. Две године након приступања, постављен је на место команданта 1. сквадрона ескортних бродова. Наредне године је постављен на место команданта десантних снага немачке морнарице. Од 1962. се налазио на месту штабног официра у НАТО, а маја 1965. постаје начелник штаба НАТО команде COMNAVBALTAP која се налазила у Килу. Пензионисан је септембра 1970. у чину адмирала флотиле (нем. Flottillenadmiral, у рангу америчког контраадмирала, или британског комодора).

Последњих година живота, Кречмер је често давао интервјуе, а помагао је и као саветник у стварању видео игре „Aces of the Deep“.

Преминуо је у несрећи на Дунаву 1998. године, у 86-ој години живота. Кремиран је, а пепео је просут у море.

Иако је Кречмерова каријера у Другом светском рату трајала кратко, неких годину и по дана, никада није превазиђен по питању тонаже потопљеног бродовља. Одликован је Гвозденим крстом 2. класе, Подморничарском ратном значком, Гвозденим крстом 1. класе, Витешким крстом, Витешким крстом са храстовим лишћем и Витешким крстом са храстовим лишћем и мачевима.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *