Паул Лудвиг Евалд фон Клајст

Паул Лудвиг Евалд фон Клајст (нем. Paul Ludwig Ewald von Kleist), немачки фелдмаршал, носилац Витешког крста са храстовим лишћем и мачевима.

Фон Клајст је рођен 8. августа 1881. у учитељској породици. Ипак, његова породица је имала дугу војничку традицију; кроз векове је дала више од тридесет генерала. Евалд фон Клајст је 1900. започео своју каријеру као кадет, а наредне године је добио свој први официрски чин. Учествовао је у Првом светском рату, прво са својим пуком у бици код Таненберга, потом на дужности начелника штаба елитне Гардијске коњичке дивизије. Од 1922. до 1926. сада у чину мајора, предаје тактику у Коњичкој школи у Хановеру. Децембра 1926. бива унапређен у чин потпуковника и постављен на дужност начелника те исте школе. Из коњичке школе 1929. одлази на место команданта 9. пешадијског пука у Потсдаму. Јануара 1932. постаје генерал-мајор и командант 2. коњичке дивизије у Бреслау. Већ наредне године је унапређен у чин генерал-потпуковника, а 1936. у чин генерала коњице.

Фебруара 1938, у оквиру уклањања старијег кадра сумњиве лојалности које су спроводили нацисти, Клајст бива пензионисан, да би већ наредне године био реактивиран и постављен на формацијско место команданта 22. моторизованог корпуса. Корпус ће ускоро ући у састав Рундштедове Групе армија Југ и учествовати у нападу на Пољску. Клајст ће у нападу немачких снага на запад Европе добити команду над великом оклопном формацијом, Оклопном групом Клајст, која је у ствари била ранга оклопне армије, са 19. и 41. оклопном дивизијом и 14. корпусом – укупно пет оклопних и три дивизије моторизоване пешадије, са скоро 3 000 тенкова.Клајстове снаге су прошле кроз Луксембург и Ардене и избиле на Мезу. На француску територију је ступио 12. маја и кренуо у продор ка Ла Маншу. Клајст ће по успешном завршетку прве фазе операције бити одликован Витешким крстом. Након избијања његових снага на шпанско-француску границу, Клајст бива унапређен у чин генерал пуковника.

Клајстова Оклопна група ће априла 1941. бити ангажована у нападу на Краљевину Југославију, након чијег поробљавања прелази на територију Румуније како би се припремила за напад на Совјетски Савез. Током напада на Совјетски Савез, Клајстова 1. оклопна група је била придодата Групи армија Југ (касније ће бити преформирана у 1. оклопну армију). Током дејстава на територији Украјине, Клајст супротно Хитлеровом наређењу формира јединице састављене од националних мањина које су се заједно са немачким јединицама бориле против совјетских снага. Крајем новембра 1942. Клајст бива постављен за команданта Групе армија А. Фебруара 1943. постаје фелдмаршал, а касније током истог месеца, коначно фобија наређење за повлачење 400 000 немачких војника. Мајсторски је извукао своје војнике са Кавказа до Дњепра, тако да је марта 1943. био у могућности да организује противнападе. Кубански мостобарн је држао још неколико месеци, када је добио дозволу да транспортује највећи део својих снага морем, на Крим. Упркос његовим поновљеним захтевима, Хитлер није дозвољавао додатна повлачења, тако да су немачке снаге на Криму – одсечене.

Марта 1944, Клајст дозвољава команданту 8. армије да се повуче иза Дњестра. Хитлер га 30. марта позива у Оберсалцбург, где га одликује Мачевима за Витешки крст, а потом и разрешава команде. Хитлеру су ипак требали апсолутно лојални команданти, што Клајст баш и није био у потпуности. Клајст дужност предаје Шернеру и одлази у пензију. 1945, због напредовања Совјета са породицом се повлачи у Баварију. Заробљавају га Американци, 25. априла, и предају га југословенским властима, које су га тражиле због ратних злочина очињених 1941. године. Осуђен је на 15 година затвора, да би након три године био изручен Совјетима, који су му такође судили и осудили га 1952. на десетогодишњу затворску казну.

Евалд фон Клајст, немачки фелдмаршал, умире у Владимирском централном затвору,  15. октобра 1954; место сахране није познато.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *