Вилхелм Јозеф Ритер фон Тома

Wilhelm Joseph Ritter von Thoma (11. септембар 1891. – 30. април 1948.), немачки официр, учесник Првог светског, Шпанског грађанског и Другог светског рата.

Оружаним снагама приступио је 23. септембра 1912. године, као кадет у баварском 3. пешадијском пуку. Од 1. октобра 1913. до 1. августа 1914. похађа Ратну школу у Минхену. Први светски рат проводи у Галицији, Србији, Румунији… Током рата је рањен четири пута и одликован високим војним одликовањем, Витешким крстом. Американци га заробљавају 18. јула 1918, и у заробљеништву остаје до 27. октобра 1919. Након рата, Фон Тома остаје у оружаним снагама. 1931 је прекомандован у моторизовани батаљон.

Након долска Нацистичке партије на власт 1933, немачка влада проширује своја војна интересовања, у војску се улаже, нарочито у оклопне јединице. Узевши у обзир његово интересовање и искуство у моторизованим јединицама, Фон Тома убрзо бива изабран да командује једном потпуно механизованом јединицом – Моторизованом демонстрационом групом, јачине једног батаљона, а која ускоро добија још један батаљон – наоружан новим немачким тенковима Панцер I. Фон Тома је брзо напредовао у оквиру нових оклопних формација. 15. октобра 1935. постаје командант 2. батаљона 4. оклопног пука, 2. оклопне дивизије.

Након избијања Шпанског грађанског рата јула 1936, Фон Тома бива послат у Шпанију као командант групе „Имкер“, контингента копнене војске немачке Легије Кондор. Ту је остао до 8. јуна 1939. Иако му је основни задатак била обука шпанских тенкиста на немачким тенковима, често је одлазио у борбу са њима, па је тако и лично предводио напад тенкова на Мадрид новембра 1936.

Након завршетка рата у Шпанији, Фон Тома одлази у Берлин као штабни официр. Од 1. августа до 18. септембра 1939. бива пребачен у штаб 3. оклопног пука 2. оклопне дивизије да би потом постао и командант пука.

Други светски рат започео је нападом на Пољску. 2. оклопна дивизија се налазила у саставу 22. моторизованог корпуса фон Клајста. Фон Тома се од 19. септембра 1939. до 5. марта 1940. налази на месту команданта 3. оклопног пука у чину пуковника. Команду над 17. оклопном дивизијом прима 17. јула 1941. Ова дивизија је као део Групе армија Центар учествовала у нападу на Совјетски Савез. Гудеријан за Фон Тому пише да је „Фон Тома један од најискуснијих и најстаријих официра тенкиста; био је ледено смирен и изузетно храбар у Првом светском рату и у Шпанији и сада поново показује своју способност“. Команду над дивизијом је примио привремено, јер је командант дивизије тешко рањен. Дивизијом је командовао до 15. септембра када се вратио стари командант дивизије. Након предаје дужности, месец дана обавља дужност команданта Трећег војног округа у Берлину, након чега на Источном фронту прима команду над  20. оклопном дивизијом. Са својом новом јединицом 15. новембра 1941. креће на Москву. Упркос почетку бруталне зиме, Немци су упорно напредовали ка Москви из правца севера и југа. Ипак, напредовање је успорено недостатком доброг снабдевања, локалним контранападима Совјета и повећањем хладноће. Совјети 6. децембра покрећу велики напад и одбацују немачке снаге од Москве. До краја тог месеца, Фон Тома добија престижни Витешки крст за организовање и држање линија одбране. Након повлачења дивизије са тих линија, Фон Тома рпедаје команду над дивизијом генерал мајору Валтеру Диверту.

Након унапређења у чин генерал мајора августа 1942, Фон Тома 1. септембра 1942. бива пребачен у северну Африку где замењује генерала Валтера Нехринга у одсуству. Фон Тома 4. новембра пада у заробљеништво Британаца, када је напустио погођени тенк западно од Ел Аламејна. Његово заробљавање је од стране Ромела протумачено као покушај самоубиства, док су појединци сматрали да се намерно предао Британцима. Остатак рата је провео у заробљеништву. Из заробљеништва излази 25. новембра 1947. године. Неколико месеци након повратка у Немачку, Фон Тома умире од срчаног удара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *