Виторио Амброзио

Виторио Амброзио (Vittorio Ambrosio, 1879-1950), италијански генерал, начелник штаба италијанске копнене војске, учесник завере против Мусолинија.

Амброзио је војничку каријеру започео 1896, ступањем у Војну школу у Модени. Почетак 20. века га затиче као официра у коњичкој јединици. У Првом светском рату обавља дужност начелника штаба дивизије. Командант корпуса постаје 1935, а 1939. командант Друге армије, која се налазила на југословенској граници. Једанаестог априла са својом армијом напада Југославију са севера и након два дана долази до Задра. 15. априла заузима Сплит и Котор, а два дана касније контролише целу Далмацију. Фебруара 1943. постаје начелник штаба копнене војске.

Као начелник штаба, Амброзио је планирао да врати италијанске снаге из Украјине и са Балкана. Маја 1943, након губитака у Тунису и савезничке инвазије на Сицилију, Амброзио покушава да убеди Мусолинија да извуче Италију из рата и одвоји се од Немачке. Како Мусолини није могао да се супротстави Хитлеру, Амброзио је помогао у његовом уклањању са власти. Након свргавања Мусолинија са власти, Амброзио долази на место начелника генералштаба. Септембра исте године, Амброзио помаже у преговорима о примирију са Савезницима. Преговори су потрајали дуже него што је требало, тако да су Немци имали времена да окупирају добар део италијанске територије.

Амброзио ће новембра 1943, од стране Бадоља бити деградиран на место генералног инспектора армије. Овај потез је био изнуђен, јер Савезници нису веровали Амброзију.

За време свог боравка у Далмацији, Амброзио је Риму слао извештаје о усташким злочиима над Србима у Далмацији, Лици и Книнској крајини. У извештајима је стајало да  су зверства попут усташких “забележена само у мрачном добу средњег века”, наводећи да је у Глини убијено 650 српских цивила. Након што је генерал Далмацо 24. јуна 1941. формирао линију на 50 км од мора, Амброзио наређује да до 5. септембра све усташе напусте демилитаризовану зону, што је означило и крај усташког масакра над православним становништвом у Лици и Далмацији.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *