Волфганг Лут

Капетан бојног брода Волфганг Аугуст Еуген Лут (Wolfgang August Eugen Lüth, 15. октобар 1913 – 14. мај 1945), други најуспешнији немачки подморнички ас. Током каријере, у петнаест патролних вожњи је потопио 46 теретних бродова и француску подморницу Daris, укупног депласмана 230 781 БРТ. Ото Кречмер, најуспешнији подморничарски ас је потопио 47 бродова депласмана 272 958 БРТ.

Лут се придружио морнарици 1933. Након периода проведеног у обуци на површинском броду, 1936. је пребачен у подморничаре. Децембра 1939. прима команду над подморницом U-9, са којом је извршио шест патролних вожњи. Јуна 1940, прелази на подморницу U-138, са којом је извео две патролне вожње. Октобра 1940. је поново прекоандован, овог пута на U-43. Након пет патролних вожњи прелази на U-181. Са U-181 успева да изврши другу најдужу патролну вожњу, у трајању од 206 дана. Након две патролне вожње са овом подморницом, Лут бива одликован Витешким крстом са храстовим лишћем, мачевима и дијамантима (Ritterkreuz des Eisernen Kreuzes mit Eichenlaub, Schwertern und Brillanten). Он је први од укупно двојице команданата немачких подморница који је одликован овим одликовањем у Другом светском рату (други је Албрехт Бранди).

Последње Лутово постављење је било место команданта Војнопоморске академије у Фленсбургу.

Лут је настрадао несрећним случајем у ноћи 13/14. маја 1945, када га је устрелила стража. Државна сахрана подморничарског аса организована је 16. маја 1945. Почасна стража  је била састављена од шесторице команданата подморница, носилаца Витешког крста. То је уједно била и последња државна сахрана у Трећем рајху.

Командовање

U-9 30. децембра 1939. – 27. јуна 1940.
U-138 27. јуна 1940. – 21. октобра 1940.
U-43 21. октобра 1940. – 9. маја 1942.
U-181 9. маја 1942. – јануара 1944.
22. флотила подморница јануара 1944. – јула 1944.
I одељење Војнопоморске академије јула 1944. – 1. августа 1944.
начелник Војнопоморске академије 1. августа 1944. – 14. маја 1945.

Лут се сматра једним од најконтроверзнијих немачких команданата подморница, прво због свог јавног иступања са веровањима у исправност нацистичких идеја. Поред тога, скоро све бродове је потопио у Индијском океану, који се сматрао најлакшим за дејство подморницама. Ипак, оно што га је издвајало од осталих је брига за чланове посаде подморница којима је командовао, а којима је пружао помоћ и након свог одласка са тих подморница. Дениц га је сматрао својим наследником. Ипак, због својих политичких иступања и веровања, претпостављало се да би Лут након рата био осуђен на дугогодишњи затвор, те да не би могао да обавља ни једну фунцију у послератним немачким оружаним снагама. Ова претпоставка се узима и као одговор на питање зашто није изрекао лозинку приликом заустављања од стране страже на улазу у Војнопоморску академију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *