Филип Иванович Голиков

Филип Голиков (Фили́пп Ива́нович Го́ликов), маршал Совјетског Савеза.

Филип Голиков је рођен 30. јула 1900, у селу Борисов, Пермска губернија. Црвеној армији се прикључио маја 1918. и учествовао у Руском грађанском рату. Током међуратног периода, извршава политичке задатке широм Црвене армије, на различитим локацијама, укључујући Приволшко-уралски и Западносибирски војни округ. У периоду од 1929. до 1931, Голиков похађа војну академију. Новембра 1931, постаје командант 95. пешадијског пука 32. пешадијске дивизије. Командант 61. пешадијске дивизије постаје октобра 1933. Септембра 1936. постављен је на место команданта 8. самосталне механизоване бригаде. Јула следеће године постаје командант 7. механизованог корпуса, а јануара 1938. постаје члан Војног савета Белоруског војног округа. Исте године постаје и члан Врховног савета Совјетског Савеза, и ту функцију ће обављати до 1946. Новембра 1938. постаје командант Виницке армије, која ће се касније, септембра 1939, преформирати у 6. армију.

Средином септембра 1939, Голиков предводи 6. армију у нападу на Пољску. Јула 1940, прекомандован је у Генералштаб као начелник војнообавештајне службе (Главное разведывательное управление), где ће поднети терет пропуста правовременог откривања немачких припрема за напад на Совјетски Савез. Након неуспеха у обавештајним водама, Голиков бива упућен у Велику Британију и САД као шеф совјетске војне мисије.

Октобра 1941, Голиков се враћа у Совјетски Савез и преузима команду над 10. армијом, са којом учествује у одбрани Москве. Фебруара 1942, поствљен је за команданта 4. ударне армије. Априла исте године постаје командант Брјанског фронта, а од јула командује Вороњешким фронтом. Након пораза у подручју Вороњеж-Ворошиловград, августа 1942. је пребачен у 1. гардијску армију, на Стаљинградски фронт, где истовремено добија и дужност заменика команданта Стаљинградског фронта. Октобра 1942. постаје командант Северозападног фронта, на пар дана, након чега одлази на дужност начелника ГРУ. Дужност начелника ГРУ обавља кратко време, да би био постављен на дужност команданта Вороњешког фронта. У јануару и фебруару 1943, његове јединице успешно туку мађарске снаге, али током Треће битке за Харков трпи велике губитке, што доводи до његовог одласка у Москву. У Москви, априла 1943, постаје заменик народног комесара одбране за персонал и на том положају ће остати до 1950.

У периоду од 1944. до 1946. Голиков службује као званичник у пословима репатријације совјетских ратних заробљеника. У трупу се враћа 1950, овог пута као командант самосталне механизоване армије. Начелник Војне академије оклопних јединица постаје 1956. Од 1958. до 1960. обавља дужност начелника главног политичког одељења совјетских оружаних снага. Маја 1961. постаје Маршал Совјетског Савеза.

Пензионисан је 1962. године, из здравствених разлога. Преминуо је 1982. године. Сахрањен је у Москви.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *