Ана Јегорова

Ана Јегорова (рус. Анна Александровна Тимофеева-Егорова), совјетски пилот, Херој Совјетског Савеза.

Јегорова је рођена 23. септембра 1916. у селу Володово, у земљорадничкој породици. Поред ње, њени родитељи су имали још осморо деце. Први контакт са авијацијом има пре рата, када пролази летачку обуку и постаје инструктор летења. По избијању рата, Јегорова добровољно ступа у редове Црвене армије. Током 1941-42. лети на авиону Поликарпов По-2, претежно извиђачке задатке. Након изведених око сто летова, одликована је Орденом црвене заставе. 1942. бива премештена у јуришну авијацију, у састав 805. јуришног пука, где лети на авиону Иљушин Ил-2. За заслуге у разбијању Кубанског мостобрана добија и други Орден црвене заставе. Учествовала је и у ослобађању Пољске. Била је једина жена пилот у саставу пука, а касније ће заједно са стрелцем Евдокијом Алексејевом Назаркином чинити и прву женску посаду јуришне авијације. На јуришној авијацији Јегорова је остварила 277 борбених летова.

Августа 1944, током напада на немачке снаге на мостобрану Магнушев, авион Јегорове бива оборен противавионском ватром. Њен стрелац је у овом окршају погинуо, а она сама је напустила авион на малој висини, при чему је претрпела лом костију, опекотине  и друге унутрашње повреде. Немци су јој пружили прву помоћ, а даље лечење су преузели лекари у логору за ратне заробљенике (Георги Федорович Сињаков и професор Београдског универзитета Павле Трпинац). Сами заробљеници ће помоћи у скривању партијске књижице и указа о одликовањима. Совјети су претпоставили да је Јегорова погинула и постхумно је одликовали орденом Хероја Совјетског Савеза.

Совјетске снаге су 31. јануара 1945. ослободиле логор Куштрин, у коме се налазила и Јегорова. Јегорова је десет дана испитивана од стране НКВД, који су је сматрали за потенцијалног издајника. Морала је да одговори на стално понављана питања: “Где си набавила партијску књижицу и одликовања?” и “Зашто си се предала?”.

Након што су други гарантовали за њене повреде и њено понашање у логору, Јегорова је пуштена на слободу, а због здравственог стања је отпуштена из Црвене армије. Орден хероја Совјетског Савеза јој је коначно уручен 1965. године.

Преминула је у Москви, 29. октобра 2009.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *