8. гардијска панфиловска дивизија

8. гардијска панфиловска дивизија (рус. 8-я гвардейская Панфиловская дивизия), пешадијска дивизија настала преименовањем 316. стрељачке дивизије.

По отпочињању немачког напада на Совјетски Савез, Совјети су ради слања на фронт мобилисали резерве. У Алма-Ати, главном граду Казашке ССР, 12. јула 1941. је формирана 316. стрељачка дивизија. За команданта дивизије је постављен дотадашњи војни комесар Киргиске ССР, генерал мајор Иван Панфилов. Резервисти који су попуњавали дивизију били су већином из Киргиске и Казашке ССР.

Организацијско формацијску структуру дивизије су чинили:

  • 1073. пешадијски пук
  • 1075. пешадијски пук
  • 1077. пешадијски пук
  • 857. артиљеријски пук
  • 589. самостални дивизион ПАА
  • 203. извиђачка чета
  • 597. самостални инжињеријски батаљон
  • 762. самостални батаљон везе
  • 242. санитетски батаљон
  • 395. самостална чета хемијске заштите
  • 291. транспортна чета
  • 445. пољска пекара
  • 688. дивизијска ветеринарска болница
  • 993. пољска поштанска станица

Војници 316. дивизије су заклетву положили 1. августа, након чега је, од 18. до 20. августа извршен укрцај у возове ради транспорта. У Боровичи (рус. Боровичи́, Новгородска област), надомак Малаје Вишере (рус. Ма́лая Ви́шера), дивизија пристиже крајем августа. У региону су се већ одвијала интензивна борбена дејства, као део операције одбране Лењинграда од напада немачке Групе армија Север. Дивизија је учествовала у неколико окршаја, али је 8. септембра стављена у резерву 52. армије.

Почетком октобра Немци крећу у напад на Москву. Дивизија Панфилова је 7. октобра упућена ка Москви, где пристиже 11. октобра. Додељена је 16. армији Рокосовског, од кога добија задатак да организује одбрану сектора дуж реке Рузе, дугог 41 км, посебно путни правац који је пролазио кроз Волоколамск. Дивизија је ојачана 690. стрељачким пуком из састава 126. стрељачке дивизије, као и 289. и 296. противоклопним пуком.

Немачки 46. оклопни корпус је 14. октобра кренуо у напад. До 27. октобра су напредовали неких тридесетак километара, потискујући 316. дивизију назад ка Волоколамску. Након целодневних борби, 28. октобра, град Волоколамск је заузет. Панфиловљеви војници су се повукли ближе Москви.

Немци су наставили напад 15. новембра. У међувремену, 316. дивизија је попуњена извесном количином противтенковских пушака ПТРД. Дан касније, јединице 46. оклопног корпуса су дошле у додир са јединицама 316. дивизије у близини села Дубосеково. Пошто је бок 16. армије био угрожен, Ставка је упутила 78. стрељачку дивизију из резерве. Иако су се совјетске снаге након три дана повукле, немачко напредовање је ипак било успорено захваљујући отпору совјетских снага и неповољним временским условима.

Народни комесар одбране је 17. новембра декретом прогласио 316. дивизију гардијском, одајући јој тиме признање за улогу коју је имала у одбрани Москве. Дивизија је у одбрани Москве имала велике губитке: 3620 погинулих и 6 300 рањених војника. О војницима 316. дивизије немачки генерал пуковник Хепнер је у писму маршалу Федору фон Боку рекао: „то је дивизија дивљака, њени војници се боре кршећи све законе и обичаје рата… Они су фанатични, никад се не предају и не плаше се смрти.“

Дивизија 18. новембра остаје без команданта, који гине у немачком минобацачком нападу на село у коме се налазио штаб дивизије. Истог дана је на снагу ступио декрет о именовању дивизије гардијском и преименовању у 8. гардијску стрељачку дивизију. У част погинулог команданта, 23. новембра дивизија добија и част да у имену јединице носи и придев „панфиловска“, чиме је постала једна од свега две дивизије Црвене армије која се назвала по свом команданту (уз 25. чапајевску стрељачку дивизију).

Као гардијска дивизија, преименоване су и јединице у саставу јединице, по следећем:

  • 19. гардијски стрељачки пук – од 1073. стрељачког пука
  • 23. гардијски стрељачки пук – од 1075. стрељачког пука
  • 30. гардијски стрељачки пук – од 1077. стрељачког пука
  • 27. гардијски артиљеријски пук – од 857. артиљеријског пука
  • 2. гардијски инжињеријски батаљон – од 597. инжињеријског батаљона
  • 5. гардијски самостални противтенковски дивизион
  • 13. гардијска батерија ПАА (до 20. маја 1943)
  • 19. гардијски дивизион минобацача (до 20. октобра 1942)
  • 15. гардијска извиђачка чета
  • 55. гардијски самостални батаљон везе
  • 476. медицинско-санитарни батаљон
  • 10. гардијска самостална чета хемијске заштите
  • 478. транспортна чета
  • 606. пољска пекара
  • 564. дивизијска ветеринарска болница
  • 81043. пољска поштанска станица
  • 826. пољска каса Госбанке (Централна банка СССР)

Осма гардијска ће у децембру учествовати у противнападу којим ће немачке снаге бити одбачене од Москве, ослободивши притом села Крјуково и Истру.

Крајем јануара 1942, 8. гардијска је придодата 2. стрељачком корпусу 3. ударне армије Северозападног фронта и учествовала у борбама код Демјанска. Крајем 1942, као део Калињинског фронта, 30. гардијски пук се бори као самостална јединица у бици за Великије Луки, у рејону реке Ловат. Дивизија 1944. учествује у Лењинградско-Новгорофској офанзиви и касније, у бици код Резекне (Летонија). Дивизија ће борбена дејства завршити као део 10. гардијске армије, у блокади Курланда.

Према совјетским званичним изворима, дивизија је током Другог светског рата избацила из строја 85 000 непријатељских војника, заробила 5 000 више, уништила или заробила 387 тенкова, 65 оклопних возила, 43 авиона, 451 артиљеријских оруђа, 180 минобацача, 2010 аутомобила и 328 моторцикала.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *