Маркиан Михаилович Попов

Маркијан Михајлович Попов (1902-1969), совјетски командант, генерал армије и Херој Совјетског Савеза.

Током Другог светског рата командовао бројним армијама и фронтовима. Његова каријера се оцењује као неуједначена. Јуна 1941. је командовао Лењинградском војном облашћу, потом Северним фронтом (24. јуна – 5. септембра). На место команданта 61. армије долази 18. децембра, и на том месту остаје до 28. јуна 1942. Потом га пребацују у рејон Стаљинграда, на дужност помоћника команданта Стаљинградског фронта (13. октобра – 20. новембра), потом команданта 5. ударне армије (8. децембра – 28. децембра). Ова армија 26. децембра бива пребачена у Ватутинов Југозападни фронт. У 1943. прво командује већом механизованом групом, да би у фебруару доживео тешки пораз.

Након тога, бива постављен на место команданта Бријанског фронта (5. јуна – 10. октобра 1943.). Учествује у Курској бици. У чин генерала армије унапређен је 26. августа 1943. Након Курске битке, бива послат на север, да командује 2. балтичким фронтом (20. октобра 1943. – 23. априла 1944.). Пред крај командовања овим фронтом, враћају га на чин генерал пуковника, као резултат денунцирања од стране политичког комесара Лева Мехлиса. До краја рата обавља дужност начелника штаба Лењинградског фронта.

Након рата га поново унапређују у чин генерала армије (3. август 1953.). У периоду од 1956. до 1962. обавља дужност начелника Генералштаба копнене војске.

Умире 22. априла 1969. у пожару.

Никада није добио чин Маршала Совјетског Савеза, иако су га многи сматрали изузетно талентованим старешином.

Носилац је два Ордена Кутузова, два Ордена Суворова, Ордена црвене заставе, три Ордена црвене заставе, пет Ордена Лењина и ордена Хероја Совјетског Савеза.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *