Алтмарк инцидент

Алтмарк инцидентом се назива акција ослобађања британских помораца заточених на теретном броду Altmark, који се одиграо 16. фебруара 1940. Сама акција је изведена у водама тада неутралне Норвешке. До данашњих дана, сматра се последњим великим абордажем британске морнарице.

Немачки танкер Altmark се фебруара 1940. враћао у Немачку са укрцаних 299 британских помораца, заробљених у акцијама тешке крстарице (Британци су га класификовали као џепни бојни брод) Admiral Graf Spee. На свом путу из јужног Атлантика ка Немачкој, Altmark је прошао кроз норвешке воде. На инсистирање Британаца који су пратили немачки танкер, норвешка морнарица је 15. фебруара три пута контролисала брод. Прво су се на танкер прекрцали официри са торпедног чамца Trygg код острва Линесој, потом са торпедног чамца Snøgg у Согнефјорду и на крају, лично адмирал Карстен Танк-Нилсен и људство са разарача Garm у Хјелтефјорду. У сва три случаја, танкер је прегледан површо, а као гаранција је узета реч Немаца да се танкер бави искључиво комерцијалним бизнисом. Након треће контроле, танкер је под пратњом торпедних чамаца Skarv и Kjell и стражарског брода Firern отпловио на југ. Британци, заробљени на танкеру, су тврдили да су се свим силама трудили да дају знак свог присуства током ових контрола, мада међународним прописима није забрањен транспорт ратних заробљеника кроз неутралне воде. Норвешке контроле нису задржале танкер ради даљих контрола и брод је могао да настави даље.

Altmark у норвешком фјорду

Британски авион је током истог дана уочио немачки танкер код Егерсунда, што је било довољно да се у Британији дигне узбуна. Авион је полетео из РАФ-ове базе Торнаби на североистоку Енглеске. Након што је пресретнут британским разарачем HMS Cossack, Altmark је потражио уточиште у Јосингфјорду, али га је британски разарач пратио и наредног дана. Покушај прекрцаја на Altmark је спречен од стране норвешких бродова који су пратили немачки танкер. Командант британског разарача, Филип Виен (Sir Philip Louis Vian), се обратио британском Адмиралитету за даље инструкције. Убрзо добија наређење од самог Черчила, у коме је стајало да се, уколико норвешки торпедни чамци не прихвате да испрате Алтмарк до Бергена са заједничком англо-норвешком стражом на броду, и заједничком пратњом – избивши препад и заузме танкер. У истом наређењу је стајало да се на ватру норвешких бродова не одговара, сем уколико то ватра није озбиљна, у ком случају Британци имају право да се одбране.

Норвежани су одбили да учествују у заједничкој пратњи, позивајући се на раније контроле брода које су извршили. Командант британског разарача их је обавестио да намерава да заузме брод и позвао их је да му се придруже, али су Норвежани и то одбили. У међувремену, Алтмарк се насукао, а Британци су се укрцали на њега у 2220 часова. Након краће борбе са посадом, брод је заузет. У борби је, зависно од извора – погинуло шест, односно четири, а рањено је осам, односно пет, чланова немачке посаде. Британци су имали једног повређеног члана посаде.

Упловљавање HMS Cossack у луку након акције

HMS Cossack је напустио Јосингфјорд нешто након поноћи, 17. фебруара. Норвежани су протестовали, али нису интервенисали. У званичном објашњењу које је касније дала норвешка влада, стајало је да према међународном споразуму, неутрална земља није обавезна да се одупре далеко супериорнијим снагама.

Норвежани су били љути због повреде своје неутралности, јер нису желели да буду увучени у рат. Ипак, овај инцидент је изазвао сумње у норвешку неутралност, како код Немаца, тако и код Савезника. Обе стране су имале планове заузимање Норвешке, првенствено због контроле саобраћаја шведске гвоздене руде, од које је зависила немачка индустрија наоружања. Хитлер је након овог инцидента био убеђен да Савезници неће поштовати неутралност Норвешке, тако да је већ 19. фебруара одлучио да интензивира израду планова за освајање Данске и Норвешке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *