Операција Меркур – немачки десант на Крит

Сачувајте страницу:

Крит је највеће грчко острво у источном Средоземљу: удаљено је око 100 км од грчког копна, 560 км од Кипра. 720 км од Италије и 800 км од Малте. Ово сиромашно острво претежно је испуњено планинама, од којих планина Ида достиже висину од 2 498 м. Комуникације су веома слабе –  једини бољи пут протеже се дуж северне обале, а од њега се према јужној обали може саобраћати само коњским стазама. На северној, доста развијеној, обали има неколико залива: Кисамос, Канеја, Суда, Армирос, Мирабело и Ситија. Поред Канеје, јединог већег пристаништа на овој обали, постоје и мања пристаништа: Ретимнон, Хераклион и Ситија. На јужној, кршевитој и сасвим слабо разуђеној обали, која је у конкретном случају била врло важна, има само једно мање пристаниште: Сфакион.

Према свом географском положају, острво Крит затвара прилазе Егејском мору. Пошто је врло погодно за поморске и ваздухопловне базе, оно има велики стратегијски значај као положај за обезбеђење Балкана с југа и као подесна база за надирање према Блиском и Средњем Истоку. Сем тога, оно је било погодно и као ваздухопловна база за бомбардовање извора нафте у Румунији. Због тога су Британци 4. новембра 1940, тј. непосредно после почетка рата између Грчке и Италије, заузели Крит, на његовој северној обали уредили аеродроме код Канеје, Ретимнона и Хераклиона и образовали поморску базу у Судском Заливу. Јачина британске посаде на острву у то време износила је око 3 500 људи, опремљених лаким наоружањем, с неколико посадних обалских батерија. Сем уређења аеродрома и поморских база, Британци нису изводили никакве фортификацијске радове на острву.

Немачке припреме

После освајања Грчке, Хитлер је одлучио да заузме и острво Крит, да би тиме осигурао ваздухопловне и поморске базе за акције против савезничке флоте на Средоземљу и да би се одатле могла вршити подршка операција у Либији. Сем тога, Крит је требало да послужи као база за будуће војне операције према Кипру и Блиском Истоку, а у исто време и за вршење политичког притиска на Турску и за ваздушну контролу над источним делом Средоземног Мора.

Немци су одлучили да Крит заузму ваздушним десантом, уз снажну подршку авијације која је господарила ваздухом, с тим да им поморски десант послужи само за дотур појачања и за снабдевање. У вези с тим, Хитлер је 25. априла 1941. издао директиву бр. 28 за операцију „Меркур“, којом је било предвиђено да 11. ваздухопловни корпус (7. падобранска и 5. ојачана брдска дивизија), спуштајући људство падобранима, једрилицама, транспортним авионима, изврши десант на Крит, с тим да заштиту из ваздуха и подршку предузме 8. ваздухопловни корпус. Нешто касније требало је извршити поморски десант оних јединица које се нису могле пребацити ваздухом. Сем тога планом је било предвиђено да и Италијани са Додеканеза изврше мањи поморски десант на североисточној обали Крита.

11. ваздухопловни корпус имао је 22 750 људи за десант: 750 људи (1 јуришни пук) требало је спустити једрилицама, 10 000 падобранима, 5 000 транспортним авионима, а 7 000 (2 000 падобранаца и 5 000 из 5. брдске дивизије) транспортовати морем. За извршење ваздушног десанта било је на располагању око 500 транспортних авиона и 70 – 80 једрилица са потребним бројем авиона за њихову вучу. 8. ваздухопловни корпус имао је у свом саставу 650 авиона (280 даљних бомбардера, 150 обрушавајућих бомбардера, 90 двомоторних ловаца, 90 једномоторних ловаца и 40 извиђачких авиона.

За извршење поморског десанта предвиђене су следеће јединице: две флотиле грчких моторних транспортних бродова, две флотиле грчких парних транспортних бродова, два италијанска разарача, 12 торпедних чамаца, известан број брзих чамаца и миноловаца.

Према плану требало је пре подне 20. маја 1941. извршити ваздушни десант на западном одсеку: Малеме – Канеја, с циљем да се заузме аеродром Малеме и одбрамбени положај око Канеје и Судског Залива, а по подне извршити ваздушни десант на централном сектору: Ретимнон – Хераклион, с циљем да се заузму тамошњи аеродроми. 8. ваздухопловни корпус требало је да пружи снажну подршку ваздушнодесантним снагама и да истовремено неутралише британску ПВО. Према томе, први задатак ваздушног десанта био је да се заузму аеродроми Малеме, Ретимнон и Хераклион, како би се на њих могли спуштати транспортни авиони, и поморска лука Суда, ради извршења поморског десанта (који је прва 2 дана требало вршити на отвореној обали, док се не очисте мине у луци Суда). Планом је било предвиђено да једна флотила ноћу 20/21. маја искрца десантне трупе на обали западно од Малемеа, а друга флотила – ноћу 21/22. маја на обали источхо од Хераклиона, с тим да свака од ових флотила транспортује по један батаљон из 5. брдске дивизије, тешко наоружање и средства за снабдевање. У међувремену италијанска флотила брзих чамаца имала је да форсира Судски Залив како би миноловци могли предузети његово чишћење. Италијански поморски десант требало је извршити у заливу Ситија. Поморске јединице имале су задатак да што пре успоставе саобраћај између копна и Крита ради пребацивања тешког наоружања, моторних возила и средстава за снабдевање.

Немци су од почетка маја прикупљали снаге и средства на изабраним местима у Грчкој и на неким острвима која су посели Италијани. Бомбардери и ловци били су концентрисани на аеродромима у јужној Грчкој (на Атици и на Пелопонезу), у италијанској бази на Родосу и на другим острвима у Егејском мору. Јединице су се вежбале у скакању с падобраном, у поступку поиединих група по спуштању на земљу, итд. Пре почетка операција, Немци су вршили стална извиђања да би утврдили распоред и јачину британских снага. Све немачке припреме за овај напад извршене су од 25. априла до 19. маја. 8. ваздухопловни корпус успешно је извршио припрему напада у времену од 13. – 19. маја, када је уништио или протерао британску авијацију. Пошто су британске батерије ПВО још увек дејствовале, Немци су одлучили да их 20. маја 1941. заузму спуштањем једрилица на положаје самих батерија.

Британске припреме

После евакуације британског експедиционог корпуса, број британских снага на Криту знатно се повећао, тако да је тамо пре почетка немачког напада било око 30 000 војника. Међутим, те снаге су биле слабо наоружане; без покретне артиљерије и моторних возила, а имале су само 9 тенкова и око 30 оклопних аутомобила и известан број непокретних тврђавских топова. Поред тога, оне су биле изложене непрекидним и разарајућим ваздушним нападима, тим пре што нису имале ловачке авијације, а ни довољно противавионских оруђа. Грци су на Криту имали око 11 000 необучених и недовољно наоружаних војника, који су били организовани у 11 батаљона. Према томе, укупно бројно стање британско-грчких јединица на Криту, под командом новозеландског генерала Фрајберга, износило ие око 41 000 људи.

Британска авијација је на Криту користила аеродроме Малеме, Ретимнон и Хераклион. Аеродром Ретимнон још није био потпуно завршен, тако да су се на њему у току операција у Грчкој налазиле само тренажне јединице наоружане застарелим материјалом. Од 20. – 24. априла на Крит су одступили остаци британске ловачке авијације, тако да је 9. маја на њему било 5 ловачких сквадрона са укупно 36 авиона, од којих многи нису били способни за операције. Међутим, због свакодневне употребе за заштиту конвоја и због губитака за време немачких напада на аеродроме, 19. маја је остало још само 4 авиона, који су овог дана евакуисани за Египат. За време немачких ваздушних напада на Крит (од 13. до 19. маја) британски бомбардери са аеродрома у Египту нападали су немачке аеродроме у Грчкој, али без већих резултата, због малог броја ангажованих авиона.

Британска морнарица је била ангажована евакуацијом трупа и материјала из Грчке у Египат, док су знатне снаге садејствовале операцијама у Африци. Поред тога, британска флота је морала да делује са ослонцем на базу у Александрији – удаљену 420 км од Крита. Она је имала задатак да онемогући немачки поморски десант на Крит и осигура снабдевање властитих снага. У том циљу је адмирал Канингем 15. маја поделио своју флоту на 4 ударне групе и доделио им следеће задатке:

  1. Групи „Ц“ (2 крстарице и 4 разарача) — да спречава десант у заливу Ситија;
  2. Групи „Д“ (2 крстарице и 4 разарача) — да онемогући десант на северној обали Крита, западно од Ретимнона;
  3. Групи „Б“ (2 крстарице и 2 разарача) — да напада немачке поморске снаге северозападно од Крита или да подржава Групу „Д“;
  4. Групи „А“ (2 бојна брода и 5 разарача), која се налазила западно од Крита — да обезбеђује рад група „Ц“, „Д“ и „Б“. У пристаништу Александрије налазили су се 2 бојна брода (Warspite и Valiant), 1 носач авиона (Formidable), 2 крстарице (Orion и Ajax) и око 15 разарача. Ове снаге образовале су резерву флоте, коју је требало покренути пре немачког искрцавања на острво

Наведене групе су вршиле ноћне акције у рејону Крита, а дању су се повлачиле даље на југ, да би избегле дејства немачке авијације. Једна подморница дејствовала је око острва Лимнос, један минополагач постављао је мине између острва Кефалиније и Лефкаса, док је 7 торпедних чамаца деловало из залива Суда. Поморско и ваздушно извиђање за потребе морнарице било је слабо.

У времену од 15. до 20. маја Група „Д“ је појачана са 2 крстарице, а Група „Ц“ добила је једну противавионску крстарицу; поред тога, образована је нова нападна Група „Е“ (1 противавионска крстарица и 3 разарача).

Крит је био подељен на следећа четири одбрамбена сектора:

  1. Хераклион сектор: 14. бригада са 5 британских и 3 грчка батаљона, 1 обалска и 2 ПА батерије и друге јединице, свега 8 024 војника;
  2. Ретимнон сектор: 19. бригада са 4 британска и 3 грчка батаљона и друге јединице, свега 6 730 војника;
  3. Суда сектор: поморска одбрана луке Суда, 4 британска батаљона (3 пешадијска и 1 командоса) и 1 грчки батаљон, 4 ПА батерије, 1 пук обалске артиљерије и друге јединице, свега 13 962 војника;
  4. Малеме сектор: новозеландска дивизија са 5. бригадом (4 батаљона), 10. бригадом (2 батаљона), 4 грчка батаљона, 2 ПА батерије и друге јединице, свега 10 492 војника.
  5. Резерва: 4. бригада (2 батаљона) на сектору Малеме и 1 батаљон на сектору Суда, свега 2 221 војника.

Ток операција

Ваздушни десант на Крит отпочео је 20. маја око 8 часова, после трочасовног снажног бомбардовања и митраљирања британских положаја и јединица. За извођење десанта Немци су образовали три ваздушнодесантне групе:

  1. Западна („Комет“) група — један јуришни пук (без 2 чете) и једна падобранска ПА митраљеска чета, са задатком да нападне и заузме аеродром Малеме;
  2. Централна („Марс“) група — две јуришне чете (из јуришног пука) и 3. падобрански пук, падобрански инжињеријски батаљон и делови падобранског митраљеског и ПА митраљеског батаљона, са задатком да нападне варош Канеју и трупе у заливу Суда, с тим да јој у нападу на овај залив садејствује и ваздушнодесантна група „Ретимнон“ (2. падобрански пук без 1 батаљона), која је такође улазила у састав „Марс“ групе и имала задатак да најпре заузме аеродром Ретимнон;
  3. Источна („Орион“) група — 1. падобрански пук и 1 батаљон 2. падобранског пука, са задатком да заузме аеродром и варош Хераклион

Ваздушнодесантни напад извршен је у 2 ешелона. Први ешелон, који су сачињавале групе „Комет“ и „Марс“, отпочео је напад 20. маја око 8 часова, док је други ешелон, који су образовале групе „Ретимнон“ и „Орион“ предузео напад истог дана око 16 часова.

Код Малеме и Канеје, у првом таласу, спустиле су се једрилице са јуришним одељењима ради неутралисања ПВО и везивања британских снага, а за њима је уследило масовно спуштање падобранаца ради ужег и ширег обухвата одређених циљева. Британска одбрана дала је јак отпор и нанела немачким једриличарима и падобранцима знатне губитке, тако да у току овог дана нису успели да заузму аеродром Малеме и варош Канеју, нити да се приближе заливу Суда, али су немачке ваздушнодесантне снаге ипак успеле да се прикупе и учврсте на земљишту око аеродрома Малеме и западно од Канеје.

Код Ретимнона и Хераклиона, у 16,15 часова, после снажног бомбардовања из ваздуха, падобранци су отпочели да се спуштају, али су претрпели знатне губитке, тако да нису успели да заузму ни аеродроме ни вароши Ретимнон и Хераклион.

Још немачких падобранаца се деантира на Крит, авионима Junkers 52, 20. мај 1941. Фотографисана од стране британског фотографа, ова фотографија је преправљана у сврху пропаганде, како би показала траг дима из оштећеног Ju 52. Неколико авиона овог типа јесте изгубљено услед противавионске ватре, али нити један није погођен у време настанка ове фотографије.

Иако су Немци у току првог дана успели да спусте око 8 000 људи и да се одрже на Криту, ипак је њихов положај био доста неповољан, јер нису освојили ниједан аеродром на који би се спуштали транспортни авиони са појачањима из 5. брдске дивизије, као што је то било предвиђено, тим пре што је у Грчкој било остало још врло мало једриличарских и падобранских јединица које би се, као појачање, могле спустити следећег дана. Даљи опстанак немачких ваздушнодесантних јединица на Криту био би знатно угрожен да су Британци извршили противнапад са 4. бригадом (из резерве), која је била недалеко од Канеје. Међутим, до тога није дошло, јер су Британци очекивали искрцавање с мора у рејону Судског Залива. У таквој ситуацији, Немци су изменили свој почетни план и донели одлуку да тежиште напада пренесу на аеродром Малеме, с тим да тамо, уз снажну подршку 8. ваздухопловног корпуса, ангажују све резерве падобранаца, како би се на том аеродрому могла по ешелонима спустити цела 5. брдска дивизија. Ако напад на аеродром Малеме не би успео у току 21. маја, онда је требало извршити поморски десант са 1 батаљоном 100. планинског пука.

Пошто су следећег јутра, 21. маја, у области Малемеа, спустили још неке заостале делове 7. падобранске дивизије, Немци су тако појачаним снагама, уз веома јаку подршку авијације, успели да заузму и аеродром и с. Малеме, које је бранио само један британски батаљон. Они су ускоро, транспортним авионима, спустили на аеродром још један планински батаљон, те су тако имали довољно снага да одбију евентуалне британске противнападе. Идућег дана околина аеродрома је очишћена, а пребацивање немачких брдских трупа је настављено. Британски противнапади нису дали резултате, јер није било ангажовано довољно снага, а немачки 3. падобрански пук, својом акцијом, везивао је британске снаге и резерве у области Канеје. За то време Британци су успели да снажним противнападима окруже и већим делом униште групу „Ретимнон“, док су сви покушаји групе „Орион“ да овлада аеродромом Хераклион остали без успеха.

Војници 5. брдске дивизије чекају на укрцај

Јединице одређене за извршење поморског десанта укрцале су се у Пиреју и 20. маја стигле до острва Милоса. Услед неповољне ситуације код ваздушнодесантних трупа на Криту, Немци су 21. маја по подне наредили да оба конвоја продуже покрет ка Криту ради извршења десанта. Британска флота је ноћу 21. маја, пресрела први конвој који је, од острва Милоса пловио ка Малемеу и потпуно га уништила, а 22. маја око 08,30 напала и други конвој и одбацила га назад у Грчку. Тако су немачке јединице на Криту биле лишене помоћи и тешког наоружања, који би требало да стигну поморским путем.

Британци су код Малемеа били принуђени да се, почев од 23. маја, под притиском Немаца и под снажним дејством њихове авијације, повлаче у правцу Канеје. А пошто британска авијација није могла да обезбеди ваздушну заштиту поморских операција у области Крита, то је адмирал Канингем одлучио да и ратну флоту повуче у Александрију. У току 25. и 26. маја Немци су постигли већи успех, тако да су Британци били принуђени да донесу одлуку о повлачењу. Под заштитом пристиглих појачања у Судском Заливу (око 2 батаљона), повлачење је отпочело ноћу 26/27. маја у 22,30 часова, према пристаништу Сфакион.

Пошто су до 27. маја очистили западни део Крита и заузели Канеју, Немци су наставили надирање према истоку дуж друма Канеја – Судски Залив – Ретимнон – Хераклион, с тим што су у исто време упутили део снага у правцу пристаништа Сфакион да спречава одступање британских јединица. Овог дана је председник британске владе одобрио евакуацију свих британских снага са Крита, с тим да она отпочне ноћу 28/29. маја.

28. маја британске снаге, које су се из Канеје и Суде повлачиле у правцу Сфакиона, водиле су жестоке борбе са немачким претходницама. Док су се британске јединице у Хераклиону припремале за укрцавање, дотле су јединице код Ретимнона, које још нису биле добиле наређење за евакуацију, продужиле борбу са знатно ојачаним немачким снагама, тако да су их тамо следећег дана окружиле немачке јединице које су стигле од правца Канеје и после два дана тешких борби заробиле или растуриле у правцу југа. Овога дана су се италијанске десантне снаге са Родоса (15 транспортних бродова са 2 685 војника, 205 коња и 13 лаких тенкова, уз пратњу 1 разарача, 4 торпиљарке и неколико брзих чамаца) искрцале без борбе у заливу Ситија, где су 30. маја ухватиле везу с немачким јединицама које су долазиле са запада.

Од ноћи 28/29. маја до 1. јуна Британци су евакуисали своје снаге у Александрију, под врло тешким условима. Приликом напада на 3 британске крстарице и 6 разарача, који су 29. маја вршили евакуацију јединица из Хераклиона, немачка авијација оштетила је 3 крстарице и потопила 2 разарача.

1. јуна Немци су потпуно освојили Крит и заробили све британске јединице које дотле нису успеле да се евакуишу. Овог дана је немачка авијација потопила пав крстарицу Calcutta која је штитила последњи конвој са Крита.

Злочин у Кондомарију

Закључак

Заузимањем Крита Немци су обезбедили врло важну базу за своје будуће операције на Блиском Истоку и за ваздухопловне акције против британских снага, авијације и морнарице у Северној Африци. С друге стране, Британци су изгубили не само важну стратегиjску базу на Средоземљу, са које су успешно могли да нападају бродове сила Осовине, него и политички престиж у Турској и на Блиском Истоку. У овим операциjама Немци су изгубили 6 580 људи (1 991 погинуо, 1 995 несталих и 2 594 рањена), а Британци 15 743 (1 751 погинуо, 1 738 рањених и 12 254 заробљена). Поред тога, британска флота је изгубила 3 крстарице и 6 разарача и оштећени су јој 2 бојна брода, 1 носач авиона, 6 крстарица и 7 разарача.

Енглески војници се предају немачким падобранцима

Немачке операције на Криту одликују се изненађењем, смелошћу и брзином. Успех је постигнут у првом реду зато што је немачка авијација имала велику надмоћност у ваздуху, што су се немачке добро обучене, наоружане и опремљене ваздушнодесантне и брдске трупе пожртвовано бориле и што је било обезбеђено садејство свих видова оружаних снага. Поред тога, у овој операцији је била успешно изведена организација командовања, јер су сви видови оружаних снага били под једном командом. Немачком успеху је знатно допринело и то што је британска флота, због изразито слабе ловачке авијације и противавионске артиљерије, била немоћна у борби с немачком авијацијом и што је британска одбрана Крита била веома слаба (недовољно снага, кордонски распоред, врло важан западни одсек Крита између залива Кисамос и Малеме није брањен, врло слаба ПАА и пт одбрана, слаба веза и отежано командовање, недостатак брзих резерви за извршење противнапада, слаба подршка авијације).

Британска ратна флота, и поред великих губитака, успешно је спречила немачки поморски десант, али није била у стању да изврши евакуацију свих британских јединица, тако да је знатан део заробљен.

Одавање почасти погинулим друговима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *