ФАИ, лако оклопљени аутомобил

ФАИ, или ФА-И (Форд А – Ижорский), совјетски лако оклопљени аутомобил, настао као замена за оклопни аутомобил Д-8. Возило је пројектовано на шасији и механици возила ГАЗ-А. Унапређење у односу на модел Д-8 се односи на то што је ФАИ имао цилиндричну куполу наоружану митраљезом Дегтјарев калибра 7,62 мм, чиме је возило имало већу борбену моћ у односу на претходника. Додавање куполе није утицало на повећање укупне масе возила, која је износила 1990 кг, већ искључиво на висину возила, која је износила 2,24 м.

За погон возила изабран је исти мотор који је погонио возило Д-8, четвороцилиндрични Фордов мотор А. Како је мотор био исти, а маса возила скоро непромењена, то је и брзина кретања била иста као код Д-8.

Оклопни аутомобил ФАИ је успешно прошао испитивања и уведен је у наоружање Црвене армије. Серијска производња је започела током 1932. године у лењинградској фабрици Ижорскиј, заменивши и Д-8 и Д-12. Оригинална верзија ФАИ, на шасијиГАЗ-А произвођена је од 1932. до 1936; укупно је произведено 676 примерака. Нити једно од ових возила није било опремљено радио уређајем и интензивно је коришћена комуникација путем барјачића.

Ово возило ће остати стандардни лако оклопљени аутомобил Црвене армије све до 1936, када је у наоружање уведен модел БА-20. Ван Совјетског Савеза, возило је коришћено у Шпанији, код Халкин Гола, у нападу на Пољску 1939, у Балтичким републикама и Зимском рату 1940. године. У време напада Немачке на Совјетски Савез, Црвена армија је располагала са врло малим бројем ових возила и сви су убрзо били уништени у борбеним дејствима.

Совјети су током серијске производње покушавали да побољшају оклопну заштиту возила, али им је то онемогућавала чињеница да су за пројектовање возила искористили шасију комерцијалног возила. Шасија је већ била преоптерећена уградњом основног оклопа, тако да даље оптерећење није могло доћи у обзир. Међутим, 1934-35. постала им је доступна шасија ГАЗ-М1, која је конструкторима омогућила да направе модел ФАИ-М.

ФАИ је имао двочлану посаду: возача и командира, уједно нишанџију. Концепција возила је била конвенционална, са мотором напред и борбеним одељком иза, изнад кога се налазила купола са митраљезом. Како је кров био врло низак, изнад чланова посаде се налазила по мала оклопљена купола; точкови нису претрпели никакве измене.

Бензински мотор снаге 40 КС обезбеђивао је максималну брзину од 80 км/ч, али је аутономија кретања износила свега 200 км (резервоар за гориво био је капацитета 40 литара).

Основни недостатак возила огледао се у слабој оклопној заштити, пошто плоча дебљине 6 мм није била адекватна заштита ни од дејства стрељачког наоружања. Такође, покретљивост возила ван пута била је врло ограничена.

Верзије

ФАИ (Форд-А, Ижорский), основна верзија возила на шасији возила ГАЗ А.

ФАИ-М (ФАИ-Модернизированный), друга верзија возила, произвођена од 1934. године; израђивана на шасији возила ГАЗ-М1, уз уградњу резервоара за гориво већег капацитета (60 литара)

ФАИ-жд (ФАИ-железнодорожный) – верзија из 1936. године, произвођена у свега девет примерака; имао је могућност кретања железничком пругом

ГАЗ-ТК, (ГАЗ-Трёхосный, Курчевского) – оклопљени аутомобил на шасији возила ГАЗ-ААА, опремљен радио уређајем 71-ТК. Произведен је свега један прототип.

ФАИ

ФАИ-М

ФАИ-М

ФАИ-жд

ГАЗ-ТК

 

 

ТТ карактеристике (ФАИ)
Тип лако оклопљени аутомобил
Порекло Совјетски Савез
Дужина 3,75 м
Ширина 1,68 м
Висина 2,24 м
Маса 1 990 кг
Погон бензински мотор снаге 40 КС
Наоружање 1 х 7,62 мм ДТ
Брзина кретања 80 км/ч на путу, 30 км/ч ван пута
Аутономија кретања  200 км по путевима, 170 км ван путева

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *