БА-20, оклопни аутомобил

Совјети су током тридесетих година за израду оклопних аутомобила Д-8, Д-12 и ФАИ користили шасије конвенционалних возила, модификованих са циљем уградње оклопне заштите. Пројекат возила ФАИ је до 1935. достигао границе развоја на шасији лаког возила ГАЗ-А 4х2, тако да су лака конструкција и ограничена снага погона спречавале уградњу допунског оклопа. Даљи развој је захтевао нову шасију, која ће постати доступна у виду возила ГАЗ-М1 „Емка“, конфигурације 4х2. Возило ГАЗ-М1 је ушло у серијску производњу током 1934-35. године и она се одвијала у погонима фабрике у Њижнем Новгороду.

Како се радило о новој, снажнијој шасији, Совјети су започели са радом на новом оклопном аутомобилу, који ће крајем 1935. године ући у наоружање јединица Црвене армије под ознаком БА-20. Серијска производња је започета у погону завода Виксинскиј, где је на допремљене шасије возила уграђиван оклоп произвођен у заводима Виксунски и Ижорски.

Возило је погоњено мотором снаге 50 КС, те је тако постигнут однос снаге и масе од 21,4 КС/т. Овај однос је дозволио уградњу радио уређаја као стандардне опреме, а што је код ранијих модела оклопних аутомобила посматрано као велики недостатак. Максимална брзина кретања возила је износила око 90 км/ч.

Оригинална шасија ГАЗ-М1 је модификована изменама на диференцијалу, задњој осовини и вешању, а све са циљем могућности уградње боље оклопне заштите.

Возило је наоружано митраљезом ДТ, калибра 7,62 мм, који је био уграђен у цилиндричној куполи. Ова купола ће кроз модернизацију возила бити замењена већом, коничном куполом.

Посада возила је бројала два члана, возача и командира, који је уједно био и нишанџија. Командна возила су имала три члана посаде, пошто им је био придодат радиста.

Једна од новина примењених код овог модела возила био је излаз за случај нужде, који се налази она поду борбеног одељења возила. Иако је био описиван као „десантни“, примарна намена овог излаза била је евакуација посаде у случају када се оштећено возило нађе под непријатељском ватром.

Возило је израђивано у неколико верзија:

– БА-20 ЖД, железничка дресина, произвођена током 1935. године у малом броју примерака; возило је коришћено за извиђање, а имало је могућност замене железничких точкова стандардним за друмски саобраћај. Маса ове верзије возила је износила 2 780 кг и могла је да се креће брзином од 80 км/ч по шинама, када је имала радијус кретања од 540 км. Захваљујући уграђеном радио уређају, посада је бројала три члана. Ова верзија возила интензивно је коришћена на почетку Другог светског рата.

БА-20 ЖД

– БА-20У (командно возило), опремљено антеном у облику рама око горњег дела оклопљеног тела возила. Задња возила из серије су добила штап антену.

БА-20 У

– БА-20М, модернизована верзија возила БМ-20, произвођена 1938. године. По спољном изгледу се разликује по новој широј коничној куполи и радио уређајем модела 71-ТК-3. Стандардна посада возила је бројала три члана. Поред ове куполе и радио уређаја, модернизовано возило је имало већи резервоар горива, капацитета 90 литара, чиме је возило добило и већу аутономију кретања. Први серијски произведени БА-20М су задржали антену у облику рама, каква се налазила на командним возилима БА-20. Ова антена ће касније бити замењена стандардном штап антеном на левој страни борбеног одељења возила, или на поклопцу мотора. Ова верзија ће се производити све до првих месеци 1942. године; укупно је произведено 2 013 примерака БА-20М, у свим верзијама.

Модернизована верзија, ознаке БА-20 М, са финским ознакама

– БА-20М ЖД, мали број оклопних аутомобила БА-20М био је произведен у верзији ЖД. Перформансе возила су биле слићне перформансама возила БМ-20 ЖД.

 Оклопни аутомобил се налазио у наоружању јединица Црвене армије од 1936. године и до краја тридесетих година је постао најбројнији оклопни аутомобил у наоружању совјетских јединица, показавши се као робустан и поуздан. Совејти су га употребили код Халкин Гола против јапанских снага, у нападу на Пољску, Руско-финском рату, као и у првим фазама операције Барбароса, када је највећи броој ових возила био сконцентрисан на територији баличких република и на западу Украјине. Значајан број ових аутомобила се налазио и на истоку Русије, и они су од јуна 1941. до почетка 1942. постепено враћани на Западни фронт. Одређен број возила ће се након почетних борбених дејстава наћи и у строју немачких и финских снага, као ратни плен; Немци ће их у наоружање увести под ознаком Panzerspahwagen BA-202 (r). Треба напоменути и да је мањи број возила коришћен у Шпанском грађанском рату.

Финци поред уништеног оклопног аутомобила БА-20.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *