ЛБ-23, оклопни аутомобил

Оклопни аутомобил ЛБ-23

Шасије лаких возила су 1928. године достигле крајњу границу својих моћи када је у питању оптерећење конструкције оклопом и наоружањем. Лаки оклопни аутомобили, пројектовани и коришћени током тридесетих година, као што је оклопни аутомобил ФАИ, захваљујући конфигурацији 4х2, узаним гумама и преоптерећењу услед уградње оклопне заштите, нису били прикладни за употребу ван путева. Покушаји за даљим повећањем нивоа оклопне заштите узроковали су још веће проблеме са покретљивошћу возила. Као покушај превазилажења проблема са покретљивошћу возила, 1935. је пројектован оклопни аутомобил ГАЗ-ТК 6х4. Четири године касније, са истом намером, завод Виксински пројектује свој модел оклопног аутомобила, ознаке БА-21. Ова два нова возила су пројектована под ознакама ЛБ-23, односно БА-21, и оба су користила шасију ГАЗ 6х4, која је могла да поднесе захтеве који су се постављали пред нови модел оклопног аутомобила.

Крајем 1939. године у фабрици Виксински бива произведена прототипска верзија БА-20 на шасији лаког камиона ГАЗ-22, конфигурације 6х4. Нови оклопни аутомобил је првобитно развијан под ознаком БА-23, али је убрзо промењена у ЛБ-23 (рус. Легкий бронеавтомобиль – лаки оклопни аутомобил). Према неким изворима, ознака је промењена како би се конструктори у време стаљинових чистки умилили Лаврентији Берији (ЛБ), шефу НКВД. Оклопна заштита, наоружање и спецификација возила била је слична моделу БА-20, с том разликом да је ЛБ-23 погоњен шестоцилиндричним мотором снаге 72 КС, израђеном на основу америчког мотора Dodge; овај мотор ће се касније као ГАЗ-11 уграђивати у ГАЗ-63 и остала послератна возила совјетских оружаних снага. Уградњом овог мотора, возило је добило знатно бољу покретљивост у односу на оклопне аутомобиле БА-20, односно БА-20М.

[wp-rss-aggregator]

ЛБ-23 је био наоружан митраљезом ДТ калибра 7,62 мм, уграђеним у малој куполи, док је сруги митраљез ДТ био уграђен у оклопном телу, поред возача; овим митраљезом је дејствовао командир који се налазио поред возача, чиме је напуштена пракса да се командир налази у куполи.

Митраљез Дегтјаров (ДТ) калибра 7,62 мм

Посада возила је била трочлана, са радистом који је могао замењивати командира у улози нишанџије митраљеза, чиме је командиру возила остављена погодност да се бави командовањем возилом.

Оклопно тело возила било је слично телу возила БА-21, али са боље закошеним оклопом и већим вратима за улазак посаде у возило. Тело и купола су израђени варењем оклопних плоча. Радио уређај 71-ТК-3 је уграђиван као стандардни део опреме воозила.

Пројект возила ЛБ-23 је у целости одбачен када шасија ГАЗ-22, на основу које је пројектовано возило, није ушла у серијску производњу. Слична судбина је задесила и конкурентско возило БА-21 које је било засновано на шасији ГАЗ-21. На испитивањима, возило је показало знатно побољшање по питању брзине кретања, али су ниво оклопне заштите и ватрена моћ возила били испод траженог нивоа.

ЛБ-23 је био последњи оклопни аутомобил конфигурације 6х4 које је разматрано за увођење у наоружање Црвене армије; следећи модели су били конфигурације 4х4.

Пресек возила

ТТ карактеристике
Дужина 4,226 м
Ширина 1,778 м
Висина 2,268 м
Клиренс возила 0,185 м
Дебљина оклопа 9 – 11 мм
Норужање 2 х 7,62 мм ДТ
Борбени комлет 1890 метака 7,62 мм
Посада 3 члана
Маса 3500 кг
Погон бензински мотор ГАЗ-11 снаге 72 КС
Капацитет резервоара за гориво 66 л
Брзина кретања на путу 72 км/ч
Брзина кретања по терену 35 км/ч
Аутономија 135 – 200 км
Однос снага/маса 20,6 КС/т

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *