Littorio, бојни брод

Сачувајте страницу:

Бојни брод Littorio на пробној вожњи

Кобилица за градњу бојног брода Littorio положена је 28. октобра 1934. године у ђеновском бродоградилишту Ansaldo. Датум је изабран као сећање на Марш на Рим, који су тог дана 1922. године извели припадници италијанске Фашистичке партије. Истог дана је u tršćanskom brodogradilištu Cantieri Riuniti dell’Adriatico положена и кобилица за бојни брод Vittorio Veneto. Измене у конструкцији брода и недостатак материјала за оклоп су условили тромесечно кашњење у градњи брода; поринут је 22. августа 1937. Период опремања брода је трајао све до почетка 1940. године. Током тог периода, извршене  су измене на конструкцији прамца брода, како би се смањиле вибрације и заливање прамца водом. Поморска испитивања брода су извршена од 23. октобра до 21. децембра 1939. године. У састав италијанске ратне морнарице улази 6. маја 1940. године, а након додатних испитивања бива пребачен у Таранто, где заједно са бојним бродом Vittorio Veneto улази у састав 9. дивизиона под командом кадм Карла Бергаминија (Carlo Bergamini).

Бојни брод Littorio у Ђеновском заливу.

Бојни брод Littorio у Ђеновском заливу.

Од 31. августа до 2. септембра 1940, бојни брод Littorio плови у саставу од пет бојних бродова, десет крстарица и 34 разарача, са задатком пресретања италијанских поморских снага које учествују у операцији Hats и конвоја MB.3. Међутим, контакт није остварен ни са једном од ове две групе британских бродова, тако да није било ни акције. Сличан исход је уследио и након ангажовања од 29. септембра до 1. октобра исте године, када су италијанске снаге намеравале да униште конвој MB.5 који је снабдевао Малту.

Британска Средоземна флота је у ноћи 10/11. новембра 1940. напала италијанске снаге у луци Таранто. Напад је изведен са 21 торпедним бомбардером Swordfish, који су полетели са носача авиона HMS Illustrious. Напад је извршен у два таласа; први у 20:35 и други, сат времена касније. У овом нападу, бојни брод Littorio је погођен са три торпеда, и то два у прамац и један у крму. Због пропуштања воде у прамчаним просторима, брод је добио прамчани трим и прамцем потонуо на плитко дно. Извлачење брода је било отежано због пронађеног торпеда са магнетним упаљачем, које се налазило испод бродске кобилице. Након извлачења торпеда, 11. децембра је извршено и доковање брода; у доку ће остати до 11. марта 1941. године.

 

Након извршених поправки, Littorio од 22. до 25. августа учествује у још једном неуспешном трагању за британским пловним саставом. Месец дана касније, 27. септембра 1941, Littorio је предводи напад на савезнички конвој који је пловио у оквиру операције Halbard. У пратњи британског конвоја налазили су се бојни бродови HMS Rodney, Nelson и Prince of Wales; извиђањем које су спровели Италијани прикупљени су подаци о снажној пратњи, ако да је италијански командант одлучио да се повуче у луку. Средином децембра, Littorio креће у још једну акцију, али и она бива отказана након торпедовања бојног брода Vittorio Veneto због торпедовања од стране британске подморнице. Три дана касније, налази се у пратњи конвоја са залихама за италијанске и немачке снаге у северној Африци. Крајем 1941, захваљујући пробијању Енигме, Силама осовине снабдеваање снага у Африци постаје изузетно тешко. Стога Италијани у пратњу конвоја укључују капиталне бродове своје ратне морнарице. Наредног дана долази до прве битке у заливу Сирта, где Littorio, заједно са осталим снагама напада пратњу британског конвоја за Малту. Littorio је отворио ватру са велике удаљености, са неких 32 000 метара, без погодака. Како год, снажна италијанска ватра је натерала британске снаге да се под заштитом димне завесе повуку, те је италијански конвој М42 од четири теретна брода безбедно стигао у северну Африку.

Littorio је 3. јануара 1942. поново ангажован у пратњи конвоја, овог пута пратећи конвој М43; са овог задатка се враћа 6. јануара. Крајем марта учесствује у другој бици у заливу Сирта, као командни брод италијанских снага које су намеравале да униште британски конвој који је снабдевао Малту. Неколико британских разарача је по паду мрака извело напад на италијански бојни брод Littorio, са мале даљине, али је снажна ватра топова италијанског бојног брода натерала британске разараче у повлачење. У размени ватре, Littorio je задобио погодак пројектила калибра 120 мм у крмено надграђе, док је он озбиљно оштетио британске разараче HMS Havock и HMS Kingston и изазвао незнатна оштећења на крстарици HMS Euryalus. Барутни гасови топова примарних артиљеријских батерија су запалили један од хидроавиона на крми брода. Укупно је испаљено 181 пројектила из топова главне артиљерије.

Три месеца касније, 14. јуна, Littorio учествује у пресретању британског конвоја (oперација Vigorous), који је пловио из Александрије за Малту. Италијани су за овај задатак ангажовали пловни састав у коме су се налазили бојни бродови Littorio, Vittorio Veneto, четири крстарице и 12 разарача. Британци су на време уочили италијански пловни састав и током ноћи организовали неколико напада из ваздуха, безуспешних. У току сутрашњег дана, Littorio је био погођен бомбом из бомбардера B-24 Liberator; бомба је погодила кров куполе број два, али је изазвла занемарљива оштећења на поклопцу даљиномера и барбети. Купола је остала у функцији, а Littorio наставља пловљење у оквиру састава. Нешто пре поноћи истог дана, Littorio бива погођен торпедом са британског бомбардера Wellington, што је за последицу имало продор воде од неких 1500 тона у прамчани део бродског трупа. Посада је извршила контраплављење, чиме је довела брод на равну кобилицу. Италијани су били приморани да врате Littorio у луку ради поправке, док су Британци, под утиском присуства бојног брода Littorio на бојишту – вратили конвој назад. Радови на поправци брода су потрајали до 27. августа. У Таранту остаје до 12. децембра, када је флота пребазирала у Ла Специју.

Повратак у луку под пратњом.

Littorio је у првој половини 1943. године био неактиван, пошто је италијанска морнарица патила од недостатка погонског материјала. Било је довољно горива за бојне бродове Littorio, Vittorio Veneto и Roma, али само за случај хитне потребе. Американци су средином јуна 1943. бомбардовали луку Ла Специја, при чему погађају Littorio са три бомбе. Након пада Мусолинија са власти, Littorio добија ново име – Italia. Италијани 3. септембра потписују капитулацију, чиме је окончано њихово учешће у Другом светском рату. Шест дана касније, Italia и остатак италијанске флоте плови за Малту где ће провести остатак рата. На путу за Малту, Немци нападају на италијански састав, користећи авионе Dornier Do 217 наоружане вођеним бомбама Fritz X. једна од бомби погађа бојни брод Italia испред куполе број један, пробија бродски труп и експлодира у води испод брода, што је изазвало велика оштећења. У истом нападу бива потопљен бојни брод Roma. Касније Italia и Vittorio Veneto бивају пребазирани прво у Александрију, а потом у Суецки канал, где остају до краја рата. Бојни брод Italia 5. фебруара 1947. добија дозволу за повратак у Италију. Према одредбама мировног споразума, бојни брод Italia је као ратни плен припао Американцима. Из поморског регистра бива избрисан 1. јуна 1948, након чега је уследило резање у старо гвожђе, које је извршено у Ла Специји.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *