Vittorio Veneto, бојни брод

Сачувајте страницу:

Бојни брод Vittorio Veneto по завршетку опремања.

Градња бојног брода Vittorio Veneto наручена је у оквиру програма за градњу ратних бродова из 1934. године, а име је добио по бици код Виторио Венета, где су Италијани однели победу над Аустроугарском у Првом светском рату. Кобилица брода је положена 28. октобра 1934. у тршћанском бродоградилишту Cantieri Riuniti dellAdriatico, истог дана када и кобилица бојног брода Littorio. Брод је поринут 25. јула 1937, а опремање брода је завршено октобра 1939. Опремање брода је напланирано каснило због честих измена у пројекту, али и због несташице амтеријала за оклопну заштиту брода. Пре морских испитивања, брод јер морао да иде у Венецију ради чишћења бродског трупа од шкољки и алги, које су се накупиле током дугог периода опремања. Избор је пао на суви док у Венецији, јер је само њихов суви док могао да прими брод величине бојног брода класе Littorio. Чишћење бродског трупа је завршено 17. октобра, да би прве пробне вожње започеле 23. октобра. Испитивања су потрајала до марта 1940; италијанској морнарици је предат 28. априла 1940, иако брод није био у потпуности завршен. Стога је Vittorio Veneto 1. маја у пратњи два разарача послат у Таранто, где су довршени радови. По извршеним радовима, Vittorio Veneto улази у састав 9. дивизиона италијанске флоте. Наредног месеца, Италија улази у рат против Британије и Француске.

Од 31. августа до 2. септембра 1940, бојни брод Vittorio Veneto плови у саставу од пет бојних бродова, десет крстарица и 34 разарача, са задатком пресретања италијанских поморских снага које учествују у операцији Hats и конвоја MB.3. Међутим, ни са једном од ове две групе британских бродова није успостављен контакт, тако да није било ни акције. Италијанска флота поново креће на Британце 6. септембра, када добија податак да су Британци испловили из Гибралтара. Међутим, ни ова акција није била успешна, с обзиром да је британски састав отпловио на Атлантик. Сличан исход је уследио и у акцији против конвоја MB.5, 29. септембра, када су ангажовани Vittorio Veneto са још четири бојна брода, 11 крстарица и 23 разарача. У овој акцији, италијански авион је уочио конвој, али су Британци успели да избегну италијански састав.

Британска Медитеранска флота у ноћи 10/11. новембра напада Таранто, где се налазио и бојни брод Vittorio Veneto. Срећом, Vittorio Veneto из овог напада излази неоштећен, те сутрадан ујутру предводи италијанску флоту за Напуљ, где преузима улогу командног брода.

У то време једини оперативни италијански бродови, Vittorio Veneto и Giulio Cesare, учествују у пресретању британског конвоја за Малту, поново безуспешно, пошто ни контакт није остварен. Девет дана касније, 26. новембра, италијанска флота поново покушава да пресретне британски конвој, што ће резултирати битком код рта Спартивенто. У овој бици је дошло ко краће размене ватре која је изазвала нешто штете на обе стране, али без победника.

Vittorio Veneto у бици код рта Спартивенто

Поновљени британски напади на Напуљ, где је у једном од њих оштећена и крстарица Pola, натреали су Италијане да 14. децембра остатак ратних бродова пребазирају на Сардинију одакле су након само шест дана враћени за Напуљ. Британци у ноћи 8/9. јануара 1941. изводе ваздушни напад на Напуљ, али Vittorio Veneto поново остаје неоштећен. Већ наредног дана Vittorio Veneto заједно са бојним бродом Giulio Cesare бива пребазиран у Ла Специју; Vittorio Veneto постаје једини оперативни бојни брод италијанске флоте. Почетком фебруара наредне године у строј италијанске флоте се враћа бојни брод Giulio Cesare, као и бојни брод Andrea Doria. Акција против британских снага је уследила већ 8. фебруара када три италијанска бојна брода заједно са осам разарача покушавају напад на британску „Force H“, која је била на путу за бомбардовање Ђенове. Сада већ традиционално, италијански састав није открио британске бродове, који 9. фебруара гађају Ђенову, потопивши том приликом четири теретна брода, док је 18 бродова оштећено.

Битка код рта Матапан

Vittorio Veneto 26. марта испловљава из Напуља на челу састава од осам крстарица и девет разарача, са задатком да нападне британске снаге у грчким водама. Италијански пловни састав је имао подршку италијанског ратног ваздухопловства и немачког 10. ваздухопловног корпуса. Ова операција ће резултирати битком код рта Матапан, где Британци успевају да нанесу велике губитке Италијанима. У овој бици из топова главне артиљерије бојног брода Vittorio Veneto је испаљено 92 пројектила а да ни један од њих није погодио циљ, што није могло проћи некажњено: Vittorio Veneto добија погодак торпедом у крму, када страдају лева елиса, осовински вод, лист кормила и део пумпи за избацивање продрле воде. Поред тога што је изазвао кварове и оштећења, торпедо је изазвало и продор воде од неких 4 100 тона воде, због чега се брод нагнуо на леви бок за неких 4 до 4,5°, што је за последицу имало и заустављање брода од око десетак минута. За то време, британски бомбардер је испустио бомбу која је пала у непосредној близини крме брода и тиме изазвао даља, мања оштећења брода.

Извлачење након битке код рта Матапан

Посада је имала великих потешкоћа у отклањању последица напада, пошто је за испумпавање воде могла користити само ручне пумпе. Неки од прамчаних простора су морали бити поплављени ради довођења брода на равну кобилицу. У међувремену, машинци су успели да поправе погон и пређу на систем резервног кормиларења. Уз све предузете мере, брод је могао да постигне брзину пловљења од 20 чворова. Док се италијанска флота повлачила, Британци су упутили још један талас торпедних бомбрадера у напад, са намером да успоре Vittorio Veneto. Међутим, уместо да погоде бојни брод Vittorio Veneto, Британци погађају крстарицу Pola, оставивши је без погона. Vittorio Veneto успева да се домогне луке, након чега су три крстарице и неколико разарача послата у помоћ оштећеној крстарици Pola. У жестокој ноћној бици са британским бојним бродовима HMS Valiant, Warspite и Barham, Италијани губе све три крстарице и два разарача. Поправке бојног брода Vittorio Veneto трајале су до јула, али у оперативу се враћа тек следећег месеца.

Након повратка у оперативу, Vittorio Veneto и Littorio учествују, поново у неуспешном, покушају пресретања британских снага. Британци су намеравали да минирају Ливорно и изврше ваздушни напад на Сардинију, али су италијански агенти успели да упозоре Италијане и јаве им о испловљењу Британаца са Гибралтара. Италијанска флота се поставила далеко на југ, али извиђачки авиони поново нису успели да успоставе контакт са британском флотом. Месец дана касније, Vittorio Veneto предводи напад на савезнички конвој у операцији Halberd; Италијани су у овој акцији ангажовали два бојна брода, пет крстарица и 14 разарача. Британци су се надали да ће успети да намаме италијанску флоту и нападну је снажном пратњом конвоја (бојни бродови HMS Rodney, Nelson, Prince of Wales). У овој акцији једини губитак, односно оштећење, било је на британској страни и настало је дејством италијанског торпедног бомбрадера на бојни брод HMS Nelson.

Средином децембра, Италијани упућују конвој за северну Африку, са пратњом у којој се налази Vittorio Veneto. Међутим, Британци успевају да интензивним радио саобраћајем обману Италијане да се у зони налази јаки британски пловни састав, те сходно томе Италијани одустају од слања конвоја и окрећу назад ка матичној луци. Приликом повратка италијанских бродова, британска подморница HMS Urge у Месинском теснацу торпедује бојни брод Vittorio Veneto. Од испаљених три, италијански бојни брод је погодило једно торпедо, које је направило отвору оплати пречника 13 м, кроз коју се у труп улило преко 2000 тона воде. Може се рећи да је брод од уништења спасио Пуљезев противорпедни систем. Брод је услед продора воде био нагнут на леви бок за 3,5°, а крма је потонула неких 2,2 м. Контраплављењем је брод доведен у стање да се може вратити у луку на свој погон. Поправке брода су вршене у Таранту и трајале су до прве половине 1942. године.

Италијански пловни састав јачине два бојна брода, од којих је један био Vittorio Veneto, а други Littorio, четири крстарице и 12 разарача, упућен је 14. јуна у напад на савезнички конвој који је пловио у оквиру операције Vigorous. Британци су брзо открили италијански састав и у рано јутро 15. јуна упутили неколико таласа бомбардера у напад на италијанске бродове, како би их спречили да стигну до конвоја. Авиони нису успели да погоде бојне бродове, али су успели да онеспособе крстарицу Trento, коју ће касније докрајчити  британска подморица. Касније тог истог јутра напад  су извели и амерички бомбардери B-24 Liberator. Ови бомбардери ће погодити бојни брод Littorio, док ће Vittorio Veneto бити блиско промашен; оба брода ће претрпети мања оштећења. Убрзо након тога наишао је још један талас британских бомбардера, али ће они наићи на тек пристигле немачке и италијанске ловце, који ће успети да оборе два и оштете још пет британска бомбардера. Касније током дана, италијански командант закључује да пре мрака неће моћи да сустигне конвој, те одлучује да прекине са акцијом.

Vittorio Veneto 12. новембра бива пребазиран из Таранта у Напуљ, а као одговор на савезничко искрцавање у Северној Африци. На путу за Напуљ га је неуспешно напала британска подморница HMS Umbra. Амерички ваздушни напад на луку, који је изведен 4. децембра, натерао је Италијане да повуку флоту у Ла Специју, где ће остати до краја италијанског учешћа у Другом светском рату. Брод је тешко оштећен у америчком ваздушном нападу на луку 5. јуна 1943; погођен је са две бомбе у прамац, мада је само једна детонирала. Бомба је прошла кроз труп и експлодирала испод кобилице, што је изазвало велика оштећења у структури брода. Оваква оштећења су захтевала да брод пребазира у Ђенову, пошто је док у Ла Специји такође био оштећен у бомбардовању. Међутим, како је Италија 3. септембра потписала капитулацију, брод убрзо одлази на Малту где остаје до 14. септембра, када одлази за Александрију, а потом и за Суец. Ту остаје све до 6. окторба 1946, када добија дозволу за повратак у Италију. У складу са потписаним примирјем, брод припада Британцима. Из поморског регистра је избрисан 1. фебруара 1948, када одлази на сечење у старо гвожђе.

Vittorio Veneto снимљен 1945. године

Дванаест топова калибра 90 мм који су демонтирани са бојног брода Vittorio Veneto, завршили су на положају обалске артиљерије ЈНА, на острву Жирје.

Топ 90 мм из батерије обалске артиљерије са Жирја.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *