Киров, лака крстарица

Киров, лака крстарица истоимене класе (Пројект 26) совјетске Ратне морнарице. Коришћена је у Зимском рату, Другом светском рату и током Хладног рата. Августа 1961. је рекласификована у школски брод, а крајем фебруара 1974. године изрезана у старо гвожђе.

Лака крстарица Киров

Опис

Лака крстарица Киров је била дуга 191,3 м, широка 17,66 м и са газом између 5,75 и 6,15 метара, зависно од депласмана. Стандардни депласман је износио 7890 тона, док је пуни депласман износио 9436 т. Парне турбине снаге 113 500 КС обезбеђивале су максималну брзину пловљења од 35,94 чворова.

Када је реч о наоружању, лака крстарица Киров је располагала са девет топова калибра 180 мм у три троцевне куполе, шест једноцевних топова калибра 100 мм, шест полуаутоматских топова калибра 45 мм и четири митраљеза ДК калибра 12,7 мм. Поред артиљеријског, располагала је и торпедним наоружањем, које се састојало од два троцевна торпедна апарата са цевима калибра 533 мм.

Ратне модификације

На Кирову је до 1944. године извршена замена полуатоматских топова калибра 45 мм са десет аутоматских топова 70-К калибра 37 мм, са борбеним комплетом од 1000 граната по топу; додата су и два митраљеза ДК калибра 12,7 мм и један четвороцевни митраљез Vickers Mk III, добијен путем програма Lend-Lease.

Киров у тренутну избијања рата није имао никакав радар, да би 1944. године такође путем Lend-Lease програма, добио британске радаре. Радар Type 291 је коришћен за праћење ваздушне ситуације, док су један радар Type 284 и два Type 285 коришћени за управљање ватром топова главне бродске артиљерије; ватром противавионске артиљерије се управљало помоћу два радара Type 282.

Послератна модернизација

Након рата, у периоду од 1949. до 1953. године је извршен комплетни ремонт брода. Секундарно наоружање је модернизовано уградњом електропокретаних лафета за топове 100 мм, док је систем управљања ватром замењен системом Зенит-26 са стабилисаним директорима СПН-500. Сви лаки противавионски топови су замењени са девет двоцевних топова В-11 калибра 37 мм. Такође је извршена и замена свих британских радара совјетским. Са брода је уклоњено сво противподморничко наоружање, као и опрема за прихват и употребу хидроавиона. Иако су овај ремонт и модернизација били скупи, реда величине половине крстарице класе Свердлов, пројекат је био успешан, а брод је остао у оперативи још две деценије.

Оперативна употреба

Кобилица брода је положена у лењинградском бродоградилишту 22. октобра 1935. године. Након нешто више од годину дана, брод је поринут, док је опремање трајало до 26. септембра 1938. године. У састав Балтичке флоте улази у јесен 1938.

Током сукоба са Финцима, Киров 30. новембра у пратњи два разарача (Сметљиви и Стремитељни) испловљава са задатком бомбардовања положаја обалске артиљерије пет километара јужно од Ханкоа. Успева да испали свега 35 пројектила пре него што га је серија блиских промашаја финске обалске артиљерије присилила на повлачење. У тој размени артиљеријске ватре је задобио оштећења која је морао да санира у летонској луци Лијепаја. У луци остаје све до завршетка Зимског рата, након чега одлази у Кронштат где борави од октобра 1940. до 21. маја 1941. године.

Лака крстарица Киров

Немачки напад на Совјетски Савез затиче лаку крстарицу Киров на везу у близини Риге, а брзо немачко напредовање заробљава крстарицу у Ришком заливу. У ноћи 24/25. и 26/27. јуна подржава разараче на задатку минирања Ирбовог мореуза. Након искрцавања горива и муниције, смањује свој газ и уз потешкоће пролази кроз плитке воде канала који повезује острво Муху и копно Естоније, након чега крајем јуна упловљава у Талин. Током одбране Талина, артиљерија са Кирова је обезбеђивала ватрену подршку браниоцима, а крајем августа је у улози командног брода за задатак евакуације флоте из Талина за Лењинград. Остатак рата ће провести блокирана немачким минским пољима у Лењинграду и Кронштату, те је једино могла да пружа ватрену подршку браниоцима Лењинграда. У бројним нападима немачке авијације и атиљерије на град бива оштећена и крстарица Киров, а најзначајнија оштећења задобија 4. и 5. априла када је погађају три авио бомбе и један пројектил калибра 150 мм и оштећују свих шест топова калибра 100 мм, крмени димњак, главни јарбол; тада гине 86 чланова посаде, док је 46 чланова посаде рањено. Поправке брода су потрајале два месеца и током њих је уклоњен катапулт, уграђен је лакши јарбол, а ојачано је противавионско наоружање. Након што је Лењинград почетком 1944. ослобођен, лака крстарица Киров остаје у Лењинграду и средином 1944. учествује у офанзиви Виборг-Петрозаводск, са задатком обезбеђења ватрене подршке јединицама Црвене армије.

Лака крстарица Киров у блокираном Лењинграду

Након завршетка Другог светског рата, Киров приликом испловљавања из Кронштата 17. октобра 1945. наилази на немачку мину, те на поправкама остаје до 20. децембра 1946. године. Погонски комплекс је модернизован приликом ремонта 1949-1953, када су радари, системи управљања ватром и противавионски топови замењени совјетским. Јануара 1956. учествује на маневрима у Северном мору. Две године касније бива преведена у резерву, да би се након две године вратила у активну службу. Након што је 1961. године рекласификована у школску крстарицу, посећује Пољску и Источну Немачку, да би 22. фебруара 1974. била продата у старо гвожђе. Након изласка из флотне листе, са лаке крстарице Киров је демонтирана прамчана артиљерска купола и постављена у Санкт Петерсбургу као споменик браниоцима Лењинграда.

Прамчана купола лаке крстарице Киров – споменик браниоцима Лењинграда

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *