Молотов, лака крстарица

Лака крстарица Молотов је четврти брод из класе лаких крстарица Пројекта 26, а друга крстарица из поткласе Пројекта 26бис. Коришћена је током Другог светског и Хладног рата.

Лака крстарица Молотов

Опис

Крстарице Молотов и Максим Горки, обе Пројекта 26бис, разликовале су се од крстарица Пројекта 26 највише по снажнијој оклопној заштити. Труп брода је био дуг 187 метара на воденој линији, односно 191,4 м преко свега. Ширина бродског трупа остала је иста и она је износила 17,66 м, док се газ кретао у распону од 5,87 до 6,3 м, зависно од депласмана брода, који се пак кретао од 8 048 т (стандардни) до 9 574 т (пуни депласман).

Парне турбине, совјетске производње, снаге 129 750 КС обезбеђивале су броду максималну брзину пловљења од 36,72 чворова. Аутономија брода, уколико би пловио брзином од 18 чворова, износила је 4 220 наутичких миља.

Од бродског наоружања, лака крстарица Молотов је располагала са девет топова калибра 180 мм, шест топова калибр 100 мм, девет полуаутоматских топова калибра 45 мм, четири митраљеза калибра 12,7 мм и шест торпедних цеви калибра 533 мм.

Молотов је био први совјетски ратни брод опремљен радаром, и то моделом Редут-К, који је коришћен током целог рата. Радар Редут-К је био домета 64,8 наутичких миља, а настао је модификацијом радара РУС-2, који се користио на копну. Током 1944. је додат радар за управљање ватром, совјетске производње, Марс-1.

Ратне модификације

Током 1943. године полуатоматски топови калибра 45 мм су замењени са 12 аутоматских топова калибра 37 мм, а додата су и два митраљеза калибра 12,7 мм. Катапулт је још током 1942. године демонтиран са брода, да би се током 1943. уградио модификовани катапулт ЗК-1, са којим је успешно лансиран ловац Supermarine Spitfire. Међутим, овај концепт је касније напуштен.

Спитфајер на палуби лаке крстарице Молотов.

Оперативна употреба

Кобилица крстарице је положена 14. јануара 1937, а у оперативу је уведена 14. јуна 1941, на време за учешће у Другом светском рату. Као једини брод који је имао радар, крстарица Молотов је за почетни период операције Барбароса остала у Севастопољу, чиме је обезбеђивала податке о немачким нападима из ваздуха.

Напредовање немачких снага крајем октобра 1941. приморали су крстарицу да пребазира у Туапсе, где је наставила да обавља задатак упозоравања од напада из ваздуха. Поред тога, из топова бродске артиљерије је дејствовано по немачким положајима у близини Феодосије, када је испаљено близу 200 пројектила калибра 180 мм.

У периоду од 24. до 28. децембра 1941, крстарица Молотов помаже у транспорту 386. стрељачке дивизије из Потија за Севастопољ. Током искрцавања људства, 29. децембра немачка артиљерија успева да оштети крму брода, али без обзира на оштећења, крстарица узвраћа ватру и дејствује по немачким положајима са 205 пројектила калибра 180 мм и 107 пројектила калибра 100 мм. У повратку, крстарица евакуише 600 рањеника.

У ноћи 21/22. јануара 1942, док је била на везу у луци Туапсе, јака олуја је бацила брод на моло, при чему је страдао прамац брода. Већи део следећег месеца, крстарица проводи у поправци прамца. Прамац је делимично поправљен, што је за последицу имало смањење максималне брзине брода за неколико чворова.

Током извођења борбених дејстава совјетских снага на Керчком полуострву, крстарица Молотов је више пута ангажована на пружању ватрене подршке и то је трајало до 20. марта, када је крстарица повучена у Поти ради поправки. Средином јуна, Молотов превози 2 998 припадника 138. стрељачке дивизије у Севастопољ, да би током искрцавања људства дејствовала и по немачким положајима; из Севастопоља је евакуисала 1 065 рањеника и 350 жена и деце. Након евакуације рањеника и нејачи, крстарица Молотов довози појачање од 3 855 људи, а у повратку евакуише још 2 908 рањеника и избеглица.

Приликом повратка са бомбардовања положаја код Феодосије, 2. августа, торпедни бомбардер Heinkel He-111 у садејству са италијанским торпедним чамцима напада крстарицу Молотов и успева да јој откине 20 метара крме. Ово оштећење је смањило брзину пловљења брода на 10 чворова, док се управљање бродом вршило помоћу погонских мотора. Поправка бродског трупа је извршена у Потију, уградњом крме са недовршене крстарице Фрунзе, кормила са недовршене крстарице Железњаков, кормиларског уређаја са крстарице Каганович и подморнице Л-25. Поправка је трајала до 31. јула 1943, те брод захваљујући Стаљиновој наредби да се ни један од ратних бродова у Црном мору не може користити без његове изричите дозволе – више није ни исповљавао.

Фрунзеова крма на Молотову

Након завршетка рата, крстарица Молотов је упућена на ремонт, како би се коначно отклониле последице оштећења брода из августа 1942. године. У октобру 1946. долази до несреће, када у експлозији у простору за манипулацију муницијом за куполу број два гине 22, док је 20 чланова посаде рањено. Крајем четрдесетих година Молотов се користи за испитивање радара намењених за уградњу на крстарице класе Чапајев и Свердлов.

Након модернизације, Крит, јун 1967. године

Послератна модернизација брода је започета 1952. и трајала је до 28. јануара 1955. Као део пакета модернизације, Молотов је добио радаре ваздушне и површинске ситуације, као и радаре за управљање ватром. Сво лако противавионско наоружање је замењено са једанаест двоцевних топова калибра 37 мм, док су топови калибра 100 мм монтирани у куполе са електропокретањем Б-34УСМА. Торпедне цеви су демонтиране, као и сохе за чамце и опрема за хидроавионе. Пројекат модернизације крстарице Молотов је коштао колико и две трећине цене крстарице класе Свердлов.

Б34 УСМА

До другог губитка чланова посаде у мирнодопско време долази 29. октобра 1955, када је брод ангажован на спашавању након што је бојни брод Новоросијск наишао на мину; пет чланова посаде је изгубљено када се бојни брод услед продрле воде преврнуо, скоро три часа након експлозије.

Крстарица Слава у Севастопољу, 1971. године

Августа 1957. долази до промене имена брода у Слава, а након што је Вјачеслав Молотов избачен из владе због неуспешне завере против Никите Хрушчова.

Сада крстарица Слава, била је ангажована у Средоземљу јуна 1967, као подршка Сирији током Шестодневног рата. У Средоземље поново долази 1970. године као помоћ разарачу Бравый који се сударио са британским носачем авиона HMS Ark Royal.

Крстарица Молотов (Слава) је завршила у резалишту у близини Севастопоња априла 1972. године.

Крстарица Слава (Молотов) у резалишту

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *