LVT-1, гусенично десантно средство

LVT-1 на паради 1941. године

Гусенично десантно возило LVT вуче своје порекло из цивилног модела, који је носио ознаку Aligator, а који је пројектовао амерички инжињер Donald Roebling. Реблинг је пројектовао спасилачко возило, које би се користило у мочварама Флориде. Препознавши вредност овог возила, амерички Марински корпус прилази Реблингу и са њиме води разговоре око модификације возила за употребу у оружаним снагама. Први прототип, погоњен мотором Mercury 94K, био је готов маја 1940. Други прототип је био погоњен мотором Lincoln-Zephyr. Испитивања су уследила касније исте године, и возило је убрзо прихваћено за увођење у наоружање. Прототип је носио назив Aligator.

Прво серијско произведено возило, које је понело ознаку LVT-1, испоручено је јула 1941. Достизало је брзину од 19 км/ч, а могло је да укрца од 18 до 24 војника са опремом. Од наоружања, у почетку возило није било наоружано, да би касније добило два митраљеза калибра 7,62 мм, односно два тешка митраљеза калибра 12,7 мм. За погон вотила је употребљен мотор Hercules WXLC-3 снаге 146 КС. Возило се од осталих модела лако разликује по кабини која се налазила на самом прамцу возила. Ране верзије су на кабини возила имале три прозора за возача. Возило је кроз воду погоњено гусеницама, које су на себи имале својеврсне лопатице. Овако пројектоване гусенице биле су погодне за кретање возила по води и песку, односно меканом терену; самим тим, возило није било прикладно за кретање по чврстом терену.У систему вешања се налазило 11 точкова, од којих су први и последњи били нешто уздигнути ради бољег приањања по нагнутом терену; назад се налазио погонски точак. Посада је била трочлана: командир, возач и помоћник возача.

Серијска производња првих 200 возила започета је 1941. у компанији Food Machinery Corporation. Након првих борбених искустава, возило бива наоружано са два митраљеза. Укупно је произведено 1225 примерака LVT-1. Саме посаде су вршиле одређене модификације, које се односе на наоружање, као и на оклопну заштиту возила.

LVT-1 из састава Маринског корпуса у покрету ка Гвадалканалу. Фотографија је снимљена вероватно 7-9. августа 1942. У позадини се види транспортни брод USS President Hayes (AP-39).

Возилом је прво наоружана 1. дивизија Морнаричког корпуса, која их је употребила у операцијама снабдевања Гвадалканала. Касније су коришћени за пребацивање са острва на острво, што је била и тактика употребе јединица Маринског корпуса. Њихово најзапаженије ангажовање у улози десантног средства било је приликом десанта на острво Тарава, када је ангажовано више од 260 возила. Пре десанта на Тараву, возила бивају наоружана комбинацијом два митраљеза калибра 12,7 мм на прамцу и једним митраљезом калибра 7,62 мм на крми. Тада су возила коришћена да у три таласа искрцају војнике на острво, да би потом наставили са транспортом муниције и појачања, као и транспорта рањеника на брод. Крајем 1943, британској војсци је послато неких 200 возила, како би се британске снаге припремале за искрцавање у Француску и Холандију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *