Armstrong Whitworth Albemarle

Развој

Британци су страховали да би током рата могли бити суочени са недостатком материјала, што би се негативо одразило на производњу бомбардера, те су сходно томе затражили двомоторни средњи бомбардер, израђен од дрвета и метала, који би се могао производити и ван погона авио индустрије.

На ово тражење свој одговор су дале три компаније: Armstrong Whithworth, Bristol и de Havilland. Компанија Bristol је понудила модел Type 155, док је Armstrong Whithworth  понудио модел ознаке AW.41. Армстронгов модел се одликовао модуларном конструкцијом, што је олакшавало производњу, а било је могуће и бирати између два типа мотора: Ролс Ројсовог Мерлина и Бристоловог Херкулеса.

Јуна 1938. су прегледани модели оба конструктора, након чега је британско министарство ваздухопловства издало допунску спецификацију; компанија Bristol је била презаузета производњом других авионе, те је пошто се и компанија de Havilland повукла, избор пао на авион компанија Armstrong Whithworth.

Извесне промене у политици су довеле до тога да је Albemarle разматран као извиђачки авон способан да изврши и бомбардовање; самим тим авион је добио додатно гориво чиме је долет повећан на 6400 км. Авиону с у додате две дефанзивне позиције, леђна купола и доња купола, која је могла бити увучена у труп авиона. Октобра 1939. је наручен контигент од 200 авиона, и то директно са цртаће табле, без израде било каквог прототипа.

Опис

Авион је био средњекилац, моноплан са двоструким репним кормилима. Труп је израђен из три секције, док је дрвена оплата монтирана преко змаја израђеног од металних цеви. Стајни трап је типа трицикл, увлачиви, са главним точковима који се увлаче уназад у гондоле мотора, и носним точком уназад у носни део авиона.

Пилот и копилот су седели напред, један поред другог, док се иза њих налазио радио оператер. Нишанска справа се налазила испод носа авиона, интегрисан у отвор за улазак посаде. У репном делу куполе налазили су се стаклени панели, који су служили за осматрање нападача на авион и координацију ватре из митраљеских купола. Леђна купола је била конструкције BoultonPaul, са четири митраљеза Browning.

Погонско гориво је било смештено у четири резервоара, док су се у спремишту за бомбе могли уградити додатни резервоари горива.

Посада авиона за потребе извршавања задатака бомбардовања бројала је шест људи, укључујући и двојицу митраљезаца. Међутим, након произведених 32 примерака, авион је сматран инфериорним у односу на остале авионе који су се већ налазили у наоружању. Тако су сви наредни авиони произведени као транспортни, названи GT“ (General Tranport) или „ST“ (Special Transport).

Серијска производња авиона, њих 600, одвијала се у фабрици A.W. Hawksley Ltd у Глочестеру, фирми подизвођачу компаније Gloster Aircraft. Gloster је пак био део Hawker Siddeley групе. На пословима израде делова и склопова авиона било је ангажовано око хиљаду подизвођача.

Оперативна употреба

Прва јединица британског РАФ наоружана авионима Albemarle био је 295. сквадрон у ваздухопловној бази Харвел, јануара 1943. Остали сквадрони који су наоружавани овим авионима били су 296, 297. и 570. Остали сквадрони РАФ су користили мали број ових авиона. Средином фебруара 1943, први „борбени“ лет овим авионима има 296. сквадрон, када избацује летке изнад Нормандије.

Совјети су октобра 1942. наручили 200 авиона Albemarle. Први Albemarle са совјетском посадом је 3. марта 1943. прелетео из Шкотске за Внуково крај Москве, а ускоро је дошло до прелета још једанаест авиона. Два авиона су изгубљена изнад Северног мора, када су наишли на немачке ловце, док је трећи нестао под још увек непознатим околностима. Тестови су показали да авион има слабости у улози транпортног авиона и бројне техничке грешке; маја 1943, Совјети суспендују испоруку авиона и отказују уговор о набавци авиона у корист америчких авиона Douglas C-47 Skytrain. Авиони Albemarle ће бити повучени из наоружања совјетског ратног ваздухопловства након две године.

У улози тегљача једрилице.

Авиони Albemarle из састава британског РАФ ће од средине 1943. учествовати у бројним операцијама, почевши од инвазије на Сицилију. Врхунац употребе ових авиона уследиће током десанта на Нормандију; авиони 295. и 296. сквадрона ће бити први авиони из којих ће изнад Нормандије искочити савезнички падобранци. У операцији Tonga, 19 авиона Albemarle из састава 296. сквадрона ће вући једрилице Airspeed Horsa, у операцији Mallard ће вући 220 једрилица Horsa и 30 једрилица Hamilcar. За потребе операције Market Garden, 54 једрилице Horsa и две једрилице Waco Hadrian биће вучене авионима Albemarle из састава 296. и 297. сквадрона. Од 602 произведених авиона, 17 је изгубљено у борбеним дејствима, док је 81 изгубљено у удесима.

Последњи примерци овог авиона су из наоружања РАФ избачени фебруара 1946, када их замењују авиони Handley Page Halifax.

ТТ карактеристике (ST MkI)
Дужина 18,26 м
Распон крила 23,47 м
Висина 4,75 м
Површина крила 74,6 м2
Посада 4 члана
Капацитет превожења 10 падобранаца
Носивост 1820 кг
Маса празне летелице 10 270 кг
Mаксимална полетна маса 16 590 кг
Погон 2 x Bristol Hercules XI, снаге по 1 590 КС
Максимална брзина 426 км/ч
Крстарећа брзина 274 км/ч
Долет 2 092 км
Плафон лета 5 486 м
Брзина пењања 5 м/с
Наоружање 4 х Browning 7,7 мм
2041 кг бомби

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *