Обмана и лаж

Када се Хитлер 1. септембра 1939. око десет сати ујутро упутио из Канцеларије Рајха у Крол Оперу, где је на брзину сазвана седница Рајхстага, СС и СА јединице затвориле су улице. Било је само мало очевидаца, јер је цела четврт била затворена за саобраћај. Само код Бранденбуршке капије је стајало нешто људи.

У Рајхстагу је недостајало више од стотину посланика. Неки од њих били су позвани у војну службу, неки нису могли да стигну на време у Берлин, а неки су. можда, изостали из других разлога. Геринг се побринуо да не буде празних места у дворани. Једноставно је на празна места попунио партијским функционерима и дозволио им, као председник Рајхстага, да учествују на седници. Тако је Рајхстаг ипак био „у пуном броју“ да чује историјски Хитлеров говор.

Говор у Рајсхтагу, 1. септембра 1939.

Ево неколико цитата из тог говора:

„Моја мирољубивост и моје бескрајно стрпљење не сме се помешати са слабошћу, а још мање са кукавичлуком! Зато сам синоћ британској влади дао на знање да под овим околностима код пољске владе не могу наићи на спремност да с нама ступи у заиста озбиљне преговоре. Одговор на овај предлог о преговарању била је, као прво, општа мобилизација, а као друго, догодила су се озбиљна нова злодела. Ти су се догађаји ноћас поновили. Након што се недавно, у једној јединој ноћи, догодио двадесет и један гранични инцидент, ноћас их је било четрнаест, од тога три озбиљна. Зато сам одлучио да с Пољском говорим истим језиком којим се Пољска већ месецима служи у односима с нама. Енглеској сам стално нудио пријатељство, и кад је то било потребно, најужу сурадњу. Али љубав не може долазити само с једне стране. Она мора бити узвраћена и с друге стране… Неутралне државе дале су нам гаранције за своју неутралност, као што смо то и ми њима већ гарантовали. Савршено озбиљно схватамо ту гаранцију, и докле год други не буду кршили своју неутралност, ми ћемо је такође поштовати. Јер шта имамо захтевати ми од њих? Не желим водити борбу са женама и децом. Наредио сам авијацији да се при нападима ограничи на војне објекте. Ако, међутим, противник мисли да тако добија прилику да се против нас бори супротним методама, онда ће добити одговор који ће му заглушити слух и помрачити вид. Пољска је ноћас први пут пуцала на нас на нашој територији. Од 5,45 узвраћамо ватром. И од сада се бомба узвраћа бомбом! Ономе ко се бори отровом супротстављамо се отровом. Ко се сам не држи правила хуманог вођења рата, не може од нас очекивати друго него да и ми чинимо то исто… Ако од немачког народа тражим жртве, а ако треба и жртвовање свега, онда имам право на то, јер сам и ја спреман, као што сам био и раније, да поднесем сваку властиту жртву. Ни од једног Немца не тражим ништа друго него оно што сам четири године у свако доба сам био спреман учинити. Мој цели живот тек од сада стварно припада мом народу! Не желим бити ништа друго него први војник немачког Рајха! Зато сам опет обукао униформу која ми је била најсветија и најдрагоценија. Нећу је скинути пре него што победимо или – тај крај нећу доживети…“

ДСР1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *