Абдуљајев, Мамиш Шабаз-оглу

Мамиш Шабаз-оглу Абдуљајев, подофицир Црвене армије, постхумни Херој Совјетског Савеза.

Абдуљајев је рођен 1923. године у Азербејџанској ССР. Након завршетка средње школе, запослио се у колхозу.

У Црвену армију је ступио јуна 1943; постао је нишанџија митраљеза у 1434. стрељачком пуку 399. стрељачке дивизије. Борио се у Курској бици, бици на Дњепру и у операцији Багратион. Орденом Црвене звезде, за јунаштво у бици на Дњепру, бива одликован 6. јуна 1944. Други Орден Црвене звезде добија 7. августа 1944, непосредно након што је 29. јула 1944, за јунаштво у операцији Багратион, добио Медаљу за храброст.

Током касније фазе операције Багратион, дивизија у којој се налазио напредује у Пољску. Током пробоја у селу Ринек-Остров 3. септембра, Абдуљајев дејством из свог митраљеза обезбеђује напредовање своје чете.Током напредовања, његова јединица је била прикована дејством бројних немачких пушкомитраљеских и митраљеских гнезда.  Абдуљајев је успео да заобиђе немачке положаје преко левог крила и да отвори ватру са бока, чиме је омогућио својој чети да настави напредовање. Током ових дејстава, Абдуљајев је „уништио 29 немачких војника, заробио два митраљеза, минобацач и десет пушака“.

Абдуљајев је 4. септембра био један од првих припадника своје јединице који је јужно  од Рожана прешао реку Нарев, након чега је штитио прелазак осталих припадника јединице. Абдуљајев је рањен у немачком противнападу на мостобран на Нареву. Након што се опоравио од рањавања, Абдуљајев се враћа у јединицу и бори се у Источнопруској офанзиви; гине 26. јануара 1945. Његови саборци су га сахранили на јужном прилазу Фурстенау (данас Нови Двор Гдањски). Крајем марта 1945, Абдуљајев је одликован Орденом Лењина и проглашен Херојем Совјетског Савеза.

 

Ото Сеп, пилот-ловац

Ото је рођен у Тузли 30. октобра 1909. године. Након Војне академије, у Новом Саду завршава Пилотску школу. У Шестом ловачком пуку завршава обуку за ловца, а у Белој Цркви обуку из ноћног летења и 1935. године бива промовисан у пилота ловца. Рат га је затекао на дужности ловца у 110. ловачкој ескадрили у Косанчићу код Лесковца.

Приликом извођења задатка пресретања у рејону Краљева, у свом Хокер Фјурију, оборио га је један немачки Месершмит, изнад села Дулене код Рековца. Мештани села су га ту и сахранили, а после ослобођења су га преместили у други гроб, удаљен око 40 метара, јер је први плавила река Дуленка. Гроб му је откривен 73 године након погибије.

Михаил Иљич Сурков

Михаил Сурков, совјетски снајпериста током Другог светског рата, припадник 4. стрељачке дивизије.

Према совјетским изворима, Сурков је постигао 702 потврђених погодака током Другог светског рата, што га чини најефикаснијим снајперистом. Послератна истраживања су указала на могућност да су подаци везани за ефикасност Суркова лажирани и као такви служили у сврху ратне пропаганде.

Hanriot NC-600

Француска авио индустрија се током касних тридесетих година налазила међу водећим конструкторима и произвођачима двомоторних вишенаменских ловачких авиона и била је одговорна за развој неколико врло обећавајућих конструкција авиона у овој категорији. На несрећу по француско ратно ваздухопловство, ни један од ових пројеката припреманих у складу са захтевима француског министарства ваздухопловства из 1936, када је тражен двомоторни ловац способан за извршење задатака даљег ескорта, пресретања бомбардера и извршавање задатака подршке јединица на земљи – није дошао до производних линија. До ове ситуације је дошло делом због промене званичних тактичко техничких захтева, али и због колебања око броја авиона које треба наручити. Један од двомоторних авиона који је највише обећавао био је NC-600.

Октобра 1934, компанија Hanriot конструише авион H.220, којим одговара на захтеве Министарства из 1936. На захтев министарства одговарају и компаније Potez са моделом 630, Breguet Aviation са моделом 690 и Romano са R-110. H.220 је био моноплан, двомоторац, израђен у потпуности од метала. Труп авиона је био кратак, овалног попречног пресека, са трочланом посадом у тандем затвореним кокпитима. Авион је требао бити наоружан са два топа калибра 20 мм и два митраљеза у задњем кокпиту. За погон прототипа су изабрани ваздухом хлађени линијски мотори Renault 12Roi снаге по 450 КС. Прототип је приказан 1936. на међународној аеронаутичкој изложби у Паризу.

Након што су схватили да је изабрани погон прототипа преслаб, Реноови мотори се замењују снажнијим, радијалним моторима типа Gnome-Rhône 14M, снаге по 680 КС. Тестови су показали да је авион био нестабилан, тако да је на репном делу извршен читав низ модификација. При једном од летова долази до отказа мотора, након чега је пилот био приморан да принудно слети, при чему долази до оштећења прототипа.

Спровођењем национализације француске авио индустрије 1937. долази до спајања компанија Hanriot и Farman, чиме настаје компанија SNCAC (Société Nationale de Constructions Aéronautiques du Centre). Уништени прототип је уједно био прилика да се изврши велика реконструкција прототипа.

Редизајнирани прототип је добио ознаку H.220-2. Труп авиона је израђен из две половине, спојене централном кобилицом, а уместо ранијег једног, сада је добио два вертикална кормила. Крила су остала иста. Први лет овог прототипа је изведен 17. марта 1939. Французи су 1938. наручили шест авиона за потребе испитивања; упоредо су кренула и тестирања модела Potez 670 и SNCASE SE.100. H.220-2 је приказан и на бриселској изложби авиона, али под ознаком NC-600, иако је NC-600 био посве други авион. Предложено наоружање је такође промењено, тако да је нови модел добио два додатна митраљеза, док су два митраљеза из задњег кокпита замењена једним топом.

Прототип NC-600 је полетео 15. маја 1940, али су Французи ипак наручили 40 авиона Potez 671 и најмање 300 примерака авиона SE.100. Радови на шест предсеријских авиона је заустављен након немачке окупације фабрике у Буржеу.

ТТ карактеристике (NC-600)
Посада 2
Дужина 8,80 м
Распон крила 12,80 м
Висина 3,40 м
Површина крила 21,16 м2
Маса празног авиона 2948 кг
Погон 2 х Gnome-Rhône 14M0/01, снаге по 710 КС
Максимална брзина 542 км/ч
Долет 860 км
Наоружање 3 х 20 мм
2 х 7,5 мм

Avro 626

Авион Avro 626, а за њим и Avro 637, били су резултат успешног покушаја да се ратна ваздухопловства малих земаља широм света обезбеде економичним авионом. У суштини нешто редизајнирани Avro Tutor, Avro 626 је купцу обезбеђивао основни комплет за конверзију, којим је школски авион могао да извршава бројне задатке, чак и бомбардерске.

Генерално гледајући, структура и конфигурација авиона била је скоро индентична моделу 621 Tutor, чак је употребљен и исти мотор, Lynx IVC снаге 240 КС. Модел 626 је имао луксуз да добије и трећи кокпит, у који се улазило кроз други кокпит. Овај трећи кокпит је могао бити опремљен радио уређајем или навигацијском опремом, чак и митраљезом. Верзија Perfect је била посебно израђена за британски РАФ, имала је два кокпита, модификоване елероне, а скија стајног трапа је замењена точком.

Верзија Avro 637 је израђена као лако наоружани патролни авион. Овај авион је био наоружан са два митраљеза, Викерсовим у предњем и Луисовим у задњем кокпиту. Авион је могао да понесе 400 метака, шест бомби од по 9 кг и вертикалну камеру, или четири бомбе по 20 кг и радио уређај. Овај модел авиона је имао нешто већи распон крила, а врхови крила су били заобљени. Био је погоњен мотором Cheetah V, а поседовао је и додатни резервоар горива у предњем делу трупа.

Као резултат разумевања за потребе страних ратних ваздухопловстава, компанија Avro се лако пробила на страна тржишта. Успела је да прода авионе у Аргентини (15), Бразилу (16), Чилеу (20), Аустрији (7), Белгији (12), Чехословачкој, Египту (27), Естонији (4), Грчкој (21), Ирској (4), Португалији (26), Шпанији.

Авиони Prefect улазе у састав британског РАФ-а јуна 1935. Из наоружања су повучени 1939, као и Avro Tutor. Четири авиона ће се од јула 1935. наћи у Новом Зеланду, али се због трећег кокпита често означавају са Avro 626.

Произведено је свега осам авиона Avro 637 и свих осам авиона је продато кинеском ратном ваздухопловству.

Avro 626 је лиценцно произвођен у Чехословачкој, где добија ознаку Tatra T.126. Рађен је у две верзије, са мотором Avia Rk.17 снаге 355 КС и са мотором Armstrong Siddeley Cheetah V снаге 260 КС, која је била предвиђена за извоз у земље Балкана. Произведен је један примерак, који услед немачке окупације никада није ни полетео.

Avro 626 белгијског ратног ваздухопловства

ТТ карактеристике Avro 626, са мотором Lynx IVC
Посада 2
Дужина 8,08 м
Распон крила 10,36 м
Висина 2,92 м
Површина крила 27,9 м2
Маса празног авиона 801 кг
Погон 1 х Armstrong Siddeley Lynx IVC, снаге 240 КС
Максимална брзина 180 км/ч
Крстарећа брзина 153 км/ч
Долет 386 км
Плафон лета 4 511 м
Брзина пењања 4,5 м/с