Conte di Cavour, бојни брод

Conte di Cavour, италијански бојни брод, први из истоимене класе од три бојна брода изграђених пред Први светски рат. Бојни брод Conte di Cavour је коришћен у Првом и Другом светском рату. Док се учешће овог брода у Првом светском рату оцењује као скромно, учешће у Другом светском рату је завршено одмах на почетку борбених дејстава.

Бојни брод Conte di Cavour, првобитни изглед

Брод је назван по италијанском државнику, грофу Камилу Бенсу ди Кавуру (Camillo Benso Conte di Cavour). Кобилица брода је положена у бродоградилишту у Ла Специји, 10. августа 1910. године. Као датум завршетка градње брода узима се 1. април 1915. године.

Током Првог светског рата коришћен је као командни брод у јужном Јадрану; није учествовао у борбеним дејствима – чак је врло мало времена и провео на мору. Наиме, италијански адмирал Паоло ди Ревел је веровао да италијанским капиталним бродовима прети превелика опасност од аустроугарских мина и подморница, те их је сходно томе држао у резерви.  Након Првог светског рата, брод улази у ремонт да би 1923. године био ангажован у нападу италијанских снага на Крф; дејством из топова калибра 76 мм убија 20, а рањава 32 цивила на острву. Период између 1924. и 1926. године проводи у резерви, док ван тог периода служи као ескортни брод за посете италијанских званичника Шпанији и Либији.

Убрзо по завршетку рата, број топова калибра 76 мм смањен је на 13 и сви су били уграђени на крововима купола главне бродске артиљерије, док је уз крмени димњак уграђено шест противавионских топова калибра 76 мм. На палуби надграђа су уграђена и два противавионска топа 40 мм, лиценцно произведених у Италији. Стари јарбол је замењен четворокраким, а на централну куполу је постављен и хидроавион Macchi M.18. Негде у то доба је и на левој страни надграђа уграђен катапулт.

Свеобухватна реконструкција брода је започета октобра 1933. године у тршћанском бродоградилишту и она је трајала све до јуна 1937. Уградњом нове прамчане секције брода, дужина брода је повећана за 10,31 м. Измене у бродској конструкцији повећале су стандардни депласман на 26 560 тона. Број чланова посаде је такође повећан и након реконструкције посада је бројала 1260 чланова.

Приликом реконструкције погона Италијани су демонтирали два осовинска вода, док су постојеће турбине заменили са две Belluzzo парне турбине снаге 75 000 КС. Стари парни котлови су замењени са осам котлова Yarrow. Уграђеним изменама погона, повећана је максимална брзина пловљења на 27 чворова, док је аутономија пловљења повећана на 6400 миља.

Постојећи топови бродске артиљерије прекалибрисани су на 320 мм, док су централна купола и торпедне цеви уклоњене. Сво наоружање секундарне артиљерије, као и противавионско наоружање, замењено је са дванаест топова калибра 120 мм у шест двоцевних купола и осам противавионских топова калибра 100 мм, распоређених такође у двоцевним куполама. Поред тога, уграђено је 12 лаких противавионских топова Breda, калибра 37 мм у шест двоцевних лафета и дванаест противавионских митраљеза Breda М31 калибра 13,2 мм, такође на двоцевним постољима. Ови митраљези ће током 1940. године бити замењени топовима калибра 20 мм.

Четворокраки јарбол је замењен новим командним мостом, заштићеним оклопом дебљине 260 мм. На врх командног моста је постављен директор артиљеријске ватре са два велика стерео даљиномера, базе дужине 7,2 м.

Оклопна заштита брода

Оклопљена палуба је додатно заштићена, те је након реконструкције дебљина оклопа износила 135 мм изнад машнског простора и 166 мм изнад муницијских комора; треба напоменути да се ова димензија односила на три дела оклопа – три нивоа палубе, што је свакако слабија заштита него да се радило о једном слоју исте дебљине. Оклопна заштита барбета ојачана је додатним оклопом дебљине 50 мм. Постојећа заштита подводног дела бродског трупа замењена је великим цилиндром намењеним да прими на себе удар торпеда. Недостатак овог начина заштите био је тај да није имао довољну дубину заштите, те самим тим није био довољно ефикасан. Такође, један од озбиљнијих недостатака модернизације брода огледао се у повећању депласмана и газа брода, што је за последицу имало урањање оклопног појаса испод нивоа воде приликом било ког знатнијег оптерећења брода.

Бојни брод Conte di Cavour након извршене свеобухватне реконструкције и модернизације

Бојни брод Conte di Cavour Други светски рат дочекује у саставу 1. борбеног сквадрона; учествује у бици код Калабрије (битка код рта Стило) 9. јула 1940. која је завршена без победника.

Свој крај Conte di Cavour доживљава у ноћи 11/12. новембра 1940. године, на сидришу луке Таранто, када 21 британских торпедних бомбардера Fairey Swordfish са британског носача авиона HMS Illustrious напада сидриште. У овој бици, бојни брод Conte di Cavour бива погођен торпедом у висини куполе „Б“ у 23:15 часова, након чега долази до продора воде у труп и престанка рада главне прамчане пумпе. Командант брода је у 23:27 часова затражио помоћ реморкера како би насукао брод на оближњи спруд, међутим, претпостављени командант одбија захтев као неправовремен. Услед тога, брод је морао бити насукан на други, дубљи спруд. Из воде је вирило само надграђе и куполе главне артиљерије.

Епилог британског напада на Таранто.

Conte di Cavour се налазио на дну листе приоритета за спашавање, тако да је протекло доста времена док није завршено крпљење рупе у бродској оплати и уклоњање артиљеријских купола. Избацивање продрле воде је започето маја 1941. године. До 9. јуна, када је извучен на површину, испумпано је око 15 000 тона воде. Како су оштећења брода била озбиљнија него што се процењивало, брод је након изведених привремених поправки, 22. децембра послат у Трст.

Бродска артиљерија је оспособљена септембра 1942. Како је замена целокупне инсталације била дуготрајан процес, Италијани су планирали да искористе време и уграде модификације настале на основи искуства из напада Британаца на Таранто. Радови на поправци брода су заустављени јуна 1943. године, шест месеци пре предвиђеног рока за завршетак радова, а након што су приоритет постали мањи ратни бродови. Након капитулације Италије, Немци преузимају брод и користе га као брод за смештај људи; бива тешко оштећен у ваздушном нападу савезничких снага 17. фебруара 1945, да би се након шест дана преврнуо. Након завршетка рата, брод је подигнут са дна и 1946. изрезан у старо гвожђе.

Conte di Cavour
Класа брода Conte di Cavour
Тип брода бојни брод
Депласман 29 600 т пуни
Дужина 186,4 м
Ширина 33,1 м
Газ 10,2 м
Погон 75 000 КС
Брзина пловљења 27чв
Даљина пловљења 6 400 М брзином од 13чв
Посада 1 260 чланова
Наоружање 10 х 320 мм
12 х 120 мм
8 х 100 мм