Avro 626

Авион Avro 626, а за њим и Avro 637, били су резултат успешног покушаја да се ратна ваздухопловства малих земаља широм света обезбеде економичним авионом. У суштини нешто редизајнирани Avro Tutor, Avro 626 је купцу обезбеђивао основни комплет за конверзију, којим је школски авион могао да извршава бројне задатке, чак и бомбардерске.

Генерално гледајући, структура и конфигурација авиона била је скоро индентична моделу 621 Tutor, чак је употребљен и исти мотор, Lynx IVC снаге 240 КС. Модел 626 је имао луксуз да добије и трећи кокпит, у који се улазило кроз други кокпит. Овај трећи кокпит је могао бити опремљен радио уређајем или навигацијском опремом, чак и митраљезом. Верзија Perfect је била посебно израђена за британски РАФ, имала је два кокпита, модификоване елероне, а скија стајног трапа је замењена точком.

Верзија Avro 637 је израђена као лако наоружани патролни авион. Овај авион је био наоружан са два митраљеза, Викерсовим у предњем и Луисовим у задњем кокпиту. Авион је могао да понесе 400 метака, шест бомби од по 9 кг и вертикалну камеру, или четири бомбе по 20 кг и радио уређај. Овај модел авиона је имао нешто већи распон крила, а врхови крила су били заобљени. Био је погоњен мотором Cheetah V, а поседовао је и додатни резервоар горива у предњем делу трупа.

Као резултат разумевања за потребе страних ратних ваздухопловстава, компанија Avro се лако пробила на страна тржишта. Успела је да прода авионе у Аргентини (15), Бразилу (16), Чилеу (20), Аустрији (7), Белгији (12), Чехословачкој, Египту (27), Естонији (4), Грчкој (21), Ирској (4), Португалији (26), Шпанији.

Авиони Prefect улазе у састав британског РАФ-а јуна 1935. Из наоружања су повучени 1939, као и Avro Tutor. Четири авиона ће се од јула 1935. наћи у Новом Зеланду, али се због трећег кокпита често означавају са Avro 626.

Произведено је свега осам авиона Avro 637 и свих осам авиона је продато кинеском ратном ваздухопловству.

Avro 626 је лиценцно произвођен у Чехословачкој, где добија ознаку Tatra T.126. Рађен је у две верзије, са мотором Avia Rk.17 снаге 355 КС и са мотором Armstrong Siddeley Cheetah V снаге 260 КС, која је била предвиђена за извоз у земље Балкана. Произведен је један примерак, који услед немачке окупације никада није ни полетео.

Avro 626 белгијског ратног ваздухопловства

ТТ карактеристике Avro 626, са мотором Lynx IVC
Посада 2
Дужина 8,08 м
Распон крила 10,36 м
Висина 2,92 м
Површина крила 27,9 м2
Маса празног авиона 801 кг
Погон 1 х Armstrong Siddeley Lynx IVC, снаге 240 КС
Максимална брзина 180 км/ч
Крстарећа брзина 153 км/ч
Долет 386 км
Плафон лета 4 511 м
Брзина пењања 4,5 м/с

Avro 621 Tutor

Avro 621 Tutor je настао као резултат трогодишњег рада на конкурсу за замену авиона 504N, који је у британском ваздухопловству био авион за основну обуку још од 1932. Пројектован 1929, првобитни Avro 621 је био двоседи авион за основну обуку, погоњен петоцилиндричним мотором Armstrong Siddeley Mongoose. Конструкција авиона је израђена заваривањем, што се сматрало напредном технологијом. Тако је добијен авион конвенционалног изгледа, претежно металне конструкције, прекривене пластифицираним и лакираним платном, једнаких крила.

Серијски модели су се од прототипа разликовали по Таунендовом прстену око цилиндара мотора, што је побољшавало хлађење мотора. Стајни трап је био мало померен, а добио је и Данлопове гуме ниског притиска.

Авион Avro 646 Sea Tutor, израђен по Спецификацији 26/34 и 17/33, добио је пар пловака. Израђено је свега 15 примерака и сви су се налазили на употреби у Хидроавионској школи у Калшоту.

Серија од 21 авиона Avro 621 Tutor, са моторима Mongoose, ушла је у састав британског РАФ-а ради тестирања 1930. године. Ови примерци ће бити повучени из наоружања тек 1937.

Испоруке првих серија за потребе опремања јединица РАФ започеле су октобра 1931, када је примљено првих 16 авиона. Avro 621 Tutor ће до средине тридесетих година постати основни авион у многим школским ескадрилама. Почетак повлачења овог типа авиона из наоружања почео је 1939, али је велики број авиона остао и до 1946 .

Велики број авиона је продат и Чехословачкој, Данској, Канади, Кини, Ираку, Ирској, Грчкој, Пољској…  а лиценцно је произвођен у Данској и Јужној Африци.

ТТ карактеристике
Посада 2
Дужина 8,04 м
Распон крила 10,36 м
Висина 2,92 м
Површина крила 27,96 м2
Маса празног авиона 836 кг
Максимална полетна маса
Погон 1 х Armstrong Siddeley Lynx IVC, снаге 240 КС
Максимална брзина 193 км/ч
Крстарећа брзина 156 км/ч
Долет 402 км
Плафон лета 4 887 м
Брзина пењања 4,6 м/с

Arado Ar 68

Arado Ar68e

Развијан упоредо са моделом Ar 67, Ar 68 ће, како се испоставило, бити последњи немачки ловац, двокрилац. У наоружање је уведен у лето 1936, као наследник Хенкеловог модела He 51.

Први прототип, Ar 68a је имао мотор BMW VId снаге 750 КС. Први пут је полетео у лето 1934, али је имао донекле разочаравајуће перформансе. Лоше перформансе су делом превазиђене код другог и трећег прототипа, означених са  Ar 68b и Ar 68c, који су се од првог разликовали углавном по уграђеном дванаестоцилиндричном мотору Junkers Jumo 210A, снаге 680 КС. Испитивања модела Ar 68b су показала одређене проблеме са хладњаком мотора који је умањивао перформансе авиона. Хладњак је редизајниран и уграђен у Ar 68c. Овај авион, који је такође био наоружан са два митраљеза калибра 7,92 мм, извео је свој први лет у лето 1935. Са Јумо мотором, не само да је имао већу снагу, а самим тим и боље переформансе, већ је имао и бољу прегледност у предњој хемисфери. Као такав, уведен је у серијску производњу. Два наредна модела, Ar 68d и Ar 68e (погоњени мотором BMW VI, односно Jumo 210Da), произведени су као предсеријски модели.

Сам Ar 68 је био типични представник ловаца двокрилаца последње генерације. Чистог дизајна, снажног мотора и стајним трапом са подупирачима. Труп је био овалног пресека, од челичне конструкције у форми цеви, са панелима од лаких легура на предњој и задњој секцији, доик је остатак трупа био прекривен платном. Крила су била од дрвене конструкције, пресвучена шпер плочом и платном. Карактеристичан облик вертикалца, какав ће бити примењиван код скоро свих наредних конструкција авиона компаније Арадо, први пут је примењен код овог модела.

У почетку је као одговарајући погон изабран мотор Jumo 210, али су кашњења у производњи овог типа мотора значиле да ће прве испоруке, у лето 1936, бити погоњене мотором BMW VI. Крајем 1936, залихе мотора Jumo 210Da (касније замењени мотором Jumo 210 Ea) су дозволиле производњу авиона Ar 68E-1 (произведено 375 комада) и његов улазак у наоружање немачких оружаних снага у пролеће наредне године. Два авиона Ar 68 су 1938. пребачени у Легију Кондор, која се налазила у Шпанији, чиме је извршено и тестирање авиона у борбеним дејствима.

Ar 68 се налазио у јединицама прве линије до 1938, када га је заменио Месершмитов ловац Bf 109. Са избијањем Другог светског рата, ови авиони су служили само за извршење задатака ноћних ловаца, а од пролећа 1940. су се користили искључиво у процесу обуке пилота.

Тактичко технички подаци Ar68
дужина 9,50 м
распон крила 11,58 м
висина 3,28 м
маса авиона 1 840 кг
максимална полетна маса 2 475 кг
Погонска група 1 х Junkers Jumo 210ea снаге 690 КС
Максимална брзина 335 км/ч
плафон лета 8 100 м
Долет 415 км
Наоружање 2 x 7,92 мм
60 кг бомби
посада 1