Тешки тенк M26 Pershing

M26 Першинг на европском ратишту, 1945.

Тешки тенкови у Другом светском рату, бар што се тиче Американаца, нису имали лак пут. Они су још на почетку рата увидели да постоји потреба за тешким тенковима, али су се у почетку концентрисали на производњу средњих тенкова, нарочито серије М3 и М4. Обећавајућа конструкција тешког тенка ознаке М6 је пропала баш због те заокупљености средњим тенковима. Захтев за конструисање тешких тенкова је појачан када су се на бојишту појавили немачки тенкови типа Пантер и Тигар. Тако су се тешки тенкови попели на листи приоритета оклопних јединица.

Први из нове генерације америчких тешких тенкова био је опитни модел познат као средњи тенк Т20. Био је наоружан топом калибра 76мм и користио вешање налик оном као код средњег тенка М4. Ипак, даљи развој је довео до новије форме реконструисане куполе, а након серије пробних модела, дошло се до тешког тенка Т26Е3 који је ушао у серијску проиозводњу као тешки тенк М26. Добија и име – генерал Першинг, или скраћено само Першинг (Pershing). Међутим, како је касно дошло до развоја тешких тенкова, свега неколико комада је успело да стигне на време на бојиште.

У Европу стиже почетком 1945. године, а свега их је неколико доживело ватрено крштење. Већи број њих је послат на пацифичко ратиште где у то време није било пуно тешких тенкова на страни непријатеља, да би се овај стварно проверио у пракси.

Мада је М26 касно дошао да би учествовао у биткама Другог светског рата, његова конструкција је резултат искустава из борби. По први пут је амерички тенк конструисан тако да се подробно разматрала потребна оклопна заштита (минимална дебљина оклопа 12 мм, максимална 102 мм) и ватрена моћ- Са топом калибра 90 мм, првобитно намењеним за употребу у својству протибвавионског топа, М26 је имао наоружање једнако или чак и супериорније у односу на тенкове те класе, тог времена. Секундарно наоружање се традиционално састојало из три митраљеза: једног калибра 12,7 мм и два калибра 7,62 мм. Тенк М26 је имао и одређених конструктивних недостатака: облик куполе је критикован због непогодности облика за рикошетирање пројектила, а задржавање митраљеза у предњој плочи тела тенка је означено као анахронизам.

Након 1945, овај модел тенка је даље развијан, тако да је у ствари представљао само први у серији америчких тешких тенкова.

ТТ карактеристике
Маса 41,73 т
Дужина 8,79 м (са топом); 6,51 м (дужина тела тенка)
Ширина 3,505 м
Висина 2,77 м
Посада 5 чланова
Наоружање 1 х 90 мм
1 х 12,7 мм
2 х 7,62 мм
Погон бензински мотор Ford GAF V-8 снаге 500 КС
Аутономија 148 км
Брзина 48 км/ч