Подморница Orzel

Подморница пољске ратне морнарице Orzel, једна је од укупно две изграђене подморнице истоимене класе. Пољаци су током тридесетих година, када је подморница пројектована, планирали изградњу четири подморнице, али су на крају остали са свега две подморнице ове класе.

Пољаци су у почетку планирали да их изграде у Британији, али је предложена цена била превисока, а британски Адмиралитет се изјаснио да је градња подморнице која би у површинској вожњи пловила брзином од 20 чворова – немогућа.

Сходно ситуацији, Пољаци се обраћају Холанђанима и наручују подморнице у бродоградилиштима De Schelde и Rotterdamse Shipyards. У пројектовању подморнице укључили су се и представници пољске ратне морнарице.

Труп подморнице је у потпуности био израђен техником варења, а све управљиве површине покретале су се помоћу хидраулике. Пројекат је израђен так ода је задовољавао све захтеве пољске стране, која је захтевала вишенаменску подморницу, која би се користила како у плитким водама Балтичког мора, тако и на отвореним морима.

Првоизграђене, али и једине подморнице ове класе, Orzel и Sep, налазиле су се у самом врху подморница изграђених до Другог светског рата. Штавише, ова класа подморница је представљала и основу за наредну класу холандских подморница, ознаке O 19.

Подморница Orzel, о којој је овде реч, наручена је 1935, а њена кобилица је положена 14. августа 1936. Поринута је 15. јануара 1938, а након нешто више од годину дана, тачније 2. фебруара 1939. је уведена у оперативну употребу.

Orzel у борбеним дејствима

Почетком немачког напада на Пољску, подморница Orzel добија задатак да патролира зоном у Балтичком мору, те да потопи немачки бојни брод Schleswig-Holstein уколико покуша да напусти Гдањск. Са погоршањем ситуације, Orzel 4. септембра напушта своју зону и повлачи се; истог дана је нападају немачки миноловци М3 и М4.

Посада подморнице, с обзиром на оштећења задобијена у окршају са миноловцима, одлучује да плови за естонску луку Талињ. У Талињ упловљава 14. септембра, где на инсистирање Немачке, естонске снаге заробљавају подморницу и интернирају посаду. Сва навигацијска опрема је конфискована, а спремала се и демонтажа наоружања. Међутим, услед кидања челик чела, искрцано је свега 15 од укупно 20 торпеда колико их је било у борбеном комплету подморнице.

Посада подморнице је сковала заверу да отму назад подморницу, што су и учинили око поноћи 18. септембра. Савладали су естонске стражаре, пресекли везове и испловили. Огласила се узбуна, а на подморницу је отворена митраљеска ватра. Пловећи у полузароњеном стању, подморница је на излaску из луке наишла на плићину, када јој артиљеријска ватра оштећује антену радио уређаја. Након пирења танкова роњења, подморница прелази преко спруда и плови за британску луку, пошто је посада на радију чула вести о дочеку пољске подморнице Wilk у британској луци.

Подморница Orzel у британској луци, 1940. година

Подморница је упловила у британску луку 14. октобра, што је било изненађење, с обзиром да ју је Адмиралитет сматрао несталом.

Након извршених поправки, подморница Orzel је уврштена у састав британске 2. подморничке флотиле.

Крај подморнице Orzel

Подморница Orzel се никада није вратила са своје седме патроле, на коју је испловила 23. маја 1940. Наређење за повратак у базу упућен је 5. јуна. Посада није потврдила пријем поруке, те је 8. јун званично усвојен као датум губитка подморнице. Иако има више теорија о губитку подморнице, највероватнија је да је страдала од мине у Скагераку. Олупина подморнице ни данас није пронађена.

ТТ карактеристике

Депласман 1100 т површински
1473 т подводни
Дужина 84 м
Ширина 6,7 м
Газ 4,17 м
Погон дизел мотори снаге 4740 КС и електро генератори снаге 1100 КС
Брзина пловљења 19,4 чв у површинској вожњи
9 чв у подводној вожњи
Аутономија пловљења 7 000 М брзином од 10 чв
Посада 60 чланова
Наоружање 1 × Bofors wz.25 105 мм
1 × двоцевни ПАТ Bofors wz.36 40 мм
1 × Hotchkiss 13.2 мм
12 торпедних цеви 533 мм / 550 мм
20 торпеда

Пољска хаубица Skoda 149-mm vz 37 (K4)

У првој половини тридесетих година, чехословачка компанија Шкода је била у стању да конструише, развије и произведе потпуно нова артиљеријска оруђа која нису имала никаквих додирних тачака са артиљеријским оруђима из доба Првог светског рата. Између осталих, 1933. је произведена потпуно нова серија хаубица калибра 149 мм, позната као „К“ серија. Прва од њих, К1, произведена је 1933. за потребе турских, румунских и југословенских оружаних снага.

Упркос успеху хаубице К1, чехословачке оружане снаге су закључиле да ово оруђе не задовољава њихове захтеве, тако да је био потребан даљи развој овог модела. Задовољили су се моделом К4. Хаубица К4 је имала доста тога заједничког са хаубицом К1, али је имала краћу цев, а потреба за демонтирањем цеви због коњске вуче више није била потребна, с обзиром да су Чеси направили озбиљан помак ка моторизацији својих оружаних снага. Хаубице К4 су такође имале и гумене пнеуматике, док је К1 имала точкове од пуњене гуме. Тако су Чеси одлучили да усвоје хаубицу К4 као своју стандардну тешку пољску хаубицу и њом замене све застареле хаубице које су остале из Првог светског рата. Оруђе добија и своју званичну ознаку, „15-cm hrubâhoufnice vz 37“, где се „vz 37“ односи на модел, тј. годину када је хаубица усвојена у наоружање. Планови наоружавања овом хаубицом нису могли бити испуњени, из већ познатих разлога, тј. дешавања око Судетске области а убрзо и избијања Другог светског рата.

Немци убрзо улазе у фабрику у Плзењу, где затичу и првопроизведене хаубице „vz 37“. Било их је свега неколико и Немци их одвозе у Немачку, где их и тестирају. Хаубице су се на тестовима показале домет од 15 100 метара, а пројектили масе 42 кг као врло ефикасни. Немци стога одлучују да наставе са њиховом производњом, дајући јој своју ознаку „15-cmschwere Feldhaubitze 37(t)“ – тешка пољска хаубица 150 мм Модел 1937 (чешка).  Убрзо постаје стандардна хаубица у многим дивизијама, чинећи део дивизијске артиљерије, а свој пут налази и у корпусној артиљерији. Коришћена је у нападу на Француску маја и јуна 1940. и касније у нападу на Совјетски Савез током 1941.

ТТ карактеристике SFH 37(t)
Маса 5 730 кг
Дужина 3,60 м
Калибар 149,1 мм
Поље дејства по елевацији -5° до+70°
по правцу 45°
Максимални домет 15 100 м

Пољска хаубица 122 мм М1938 (М-30)

Хаубица М1938 је конструисана крајем тидесетих година у пројектном бироу Мотовилха, под руководством Петрова, са циљем да замени недавно модернизоване хаубица калибра 122 мм, које су датирале из периода пре Првог светског рата. Пројект нове хаубице је усвојен септембра 1939, након што је на испитивањима поразила конкуренте. Овај пројекат хаубице је био сушта супротност претходним моделима хаубица којима су Совјети располагали: имала је вешање са лиснатим опругама, гуме на точковима, дужу цев.  Серијска производња је започета 1940. у Фабрици бр. 9 у Свердловску, а након 1940. и у Фабрици бр. 92 у Горком. Уградњом ових хаубица на шасију тенка Т-34 добијен је самоходни топ СУ-122. Маршал Одинцов је, након присуствовања гађањима овим типом хаубица, изјавио да „ништа не може бити боље од ње“.

Након напада Немачке на Совјетски Савез јуна 1944, у наоружању артиљеријских јединица Црвене армије се налазила ова хаубица, али у недовољним количинама. Међутим, повећањем производње, Совјети су постигли да је 1943. ова хаубица била најбројнија у наоружању својих артиљеријских јединица. Најчешће су коришћене за посредно гађање непријатељских концентрацијских просторија и пољских фортификација, мада су знале бити искоришћене и за непосредно гађање надирућих немачких тенкова. Ово последње се вршило након 1943, када је за ову хаубицу развијен противтенковски пројектил.

Један број оруђа је заробљен од стране Немаца, који су их одмах уврстили у своје наоружање, под ознаком 12.2 cm s.F.H.396(r). Финске снаге су заробиле 41 оруђе овог типа и употребљавале их под ознаком 122 H 38. Финци су били толико задовољни овим оруђима, да су их држали у наоружању све до средине осамдесетих година.

У периоду од 1940. до 1945, произведено је укупно 17 526 оруђа. Овом броју треба додати и 1 740 оруђа, произведених у периоду од 1946. до 1955.

ТТ карактеристике
Калибар 121,92 мм
Маса оруђа 2 250 кг
Дужина оруђа 5,9 м
Дужина цеви 2,8 м
Послуга 8 чланова
Брзина паљбе 5 пројектила у минути
Ефикасни домет 11 795 м