Средњи тенк Type 97

Средином тридесетих година јапанска војска је предала захтеве за нови средњи тенк којим би заменили застарели Type 89B. Како се Генералштаб и Конструкторски биро нису могли сложити око концепције тенка, израђена су два прототипа. Компанија Мицубиши је израдила пројект Конструкторског бироа, док је Осака Арсенал израдио пројект Генералштаба. Није било тешко направити избор. Мицубишијев тенк је био тежи и са јачим погоном. Стандардизован је под ознаком Type 97 CHI-HA као средњи тенк и пре него што је производња средином рата престала, произведено је неких 3000 комада.

Тело и купола тенка израђени су техником заковица, где се дебљина плоча кретала од 8 до 25 мм. Возач се налазио напред десно, док је митраљезац седео лево од њега. Купола са два члана посаде налазила се у средини тела, нешто померена у десну страну и покретала се ручно. Главно наоружање тенка чинио је топ калибра 57 мм са елевацијом од -9° до +11°.  У задњем делу куполе налазио се још један митраљез калибра 7,7 мм. Борбени комплет се састојао од 120 пројектила калибра 57 мм и 2350 метака калибра 7,7 мм. Дванаестоцилиндрични ваздухом хлађени дизел мотор налазио се у задњем делу тела тенка.

Када је уведен у наоружање, овај тенк је био напредног дизајна, сем главног наоружања које је имало малу брзину пројектила на устима цеви. Одлика већине јапанских тенкова овог доба била је та да су били погоњени чешће дизел него бензинским моторима, што им је у многоме повећавало радијус кретања и смањивало ризик од пожара у борби, а самим тим и смањење жртава међу члановима посаде. Нова верзија тенка је израђена 1942. и одликовала се новом куполом са топом калибра 47 мм. Овај топ је користио исту муницију као и противтенковски топови што је олакшавало снабдевање муницијом на бојишту. Шасија тенка Type 97 коришћена је као основа за друге врсте возила, међу којима су и тенк за чишћење мина, самоходни топови, самоходни противавионски топови, инжињеријски тенк, возило за извлачење и оклопљени полагач моста. Већина њих је израђена у малом броју тако да су играли малу улогу у операцијама.

ТТ карактеристике
Маса 15 000 кг
Дужина 5,516 м
Ширина 2,33 м
Висина 2,23 м
Посада 4
Наоружање топ калибра 57 мм
два митраљеза калибра 7,7 мм
Погон дизел мотор Mitsubishi снаге 170 КС
Аутономија 210 км
Брзина 38 км/ч

Средњи тенк Type 89 Chi Ro

 

Почетком двадесетог века Јапан је схватио да заостаје у многим аспектима војне технологије, тако да је покушао да ухвати корак посматрајући Европу. Јапанци су одлучили да набаве најбоље од европске технологије и да изврше прилагођавање својим потребама. То је било најизраженије у бродоградњи, где је британска технологија имала велики утицај. Након Првог светског рата, Јапан је започео модернизацију својих оружаних снага на основу лекција научених у рату. Мали број тенкова је купљен за потребе испитивања. На почетку, октобра 1918. је купљен један британски тенк Mark IV, а након њега и шест британских средњих тенкова типа Whippet и 13 француских Renault FT 1919. године. Ови тенкови су углавном коришћени у пешадијским и коњичким школама, мада су два тенка типа Whippet била послата у Владивосток са јапанским окупационим трупама. Прве тенковске јединице су формиране 1925. године, са пет тенкова Renault FT који су формирали 1. тенковски одред у саставу 12. дивизије, док су тенкови Whippet формирали тенковски одред упешадијској школи. Рана искуства са овим тенковима помогла су у одређивању захтева за први јапански тенк. Захтеви су прослеђени 4. војној лабораторији из састава Техничког бироа јапанске царске армије, која је била задужена за развој возила. Први прототип је израђен од меког челика, са главном куполом у центру и мањим куполама на предњем и задњем делу тенка, слично француском Char 2C. Завршен у лето 19126. године у Арсеналу Осака, са 18 тона је био претежак. Касније је еволуирао у моделе тешких тенкова Type 91 и Type 95, од којих ни један није прихваћен за опремање једница јапанске царске армије. Током развоја тенка, британска компанија Vickers је понудила Јапану прототип тенка означен са Model C. Јапану је испоручен марта 1927. Током испитивања Викерсовог прототипа, дошло је до пожара на мотору што је натерало јапанске инжињере да за свој нови тенк изаберу дизел мотор. Кренуло се са развојем другог лаког тенка, који је одобрен за увођење у наоружање 1929. године под ознаком Type 89 Yi-Go. Рекласификован је као средњи тенк јер је имао масу од 10 тона.

Производња тенка Type 89 додељена је у надлежност Арсеналу из Сагамија, али су његови ограничени индустријски капацитети приморали Арсенал да добар део производње препусти подуговарачима, претежно компанији Mitsubishi. Ова компанија је произвела нови мотор за Type 89. Први тенкови су добили бензинске моторе снаге 118 КС. Ова варијанта је имала ознаку Type 89А све до 1934. године када је финализиран Мицубишијев дизел мотор снаге 120 КС. Тенкови са дизел мотором су добили ознаку Type 89B Otsu. Поједини детаљи конструкције тенка мењали су се током процеса производње на основу предлога јединица. Тако је командирова купола на главној куполи промењена и од малог „шеширића“ израсла у много практичнију куполу са подељеним поклопцем који је служио како за вентиулацију тако и за улазак/излазак из тенка.

Како производња тенкова Type 89 није почела до 1931. године, Јапан је 1930. поручио око десет француских тенкова Renault NC1. Ови тенкови су учествовали у првим борбама јапанске војске. Прва специјална тенковска лета, наоружана Реноовима тенковима типа FT и NC, била је упућена у Манџурију након Манџуријског инцидента из јануара 1932. године. Чета се борила близу Харбина. Друга самостална тенковска чета, под командом капетана Шигемија, са пет тенкова Type 89 и 10 Реноових NC тенкова, учествовала је у Шангајском инциденту фебруара 1932. године. Иако су се нови тенкови добро показали, вешање на Реноовим тенковима је било проблематично тако да је тај тип тенкова повучен из наоружања. Као резултат, Прва специјална тенковска чета је борбу са кинеским трупама марта 1933. године у Јехол провинцији водила наоружана искључиво новим, домаћим тенковима.

ТТ карактеристике
Маса 12,79 т
Дужина 5,73 м
Ширина 2,13 м
Висина 2,56 м
Посада 4 члана
Оклопна заштита 6 – 17 мм
Наоружање топ 57 мм
2 х 6,5 мм
Погон Mitsubishi A6120VD, 120 КС
Аутономија 170 км
Брзина 26 км/ч

Средњи тенк Type 5 Chi-Ri

Заробљени прототип

Type 5 Chi-Ri је претпоследњи јапански средњи тенк развијен током Другог светског рата. Јапанци су намеравали да произведу тежу и снажнију верзију средњег тенка Type 4 Chi-To, који би по перформансама надмашио амерички средњи тенк M4 Sherman. До краја рата је произведен свега један прототип, ненаоружан. Пројекат је морао бити напуштен како би се ослободила радна снага и критични ресурси потребни за производњу практичнијег модела тенка – средњег тенка Type 4 Chi-To.

Тенк Type 5 Chi-Ri је користио продужену верзију шасије the Type 4 Chi-To, са осам точкова, уместо седам, колико их је било код модела Chi-To. Оклоп је израђен варењем закошених оклопних плоча, са максималном дебљином оклопа од 75 мм на челу тенка, 20 – 25 на бочним странама и по 50 мм на задњем делу тенка и куполи.

Јапанци су у почетку планирали да за погон тенка користе Мицубишијев дизел мотор, али су услед проблема са планом развоја и производње тенка, били су принуђени да у тенк уграде бензински мотор снаге 550 КС, који је у Кавасакију рађен по лиценци немачког BMW.

Када је реч о наоружању, Јапанци су у почетку планирали да тенк наоружају топом 75 мм, какав је био уграђиван и у тенк Type 4 Chi-To. Међутим, планови су промењени, тако да је за уградњу у тенк изабран топ калибра 88 мм, заснован на противавиоонском топу Type 99. Као секундарно наоружање је изабран топ калибра 37 мм, планиран за уградњу уместо дотадашње уградње митраљеза. На левој страни куполе је сотављено место за уградњу митраљеза калибра 7,7 мм. Према другим изворима, у пројекту је била предвиђена уградња два митраљеза калибра 7,7 мм.

Као и средњи тенкови Type 4 Chi-To, и тенкови Type 5 Chi-Ri су били предвиђени за коначну одбрану јапанских острва. Судбина јединог примерка тенка, прототипа – остала је непозната до данашњих дана. Наиме, након окупације Јапана, Американци су заробили прототип тенка и укрцали га на теретни брод. Према једној теорији, тај брод је потону и прототип тенка никада није дошао до свог одредишта. По другој теорији, овај тенк је изрезан током рата у Кореји.

ТТ карактеристике
Маса 37 т
Дужина 8,467 м
Ширина 3,05 м
Висина 3,10 м
Посада 5 чланова
Наоружање 1 х 75 (88) мм
1 х 37 мм
1 (2) х 7,7 мм
Оклопна заштита 25 – 75 мм
Погон бензински мотор Kawasaki Type 98, снаге 550 КС
Аутономија 250 км
Брзина 45 км/ч

Средњи тенк Type 4 Chi-To

Средњи тенк Type 4 Chi-To је био један од неколико новопројектованих средњих тенкова у време пред завршетак Другог светског рата. Type 4 Chi-To се сматра најнапреднијим јапанским тенком Другог светског рата. Рат је завршен пре него што је овај модел уопште могао и видети борбу. Произведен је у свега два примерка.

Почетак развоја тенка веже се за 1943, када су Јапанци одлучили да је време за замену тенкова Type 97. Нови тенк је по спољном изгледу био сличан тенку Type 97, али је био знатно већи. Први прототип је приказан 1944. Носио је ознаку Type 4 и представљао је најнапреднији јапански тенк. Серијску производњу није било могуће успоставити услед недостатка сировина и материјала, као и због сталног бомбардовања јапанских фабрика. Серијска производња је планирана у фабрици Mitsubishi, темпом од 25 тенкова месечно. До 1945. је произведено свега шест шасија тенка, од којих су до краја рата комплетиране две.

ТТ карактеристике
Маса 30 т
Дужина 6,73 м
Ширина 2,87 м
Висина 2,87 м
Посада 5 чланова
Наоружање 1 х 75 мм Type 5
2 х 7,7 мм Type 97
Оклопна заштита 12-75 мм
Погон дизел мотор Mitsubishi AL Type 4, снаге 412 КС
Аутономија 250 км
Брзина 45 км/ч

Средњи тенк Type 3 Chi-Nu

Среди тенкови Type 3 Chi-Nu су пројектовани у периоду од маја до октобра 1943, са циљем израде тенка који би се могао супротставити америчким средњим тенковима типа M4 Sherman. Шасија и вешање су узети са тенка Type 97 Chi-Ha. У новој, шестоугаоној куполи, уграђен је топ калибра 75 мм. пројектил испаљен из овог топа могао је да пробије 90 мм оклопа на даљинама од 100 метара, док је на даљинама од 1000 метара пробијао оклоп дебљине 65 мм.

Серијска производња је започела 1944, али је недостатак материјала имао за последицу обим производње од свега 166 тенкова. Произведеним тенковима сунаоружани тенковски пукови у саставу 1. и 4. оклопне дивизије, које су се налазиле на острвима Кјушу и Хоншу, где су припремали одбрану од америчке инвазије. Ни један од ових тенкова није употребљен у борби.

ТТ карактеристике
Маса 18,2 т
Дужина 5,64 м
Ширина 2,41 м
Висина 2,68 м
Посада 5 чланова
Наоружање 1 х 75 мм Type 3
1 х 7,7 мм Type 97
Оклопна заштита 12 – 80 мм
Погон дизел мотор Mitsubishi Type 100, снаге 240 КС
Аутономија 210 км
Брзина 39 км/ч