Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Пут у окупацију

4.8
(4)

Белгија у мају 1940.

Забринута због вести о концентрацији немачких трупа. белгијска влада је заседала целе ноћи између 9. и 10. маја, чекајући да сазна да ли је овог пута ствар озбиљна или се опет ради о лажној узбуни. У пола пет им је саопштено да Немци бомбардују холандске аеродроме, а нешто касније су видели прве немачке бомбардере изнад Брисела. У пола девет је немачки амбасадор посетио белгијског министра иностраних послова Спака да би му предао меморандум у којем се белгијска влада оптужује да је све време кршила неутралност у корист Британије и Француске.

Белгијска влада је, међутим, строгом неутралношћу покушавала да држи земљу по страни од рата. У томе ју је подржавало готово читаво становништво и све политичке партије, упркос компликованим противречностима које су између њих увек постојале. Једногласно су подржали и одобрили изјаву белгијског парламента са оштром критиком немачког напада, коју је влада у подне 10. маја изнела пред Скупштином и Сенатом. Први министар Пјерло изјавио је да неће бити ни говора о миру пре него што се Белгији у потпуности не врати њена самосталност. После краћег састанка са члановима своје владе, краљ Леополд III се већ био упутио у свој главни стан у утврђењу Брендонк да би, као врховни командант, активно руководио операцијама белгијске војске. За њега је тих дана његова војна функција имала предност над положајем шефа државе. Тада су се тешко могле предвидети последице које је то имало у ближој и даљој будућности. Због немачког напада, министар Спак је отишао у Париз да би од француске владе добио гаранције за будућност Белгије. Све што је тамо могао да чује били су приговори француског председника владе Рејноа због белгијске политике неутралности.

belgijski kralj leopold III
Белгијски краљ Леополд III

Као и у Холандији, тако су и у Белгији у току операција кружили гласови о маскираним падобранцима, о издаји, о деловању пете колоне. Кад су Немци почели да све више напредују, становништво је падало у све већу панику. Владала је колективна психоза страха, са гласинама о саботажи и немачким злочинима. Стотине хиљада Белгијанаца дало се у бекство у Француску или ка белгијској обали. Влада је издала наређење да сви мушкарци између 18 и 35 година, који нису били мобилисани, крену за Француску да не би пали Немцима у руке. Ово је само појачало психозу бекства. На крају је било готово два милиона белгијских избеглица. Сеобу народа влада више уопште није могла да контролише и то је постало препрека за транспорт трупа. Већ после неколико дана је између владе и краља дошло до несугласица. На дан немачког пробоја код Седана, 14. маја, први министар Пјерло је имао разговор са Леополдом у његовом главном стану. Пјерло је инсистирао код краља да повуче белгијске трупе у правцу југозапада, ка Француској. Леополд је то одбио. Указао је на то да је то било немогуће и да он, осим тога, није имао слободу одлучивања јер је, прво, морао да сачека наређења савезничког врховног команданта. Од 12. маја је Леополд био под командом савезничког врховног команданта, генерала Гамлена. Председник владе Пјерло је имао утисак да у главном стану влада потпуно дефетистичко расположење, што га је веома узнемирило. Један од генерала гласно је изјавио да ће рат бити свршен за осам дана.

branioci eben emaela 1940
Спровођење заробљених Белгијанаца – браниоца Ебен Емаела

Пјерло, Спак и министар одбране, генерал Дени, водили су 16. маја дуг разговор са краљем у утврђењу Брендонк. Министри су највише били шокирани дефетистичким расположењем у главном стану које је, како им се чинило, делио и краљ. Леополд је, међутим, веома јасно и видовито сагледао развој војне ситуације. Предвидео је – насупрот генералу Гамлену – да се Немци неће пробити до Париза већ ће се прво пробити до мора. Као и Пјерло, два дана раније, министри су инсистирали на повлачењу белгијске војске у правцу југозапада. Краљ је то поново одбио. Најутицајнији краљев војни саветник, генерал Оверстратен, био је и остао присталица повлачења у утврђење око Зебругеа. Леополд се, изгледа, двоумио.

Министри нису, међутим, дошли у несугласице с краљем само око војне стратегије. Имали су утисак да Леополд, у случају евентуалне капитулације војске, не би избегао у иностранство. Краљ је, наиме, у неку руку сумњао да је холандска краљица у томе правилно поступила.

Влада је 18. маја одлучила да већина министара оде у Француску. Четири члана владе, председник владе Пјерло, министар иностраних послова Спак, министар одбране Дени, и министар унутрашњих послова ван дер Порте требало је да на захтев краља остану у Белгији. Војска је 17. маја почела да се повлачи иза Шелде; у ноћи између 17. и 18. маја пао је Брисел.

После неколико безуспешних покушаја, током следећих дана, да приволе краља да напусти Белгију, влада је 24. маја донела одлуку да се пребаци у Француску. Пре одласка из земље, учинила је последњи покушај, али краљ је остао при својој одлуци. Најзад, 25. маја, влада је отпутовала у Енглеску, да би већ 26. маја стигла у Париз. Али, спор са краљем ни тада није окончан. Краљ је тражио од владе да поднесе оставку и да му то пошаље писмено, што му је било потребно да би формирао нову владу. Пјерлоова влада је то отворено одбила. Мислили су да се остварују њихове најгоре слутње: да Леополд намерава формирати неку врсту квислиншке владе. Краљ је, чини се, стварно неколико дана размишљао да ли да сазове нову владу у случају да Немци не захтевају безусловну предају. Свог саветника Хенрика де Мана питао је да ли би био спреман да оформи нову владу. Капитулација до које је дошло 28. маја, била је, међутим, безусловна. Леополд се тада одлучио за заробљеништво и решио да се не бави никаквим политичким делатностима. Немци су му као боравиште одредили дворац у Лакену.

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *