Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Британија после Денкерка

4
(3)

Британци се бране

Догађаји око Денкерка су прошли. Окупирана Европа је занемела. Пораз је био страшан и потпун.

Када је и где требало да се зада последњи ударац?

Химлер је већ једном био рекао: „Овај рат мора да буде завршен у октобру.“ Требало је сваког тренутка да отпочне инвазија на Британију. Било је гласина које су давале наду: Немци су већ покушали инвазију, али су Енглези имали тајно оружје, па је сада по каналу пловило хиљаде изгорелих СС-оваца… Било је и умирујућих гласина: Британија може изгубити сваку поморску битку, сваку борбу – само не последњу. Било је, благо речено, и доста сумњи. Да ли је Албион, ослабљен и потиснут, још могао да узвраћа ударце? Да ли је био у стању да се одбрани од гигантске, непобедиве немачке ратне машине? Први, иако веома мали део британске територије, пао је у руке Немцима 30. јуна. Било је то острво Гернси у Ламаншу. Није било потребе да се око њега боре: ни седмицу пре тога, демилитаризована су у Ламаншу британска острва: Џерси, Гернси, Олдерни, Сарк, а трећина њиховог становништва пребацила се у Британију. За њих нису важиле херојске, одлучне речи из Черчиловог говора пред Парламентом 4. јуна „Нећемо се предати… ићи ћемо до краја.“

cercil-govor
„Нећемо се предати… ићи ћемо до краја.“

Чувена енглеска хладнокрвност можда се најбоље може илустровати изјавом једног вратара лондонског официрског клуба: „Ми смо стигли до финала“, и онда је додао: „А биће, барем, на нашем терену…!“ Винстон Черчил је проценио да ће борба трајати девет година. То је звучало веома суморно, као и све чешће гласине о страшним бомбардовањима и о хиљадама падобранаца који су тајно слетели. Због тога је морало и званично да се изјави да се упркос свим гласинама, још ниједан падобранац није спустио у Британију. Ипак, сви су и даље остали у стању приправности.

Као пример: ташне са гас-маскама пре маја једва да је ко носио, али према једној контроли у јуну, тридесет одсто пролазника у великим градовима носило је са собом маске. За децу су прављене „Мики Маус“-маске од јарко црвене гуме.

decja zastitna maska
Заштитна маска за децу , названа Мики Маус

У међувремену су отпочела бомбардовања: 10. маја су пале прве бомбе у околини Кантерберија, али нису нанеле никакву штету; 24. маја је следио нешто тежи напад на индустријски град Мидлброу; 19. јуна бомбардован је Кембриџ; пала је и прва бомба на Лондон, у једном приградском насељу. Влада је објавила да има доста склоништа да се за време већих напада склони половина цивилног становништва. Издато је наређење за евакуацију неколико стотина хиљада деце која су морала да напусте велике градове и приобално подручје (213 000 у мају, јуну и јулу). Иначе, веома много их се убрзо вратило својим домовима.

britanska-plaza-1940
Уређење плаже за одбрану

Велики делови обале постали су одбрамбене зоне и само је грађанима са специјалном пропусницом био дозвољен приступ тамо. Била је објављена листа са неколико стотина купалишта која више нису била дозвољена за „одмор, рекреацију и разоноду“. Купање у мору било је забрањено, на насипима, пристаништима и шеталиштима уз обалу појавила су се митраљеска гнезда. У Брајтону је Черчил присуствовао једној вежби. Још пре ове посете је он назначио шта би била највећа опасност за Енглеску: искрцавање малих али крајње покретних немачких тенковских јединица које би својим брзим пробојем распарчале одбрану. За одбрану од овако ултрамодерног непријатеља Британци су располагали са 500 топова, 200 тежих тенкова, само неколико оруђа противтенковске артиљерије; муниције готово није било.

Али било је нечег другог.

Черчил је 18. јуна 1940. одржао свој први мајсторски говор о томе како ће „веома моћна Британија“, дочекати непријатеља. Његове речи биле су отровно упозорење Немачкој, у исто време охрабрење храбрима у сопственој земљи, невероватан подстрек да се, ма колико коштало, бори за живот. У овом свом говору који је ушао у историју као „Њихов најлепши тренутак“, рекао је: „Ми данас на овом острву располажемо веома бројним и моћним борбеним снагама, имамо више од милион и четврт наоружаних бораца, уз то пола милиона добровољаца из месних одбрамбених одељења, од којих је само један део наоружан пушкама и другим ватреним оружјем. Све за које имамо оружје примили смо у редове наших оружаних снага ради одбране наше земље. Осим тога још увек имамо британску флоту. Има, чини се, људи који то заборављају. Не смемо заборавити да је за пребацивање пет дивизија, ма како оне биле лако опремљене, потребно 200 до 250 бродова, а такву флоту ми бисмо напали много пре него што би дошла до наше обале, тако да би све трупе страдале већ на мору, или бисмо их уништили приликом покушаја да се искрцају. Затим ми се чини потпуно јасним да неки озбиљни удари из ваздуха нису могући, а да наша авијација претходно не претрпи неки одлучујући пораз… А ми располажемо веома јаком авијацијом која се безброј пута показала бољом од немачке. У међувремену остаје могућност напада падобранаца. Спремни смо да таквима, како у ваздуху тако и на земљи, приредимо топао дочек… Наша ловачка авијација јача је него икад, имамо и веома јаку бомбардерску авијацију која ће непрестано бомбардовати војне циљеве у Немачкој…“ Да ли је све то било блефирање? У говору је, међутим, био присутан и други мотив: „Ни у ком случају не потцењујем муке које нас очекују, али се надам да ће наши људи показати да су томе дорасли… При састављању овог стравичног биланса и гледајући, без илузија, опасности у очи, сматрам да има веома много разлога за интензивну будност и улагање напора, али ниједан разлог за панику или безнађе. Очекујем сада битку за Велику Британију. Од те битке зависиће опстанак наше цивилизације… Сав бес и снага непријатеља биће ускоро усмерени на нас. Хитлер је увидео да ће, ако нас не сломи на овом острву, изгубити рат.. . Посветимо се зато нашим дужностима и урадимо шта је у нашој моћи како би, ако би Уједињено Краљевство и Комонвелт постојали још хиљаду година, сви, и онда, могли да кажу: ’Ово је био њихов најлепши тренутак’…“

И после ових истовремено претећих и охрабрујућих речи, свакидашњи живот се, на изглед, одвијао сасвим мирно и спокојно. Штавише, стицао се утисак да су Енглези прилично задовољни што су сами и не морају више да воде рачуна о савезницима. Атмосферу која је владала у Британији описао је и генерал де Гол по свом доласку у Лондон: „Град је пружао слику пријатног мира, чак и равнодушности. Улице и паркови били су пуни људи који су се мирно шетали, пред улазима у биоскоп чекало се у дугим редовима. Пуно кола, импозантни портири на улазима у клубове и хотеле – све то као да је припадало сасвим другом свету за разлику од човечанства које је било у рату…“ Као најдрастичнију ратну меру – према записима једног америчког морнара – Британци су сматрали рационирање чаја, односно давање чаја на бонове.

ration-book1

Ратна индустрија је почела да ради пуном паром; „нормално“ радно време било је од 8 часова изјутра до 7 часова увече, али су многи томе сваког дана (седам дана, сваке седмице) додавали позамашан број часова прековременог рада. Производња је у почетку јако порасла (нпр. за 25% у фабрикама муниције), али замор је – управо онако како су предвиђали експерти за рад – убрзо учинио своје и ускоро је „нормална“ радна седмица имала шездесет радних сати. У исто време је знатно повећан број борбених ваздухопловних формација. Само у том другом кварталу 1940, наоружано је 425 000 нових регрута. Само што „наоружања“ за њих једва да је било. Приликом вежби морали су да се користе дршкама од метли уместо пушкама… Тек крајем јула 1940. требало је да из Сједињених Држава стигне неколико стотина хиљада пушака и неколико стотина застарелих топова. Поред редовне војске формирана је и тзв. Домовинска стража, састављена од мушкараца од преко четрдесет година, који једва да су имали неку униформу (често, напросто, радне комбинезоне) и који су били готово смешно лако наоружани.

Domovinska straza
Припадници Домовинске страже

Свако место, било велико или мало, свака фабрика, свака индустрија имала је своју јединицу Домовинске страже. По целој Британији била је раширена мрежа гарнизона ових добровољаца који су помагали да се штити 5000 миља обале, да се ноћу патролира око аеродрома, да се чувају индустријска места и објекти и да се одржавају препреке на путевима.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *