Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Крај немачких инвазионих планова

5
(2)

Морски лав није кренуо

Иако немачко ваздухопловство за време битке за Британију није успело да оствари супериорност у ваздуху изнад југоисточне Енглеске и Ламанша, немачка морнарица је почетком септембра изјавила да је спремна да за кратко време предузме последње припреме за инвазију. Ипак је затражила да се дан, кад је у рано јутро требало да се изврши искрцавање, одложи од 15. за 21. септембар. Пошто је десет дана пре почетка операције Seelöwe требало да Хитлер изда дефинитивно наређење, то је значило да је 11. септембра или морао да изда то наређење или да нареди да се десант одложи. Он није урадио ни једно ни друго. Ово је у немачким оружаним снагама довело до кратког периода неизвесности. То је, осим тога, био први доказ да је Хитлер оклевао да изврши операцију, иако је све било спремно за велики скок, упркос безбројним тешкоћама које је требало пребродити. Ипак није стигло наређење за тако давно најављено: „Крећемо против Британије“.

nemacki-plan-seelowe

Једанаестог септембра, једног од ретких дана кад је немачко ваздухопловство изгубило мање авиона од британског, Хитлер је своју дефинитивну одлуку одложио за четрнаести. Иако су Спитфајери изнад Британије као бесне осе нападали Јункерсе и Месершмите, иако су британски бомбардери и ратна морнарица уништавали инвазионе луке, Хитлер се и даље тврдоглаво надао да ће тешким бомбардовањем Лондона проузроковати такву панику и хаос, да ће се Британија покорити. Четрнаестог септембра је још једном одложио своју одлуку за три дана. То је значило да би инвазија, најраније, могла да почне 27. септембра. Али 17. септембра је поново одложио своју одлуку. Следећег дана је команда ратне морнарице поднела извештај да се Британци припремају да одбију операцију Seelöwe и да су све њихове одбрамбене мере предузете дуж британске јужне и југоисточне обале, што ће рећи: тачно на подручју где су Немци стварно мислили да се искрцају. Осим тога се испоставило да су Британци уништили или тешко оштетили 240 пловних објеката инвазионе флоте.

Двадесет и седми септембар није само био касни него и неповољни датум због стања плиме и осеке. Временска прогноза за крај месеца била је лоша, а било је потребно једанаест дана да се први талас од девет пешадијских дивизија искрца на копно.

Хитлер, дакле, мора да је већ 14. септембра знао, да ако Seelöwe отпочне тек 27. септембра, инвазија практично неће моћи да се изведе. Иако није познато зашто тада није одложио инвазију за следећу годину, може да се претпостави да се још увек надао да ће поткопати британски морал. У сваком случају Хитлер је 14. септембра рекао Редеру (који је већ 6. септембра предузео мере за случај да се инвазија не изведе) да уколико се одложи, то неће остати тајна за британску обавештајну службу. А чим би британска јавност сазнала за одлагање, постала би много мање осетљива на немачка бомбардовања. Није, дакле, смело бити говора о таквом наређењу, закључио је Хитлер, док време не би стварно онемогућило прелазак преко Ламанша.

 Pionierlandungsboot
Pionierlandungsboot 39, искрцно средство које је пројектовала немачка ратна морнарица

Немачка Врховна команда је већ 17. септембра знала да Хитлер, барем у 1940, нема намеру да предузме инвазију на Британију. Али тек 12. октобра је издао наређење да се што опрезније расформира читав инвазиони апарат. План Seelöwe је био одложен за неодређено време. Ипак су се у немачкој Врховној команди и даље предлагали разноразни планови. Децембра 1940. је Хитлеру изненада пало на памет да заузме Ирску. Иако му је штаб морнарице одмах објаснио да је то немогуће, ова идеја га није напуштала. Када су 23. јануара 1941, већ биле у пуном јеку припреме за рат против Совјетског Савеза разговарао је са Герингом и генералом Студентом, командантом падобранских јединица, о могућности да се Ирска нападне из ваздуха. Сматрао је да ће Ирци дочекати Немце раширених руку и да ће онда бити лакше обезглавити Велику Британију економском блокадом. Немци су, наиме, хтели да пресеку Британцима поморске руте за снабдевање. Зато је било потребно да се онемогући америчко-британски водени саобраћај на Атлантском океану. Затим је од највећег значаја било онемогућити довоз нафте, гуме и индијских производа преко Средоземног мора.

testiranje-panzer-3-tauchpanzer
Тестирање тенка Panzer III Tauchpanzer (1940)

То што се Хитлер и даље грчевито држао идеје да баци Британију на колена, у сваком случају доказује да је јасно увидео каква опасност прети даљој борби Немачке од непобеђене Британије. Тек 13. фебруара 1942. (!) су немачке оружане снаге, првобитно одређене да учествују у операцији Seelöwe званично ослобођене тог задатка. Иако Хитлер после септембра 1940. никад више није озбиљно размишљао о инвазији на Британију, Британци су још годинама били на опрезу. Тек пет месеци после искрцавања на нормандијску обалу, јуна 1944, расформирани су „комитети за инвазију“, уклоњене препреке на путевима, а железничке станице су опет добиле своје ознаке.

Приликом пада Француске, Черчил је 18. јуна 1940. изјавио пред запањеним Доњим домом: „Хитлер зна да нас мора сломити на овом острву, ако не мисли да изгуби рат.“ Ове речи, изговорене у тешком часу, показале су се пет година касније као истините.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *