Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Немачка нуди Британији мир

4.3
(3)

Хитлеров мир

Због чега никад није дошло до немачке инвазије на Британију? Зашто Хитлер, убрзо после француског похода, није наредио да се пређе у Британију која се још опорављала од шока у Денкерку и која једва да је могла да брани сопствену територију? На то питање не може се дати једноставан одговор. Неоспорно су материјалне потешкоће и ризик утицали на немачки став. Постојала је, међутим, још једна околност због које је Хитлер испољио неуобичајено колебање и недостатак полета за искрцавање у Великој Британији.

Иако је зачуђујуће мало историчара обратило пажњу на то, основни разлог за Хитлерово држање може се наћи у његовој књизи „Мајн Кампф“, и то у његовој концепцији о расподели моћи у свету. У поглављу „Оријентација ка Истоку или моћ над Истоком?“ Хитлер, прво, наводи да би Британија била спремна да се до последње капи крви бори за одржање Империје. Затим, одбацује могућности савезништва са Совјетским Савезом, а онда пише: „Јавно признајем да сам сматрао да би било боље да је Немачка још пре рата одустала од своје лудачке колонијалне политике, да није градила трговачку и ратну флоту, да је у савезништву са Енглеском водила антисовјетску политику, тиме дакле окончала слабићке покушаје да се свима угоди и прешла на одлучну европску политику са циљем: да се освоје нова подручја на нашем континенту.“

mein kampf

Пошто је нешто даље написао да немачка нација не сме да дозволи да икад настане нека нова велика сила на континенту, Хитлер је још једном изричито нагласио да само Британија и Италија долазе у обзир као савезници. Само би Француска, коју је Хитлер у „Мајн Кампфу“ више пута окарактерисао као смртног непријатеља Немачке, могла да се побуни против таквог савеза, али би јој недостајало снаге за то. Захваљујући савезу, Немачка би на миру могла да почне са припремама „да би се разрачунала са Француском“. Не само што би се „Немачка извукла из неповољног положаја“, него „што је готово још важније, нови савез би удружио земље које би се технички, а и у многим другим погледима, готово савршено допуниле… Највећа светска сила на земљи и једна млада национална држава пружале би сасвим друге могућности за борбу у Европи него трули лешеви држава које су у прошлом рату биле савезници Немачке.“ Јасно је да је Хитлеру, који је у „Мајн кампфу“ тако оптимистички филозофирао о удруживању са Британијом, веома тешко пало што је после немачког напада на Пољску, не само Француска него и Британија објавила рат. Због „чудног рата“ који је после слома Пољске трајао месецима, Хитлер је стекао утисак да Британија ништа озбиљно није намеравала својом објавом рата. У мају и јуну уследио јс рат на Западу, чији је брзи исход превазишао и најоптимистичнија Хитлерова предвиђања. Немачка је владала великим делом Европе, а Британија је била сама. За Хитлера је било потпуно логично да ће Британија у таквој ситуацији без даљега желети да се часно извуче из конфликта. Рачунајући на њен „здрав разум“, Хитлер је у неколико наврата изјавио да би од Лондона тражио само враћање бивших немачких колонија. Прилично благи услови постављени Француској, служили су као пример немачке великодушности према побеђеном непријатељу. Хитлер је после пада Француске чак био толико сигуран да ће му се Лондон приближити, да се уопште није ни трудио да ступи у контакт са британском владом. У свом привременом главном стану у Книбису у Шварцвалду, данима је чекао британски демарш који.. . никад није стигао.

Крајем јуна и почетком јула 1940. неколико пута је отказао свој најављени говор у Рајхстагу, између осталог зато што је сматрао да би извесне промене у британској влади учиниле Лондон предусретљивијим. Кад му је, најзад, постало јасно да Британија и не помишља да тражи мир, издао је 16. јуна Директиву бр. 16. у којој стоји да треба почети са припремама за инвазију, јер се Британија „упркос својој безнадежној војној позицији“ није показала спремном на компромис.

hitler-govor-rajhstag

И поред тога, Хитлер је три дана касније у свом великом и, за његове појмове, умереном говору у Рајхстагу показао маслинову гранчицу, мада је упућивао разне претње на рачун Черчила и целе Британске Империје. Буквално је рекао: „Господин Черчил би морао барем једанпут да ми поверује кад кажем да ће једна велика империја бити уништена – једно царство које никад нисам желео да уништим, чак ни да му учиним било шта нажао.“ Немци, индоктринирани Хитлеровим говорничким талентом, били су под снажним утиском Хитлерове „великодушне мировне понуде“. Британци, који су његов говор прочитали у новинама, реаговали су, насупрот томе, са подсмехом.

Хитлер, пред којим је дрхтала цела Европа, ове прве реакције једноставно није хтео да схвати озбиљно. Чекао је „разборитију оцену“. Немачки радио и штампа су, међутим, 21. јуна још увек обавештавали да је држање Британаца „мешавина увреда и дрскости“. Чемберлен и Атли су чак саветовали Черчилу да ни у Парламенту ниједном речју не помене Хитлеров говор. Хитлер је био и бесан и разочаран што се Британци нису потрудили ни да му званично одговоре. Упркос томе је одбио да одустане од свог сна о миру са Британијом. Још увек је показивао веома мало интересовања за све што је било у вези са операцијом Seelöwe (морски лав – фока). Зато се преко дипломатских канала трудио да у неутралним градовима успостави контакт са Британцима. Ти покушаји су 3. августа уродили добронамерном понудом шведског краља да иступи као посредник. Али ни овом, ни свим другим покушајима који су претходили, Лондон није обраћао никакву пажњу.

hitlerov poslednji apel Britancima
„Последњи апел“

Хитлер је на још један начин покушао да наговори Британце да промене држање. У ноћи између 1. и 2. августа немачки авиони су изнад разних делова Британије бацали летке чији је наслов гласио: „Последњи апел вашем здравом разуму“. Затим је следио енглески превод Хитлерових „мировних понуда“. Леци су, међутим, код Британаца изазвали само поругу. Хитлер се преварио у процени британског менталитета. После 3. августа је почео да поклања више пажње припремама за операцију, иако не у потпуности.

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *