Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Италијанске и британске операције у Источној Африци

4
(1)

Дебакл италијанске војске

Објавом рата, Мусолини је својих 220 000 војника у Етиопији и Еритреји довео до тога да су сви били одсечени од домовине. Заузели су додуше Британску Сомалију и градове Касалу и Галабат, али се нису усуђивали да одатле продру кроз Судан у Либију, што би могло да доведе Египат у озбиљну ситуацију. Њихов командант, краљев рођак, војвода од Аосте, препустио је непријатељу даље иницијативе.

После победе код Сиди Баранија у Египту (9-12. децембра 1940), Британци су видели шансу да преузму иницијативу. Генерал Вејвел послао је 4. индијску дивизију одмах после борбе у Судан да би заједно са 5. индијском дивизијом, која се тамо налазила, напала Италијане у Етиопији. Јединицама у Кенији придодата је једна јужноафричка дивизија како би и одатле могао да се изврши напад на италијанска подручја у источној Африци. Пуковник А. Г. Канингем (брат команданта британске флотe у Средоземном мору, адмирала А. Б. Канингема) је 10. фебруара 1941. продро из Кеније у Италијанску Сомалију на њеној најјужнијој тачки.

italijani-severna-afrika
Слика афричког фронта у првим данима борбе: британски војник напушта свој запаљени тенк да би се предао Италијанима. Неколико месеци касније, слика се потпуно изменила: тада су се Италијани како у источној, тако и у северној Африци масовно предавали и одлазили у заробљеништво

Северно од евакуисаног града Кисмајуа, који је пао 14. фебруара. су потучене веће италијанске снаге. Италијани су изгубили 30 000 људи, што мртвих, што рањених, побеглих или заробљених. Десет дана касније, Британци су ушли у Могадиш и наишли су на двадесет и један уништени непријатељски авион и 1,8 милиона литара бензина. Канингем је тада скренуо на север, у унутрашњост земље. Половина пута од 1200 км до Џиџиге, куда су се Италијани повукли, водила је кроз пусту висораван Огадена. Пошто је Џиџига пала 17. марта без борбе, цела рута за снабдевање могла је прилично да се скрати. Дан пре тога су, наиме, трупе из гарнизона у Адену прешле Аденски залив, па је преко Бербере, чији се гарнизон већим делом дао у бекство, Канингемово снабдевање могло да иде брзо и ефикасно.

После Харара заузели су Дире Даву на железничкој прузи Адис Абеба – Џибути. Та железничка линија није, међутим, била од користи као линија за снабдевање јер је управа Француске Сомалије после капитулације Француске стала на страну Петенове владе у Вишију. Једини међу њима, генерал Лежантилом. успео јс да са неколико официра пребегне британским снагама и снагама Слободне Француске. Узалудно је Британија у замену за коришћење железнице нудила укидање поморске блокаде Џибутија. Вишиски гувернер Џибутија Нуејета остао је неумољив. Тек после његовог уклањања Џибути је, крајем 1942, стао на страну Слободне Француске. Најзад, надирући дуж пруге према главном граду Етиопије, Канингемова претходница је 6. априла ушла у Адис Абебу. Пет дана касније је председник САД Рузвелт могао да објави да Аденски залив и Црвено море више нису ратиште и да су опет отворени за америчке бродове. Уз помоћ авијације, британска морнарица је уништила италијанске бродове у Црвеном мору, један по један. Међу њима је било девет разарача и осам подморница.

Док се Канингемова војска састојала, пре свега, од афричких и јужноафричких трупа, 4. и 5. индијска дивизија биле су главни ослонац снага генерала Плата које су упале у Етиопију и Еритреју са северозапада. Касала и Галабат заузети су без већих напора, али се војна шетња завршила код Керена који су браниле две италијанске дивизије, а био је добро утврђен. Због карактеристика земљишта, било је немогуће изманеврисати или обићи Керен. Једини изглед на успех био је у фронталном нападу на откривеном земљишту. Пошто је ескадрила јужноафричке авијације добила Харикене, па је тако постигнута надмоћ у ваздуху, Индијци су кренули у напад. После три дана огорчене борбе, 17. марта се напад морао зауставити. Други напад је после осамдесет и четири часа уродио плодом: Керен је пао 27. марта, Асмара 1. априла, а у луци Масау предало се 10 000 Италијана. Оно мало трупа што је још остало војводи од Аосте у Еритреји, кренуло је на марш дуг 370 км у правцу југа. На висоравни Амба Алађи нашли су се између Индијаца генерала Плата, који су јурили за њима, и јединица које је Канингем из Адис Абебе послао на север. Са падом Амба Алађија, 19. маја, одлучена је судбина рата у Етиопији, иако је чишћење тог огромног пространства захтевало још много месеци.

Трећа савезничка групација, мада знатно мања од Канингемове и Платове, ушла је у Етиопију. У тој групацији је било само 50 британских официра, 20 подофицира, 800 Суданаца и 800 етиопских добровољаца. На челу ове групације налазио се етиопски суверен-цар Хајле Селасије.

italijani-severna-afrika-2
У недостатку моторизације, суданске и етиопске јединице кренуле су на дуго путовање до Адис Абебе са 25 000 камила. Осим шачице Британаца, ова војска сс састојала, углавном, од афричких добровољаца.

Двадесетог јануара, много пре него што су Канингем и Плат почели са главним операцијама, закорачио је Хајле Селасије на крајњем западу у своје царство. а дан касније се изнад Омедије вијорила етиопска зелено-жуто-црвена застава. Преласком границе ова мала војска нагло је расла услед прилива све већег броја становника ових крајева кроз које је пролазила. Команда ове војске, у фебруару се сместила у брдском утврђењу код Белаје, у марту се преместила у Бурје, а у априлу су Италијани морали да јој предају Дебра Маркос. Петог маја стигла је на прилазе главном граду Етиопије, Адис Абеби, у који је убрзо ушла. Један мањи део комбинованих снага из Адис Абебе кренуо је на север. На том маршу, после краће борбе, предала се једна јача групација Италијана од 14 000 војника. Тиме су се завршиле операције у источној Африци потпуним поразом Италијана.

ДСР1

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *