Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Драматичан обрачун са француском флотом

5
(5)

Мерс Ал Кебир

После пала Француске. Британија је остала потпуно сама да се супротстави много моћнијем непријатељу. Само, британска флота била је јача од комбиноване немачко-италијанске морнарице. Ако је Британија хтела да ову надмоћ и задржи, морала је да по сваку цену спречи да модерна француска флота падне у руке непријатеља.

Упркос ранијем договору између Лондона и Париза да ниједан од савезника неће посебно да води преговоре о прекиду ватре, Лондон је ипак дозволио Француској, после њеног војног дебакла, да преговара са Немцима и Италијанима. Али Британија је своју сагласност дала уз један веома важан услов: француска флота мора да отплови у британске или неке друге сигурне воде, како не би постојала ни најмања опасност да непријатељ добије француску ратну морнарицу.

mers-el-kebir-1
Преглед британских акција против француске флоте у јулу 1940, које је Британија после пада Француске предузела како би спречила да падну у немачке руке.

Британци, које су Французи недовољно обавестили о резултатима преговора о прекиду непријатељстава, били су веома забринути. Имали су и разлога за то. Чланом 8 Споразума о прекиду непријатељстава одређено је, наиме, да се сва француска ратна морнарица (са изузетком једног броја бродова потребних за одбрану француских интереса) врати у домаће луке где ће бити разоружана и где ће да остане под даљим надзором Немаца и Италијана. Ова одредба била је за Британију потпуно неприхватљива. Немци који су тако често ноншалантно кршили своју реч, могли су и овог пута, упркос својим великодушним обећањима, да измисле неки разлог те да присвоје француске бродове. Поред тога, Британци су рачунали и са тим да би касније, приликом евентуалног потписивања француско-немачког мировног уговора, Француска можда била стављена под такав притисак да Лондон више не би могао да врши било какав утицај.

Ма колико се француски адмиралитет и влада заклињали да француски ратни бродови никад неће пасти у руке непријатеља, Британци, а нарочито Черчил, нису хтели ни најмање да ризикују. Лондон је стога одлучио да се што је могуће брже припреми и изведе операција „Катапулт“. Ова операција обухватала је „истовремено преузимање и стављање под надзор Британаца, искључивање из борбе или уништење читаве француске флоте“, уколико до ње Британци уопште буду могли да дођу. Операција је морала да почне 3. јула. У рано јутро тога дана, разоружале су јаке и добро наоружане британске трупе још поспану посаду француских ратних бродова у лукама у Плимуту и Портсмауту. Ови бродови сачињавали су, отприлике, 10% укупне француске флоте. Операција је протекла брзо и прилично нечујно, изузев што је на великој француској подморници Surcouf погинуло и рањено неколико људи који су пружали отпор. Ни са француском ескадром која је била усидрена у Александрији, под командом адмирала Годфроа, Британци нису имали тешкоћа. Британски адмирал Канингем, који је командовао снажним флотним саставом усидреним близу Александрије, умео је да веома суптилним преговорима избегне сваку употребу силе. Годфроа се сагласио да се одвоје сви његови бродови за превоз нафте а са ратних бродова топови пренесу на копно, чиме би ови француски бродови практично били ван борбене употребе.

Велика драма која подсећа на грчке трагедије, одиграла се 3. јула 1940. у француској поморској бази Мерс ал Кебиру близу алжирског града Орана. Тамо је био усидрен далеко најјачи део француске флоте, који се између осталог састојао од чувених крстарица Dunkerque и Strasbourg, ратних бродова Bretagne и Provance, носача авиона Commandant Teste, и шест разарача. Око 9,30 часова по локалном времену, појавио се веома јак састав британске флоте – флота „X“ – негде у висини Орана, под командом вицеадмирала Самервила. Флота „X“ се састојала од бојног брсташа Hood, бојних бродова Resolution и Valiant, носача авиона Ark Royal, две крстарице и једанаест разарача. Самервил је послао капетана бојног брода Холенда, који је до пре кратког времена био британски аташе поморских снага у Паризу, и ватрени пријатељ Француске, да посредује код француског команданта, адмирала Жансула. Французима је остављена једна од пет могућности: а) да се заједно са Британцима даље боре против непријатеља; б) да под британском контролом и са умањеним бројем посаде отплове у неку од британских лука; ц) да под британском контролом и са смањеним бројем посаде отплове у неку француску луку на Карибима или, пак, неку америчку луку; д) уколико не би био прихваћен ниједан од ова три предлога, да у року од 6 часова сами потопе своје бродове; е) уколико пак ни ово не би било прихваћено, да рачунају да ће Британци употребити силу, будући да морају спречити да флота падне у руке непријатеља.

Изненађени и увређени адмирал Жансул одбио је да под претњом британских топова прихвати било који од ових предлога. Поручио је Самервилу да ће на силу одговорити силом. Осим тога, учинио је грешку, за коју ни данас нема објашњења, а то је да ни у часовима грозничавих преговора који су уследили није пренео исцрпну поруку француском адмиралитету. Порука о предлозима Британаца била је пренета непотпуно. Када су Британци видели да Жансула не могу да убеде, а уз то су и открили телеграмску поруку у којој се француска морнарица позива да помогне Жансулу, трагедија је била неизбежна. Ипак је био потребан још један телеграм владе из Лондона да подстакне Самервила на напад.

bb-strazbur-pod-vatrom
Француски бојни брод Strasbourg под ватром

У 17,25 часова, после кратког поздрава, капетан Холенд, смртно блед, напустио је последњи пут адмирала Жансула, који је узалудно покушавао (између осталог показујући и инструкције) да убеди Британце да никад ниједан француски брод неће пасти у руке непријатеља. У 17,54 часова била је испаљена прва британска салва на француску флоту. Француски бродови који су били сувише близу један другом, и то у веома неповољном положају, одговорили су додуше одмах ватром, па су се и француске тешке приобалне батерије умешале у борбу. Али Французи нису имали шансу против Британаца који су гађали веома прецизно, уз то су били тако распоређени да су могли слободно маневрисати. Већ у 18,10, дакле шеснаест минута од почетка борбе, Жансул је сигнализирао да су његови бродови искључени из борбе. Dunkerque који је, додуше, испалио 40 граната на Hood, морао је да се усидри тешко оштећен са четири пуна поготка. На броду Provance је један пун погодак направио велику рупу, док је задњи део брода био у пламену. Разарач Mogador, којем је готово успело да утекне из луке, добио је пун погодак те је на њему експлодирало 16 бомби. То га је принудило да стане. Судбина бојног брода Bretagne била је још страшнија. Он је одмах на почетку био погођен и горео је све до 18,07 часова. Онда је одједном дошло до експлозије и брод је потонуо, а са њим и 977 чланова посаде. Strasbourg, са још пет разарача, успео је, међутим, да се извуче испод јаке ватре Британаца. Чак му ни три напада британских торпедних авиона нису нанела значајнију штету, и већ идуће вечери крстарица је са још три разарача упловила у луку Тулона. Операција „Катапулт“ је Французе стајала 1297 мртвих и 351 рањених.

 

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *