Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Немци интервенишу у Северној Африци

5
(3)

Под Ромеловом комадном

Човек који је почетком 1941. добио команду над немачким јединицама које су дошле да пруже помоћ Италијанима на северноафричком ратишту, био је тада четрдесет деветогодишњи генерал Ервин Ромел. У Триполи је стигао 12. фебруара 1941. Чим се Ромел са својим штабом сместио у Триполију, покушао је да припреми офанзиву. Захтевао је и добио – али не без проблема са Италијанима – потпуну слободу деловања. Одмах је одлучио да максимално искористи своје оклопно-механизоване јединице.

Пролаз код Агејле, јужно од Бенгазија, био је од највећег војног значаја. Од овог пролаза води приобални пут ка Беда Фому, одатле до Бенгазија, преко Дерне и Тобрука до Бардије. Од тог пролаза води и пустињски пут ка Аџедабији. Он сече један део пустиње, долази до Мехилија, и затим иде до Дерне. Овај пустињски пут је већ једном играо важну улогу у ратним збивањима, и то неколико месеци раније. У фебруару су, наиме, Енглези користили овај пут да би Италијане напали с леђа, а при том им је ратна срећа била наклоњена.

Ромел је решио да се противнику супротстави на исти начин. Кренуо је пустињским путем са великим бројем тенкова које је изврсно подржавала авијација. Борба код Ел Агејле почела је 31. марта, пошто је неколико претходних дана долазило само до пушкарања. Ни британска авијација, ни британски тенкови нису могли да се успешно супротставе. Осим тога је пустиња била тако равна и погодна за напредовање оклопно-механизованих јединица, да је Немцима још једини проблем био довод воде и бензина. Британци су очекивали да ће ови проблеми успорити продор противника. Међутим, у томе се њихова команда преварила. Нестрпљиви Ромел је успео да и даље снабдева своје трупе и напредује, иако га је и сам Хитлер упозорио да буде опрезан.

Опкољена је и готово уништена једна британска оклопна дивизија. Друга дивизија, која је држала Бенгази, налазила се у опасности да буде одсечена, па би град морао да се преда. После успешног напредовања, Ромел је угрозио и Тобрук, али је Вејвел храбро одлучио да део снага и даље остане у граду као јака посада која би представљала опасност Ромеловој позадини ако настави напредовање. Немци се, међутим, нису дали збунити. Заобишли су Тобрук и кренули даље. Заузели су Мехили и, прошавши Бардију, њихови тенкови стигли су до Солума. На запрепашћење британске команде, једна немачка патрола изненадила је и заробила истакнуте енглеске генерале 0’Конора и Нимија у њиховим колима.

Тако је Вејвел морао доћи до закључка да се сада опет налазио на истом као и пре годину дана! И то у тренутку кад се знатан број британских трупа пребацивао са афричког ратишта у Грчку. У Каиру је владала забринутост. Британска команда је, међутим, почела да размишља о мерама које би могле да се предузму. Шта су Британци могли да ураде? Као прво, требало је пресећи непријатељу везе. Командант флоте, адмирал Канингем, добио је наређење да што више омета пловидбу између Италије и Африке, како би се спречио довод појачања. То му је, добрим делом, успело, али не потпуно! Затим је флота у једној рискантној операцији бомбардовала лучки град Триполи, а да при том није претрпела веће губитке. Предузета је још једна ризична операција. Један конвој транспортних бродова, који је био на путу за Рт Добре наде, добио је у близини Гибралтара неочекивано наређење од Адмиралитета: пет најбржих теретних бродова натоварених бржим и бољим тенковима морало је да преко Малте плови за Александрију. Срећом је и овај подухват успео, јер се уопште не би могла да сагледа трагедија до које би дошло да су ови бродови постали жртве подморница.

Али и другој страни су пристизала појачања, упркос британској флоти. Успели су да искрцају опрему 15. оклопне дивизије. Људство је дошло авионима. Чим су стигли британски тенкови, Черчил је почео да врши притисак на Вејвела да почне са офанзивом. Он је то већ био покушао код Солума, али су немачки противнапади били сувише јаки. Испоставило се да су немачке противтенковске гранате од 88 мм пролазиле кроз зидове енглеских тенкова као од шале. Али сада, са новим тенковима, требало је да буде боље. Међутим, „тигрићи“, како су их звали, имали су такође своје слабости и показало се да ни они нису били отпорни на гранате од 88 мм.

Ромел је био поставио велики број тешких тенкова испред фронта, а да Британци то нису ни слутили. Започео је напад 17. јуна 1941. у подручју Солума, код превоја Халфаје. Избор овог места био је мајсторски потез. Кад су тенкови прешли успон лежало је пред њима 80 км проходног терена! Судар две војске пружао је страшну слику. Тенкови су нападали један другог с леђа, колоне транспортних кола нашле су се одједном усред непријатељских батерија; облаци прашине невероватно су отежавали оријентацију. Британци нису издржали. Изгубили су готово стотину тенкова, имали су доста мртвих и рањених и морали су да се повуку. „Ратна секира“ („Ратна секира“ је била шифра за британску офанзиву) је отупела.

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *