Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Доношење Атлантске повеље

5
(1)

Позив у срећнију будућност

Почетком августа 1941. путовао је Винстон Черчил са читавом групом својих сарадника на новом ратном броду Prince of Wales (који ће само неколико месеци касније потопити Јапанци) за Њуфаундленд да би тамо водио тајне разговоре са Рузвелтом. И Рузвелт је у највећој тајности отишао из Вашингтона, па су се 9. августа бродови ова два лидера нашли пред обалом Њуфаундленда. Била је субота.

cercil-ruzvelt-prince-of-wales
Черчил и Рузвелт на палуби британског бојног брода HMS Prince of Wales

Следећег дана вођени су разговори. Био је то дан посвећен веома озбиљним стварима. Присећамо се овог сусрета на мору пре свега јер је из њега произашла Атлантска повеља, али то је, у ствари, било само једно од питања овог сусрета. Суморне актуелности морале су имати предност над сновима о будућности. Како да се уништи Немачка? Бомбардовањем, како су наивно веровали Британци? Или великом силом, укључујући и америчку војску, како је мислио начелник америчког генералштаба, генерал Маршал? Како је требало организовати помоћ Совјетском Савезу а да Британија од тога не трпи? Шта би се морало догодити ако Немачка упадне у Шпанију? Да ли се тада могло рачунати на Португал? Да ли би у том случају требало окупирати Азорска острва? Коју линију односа са Јапаном треба следити? Поред решавања питања, требало је дати и заједничку изјаву о циљевима рата која би требало да као застава изнад бојног поља позива у будућност и којом би се пре свега демонстрирало јединство. Али саставити текст такве начелне изјаве није било једноставно, иако је требало да се она односи тек на далеку будућност. И британска и америчка страна је марљиво радила на овим нацртима. Черчил је започео, а помагао му је његов саветник, сер Александер Кадоган. Самер Велс, заменик америчког министра спољних послова, формулисао је америчке идеје, које је потом Рузвелт кориговао. Све је то захтевало доста напора и разговора да би се на крају постигла сагласност. Почетак је био веома једноставан: обе земље су могле искрено да изјаве да не иду за проширењем својих територија те да свака нација има право на самоодлучивање. Овај принцип је био веома лако прихваћен. Али било је тешкоћа када је на дневни ред дошла тачка – идеал међународне слободне трговине. Американци су је, због своје економске супериорности, ватрено подржавали, док су је Британци, који су од Конференције у Отави из 1932. своје краљевство штитили баријером разних робних тарифа, са много уздржаноста примили к знању. То је довело до веома оштрих дискусија и следеће формулације: обе земље изјављују да се слажу са тим да се свет отвори за трговину, уколико се то слаже са њиховим постојећим обавезама. Потешкоће је стварала и политичка организација будућег света. У свом нацрту Черчил говори о једној „ефикасној међународној организацији“, а Рузвелт, тај разочарани следбеник Вудроа Вилсона, веровао је да би после рата требало да ред одржавају четири велике силе: Америка, Велика Британија, Совјетски Савез и Кина.

nacrt-atlantske-povelje
Черчилов нацрт Атлантске повеље

Изјава с којом су се на крају сви сложили, 12. августа, била је заправо компромис. У осам тачака Британија и Америка заједно изјављују да не теже проширењу својих територија нита су за територијалне промене, поштују право сваког народа да изабере облик владавине под којим жели живети, оне су за економску сарадњу међу свим народима, да сви народи напусте употребу силе после уништења нацизма. Пријем повеље у Америци био је повољнији него што се Рузвелт и надао, а исто тако и у читавом свету, нарочито оном потлаченом који ју је примио као знак боље будућности. Тако је значај повеље постао далеко већи него што се очекивало. Створен је почетак, дат је курс, ма колико је лука још била далеко.

stampana-atlantska-povelja
Штампана верзија Атлантске повеље

ДСР1

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *