Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Ситуација у Перл Харбору

5
(1)

Рат на видику

Дан пре објаве ембарга на увоз сировина од стратегијског значаја у Јапан, из Вашингтона су упозорени команданти у Перл Харбору: „Предузмите мере предострожности против сваке евентуалне могућности“. Упозорење је упућено у Перл Харбор зато јер је од маја 1940. ова лука проглашена за сталну базу флоте Сједињених Држава, која почетком 1941. добија тачнији назив „Пацифичка флота“. Тек што је преузео дужност, нови командант америчке флоте на Пацифику адмирал Хасбанд Кимел примио је вести из Вашингтона, које су дошле од америчког амбасадора у Токију, Груја: „Један члан амбасаде обавештен је од мог перуанског колеге да је чуо са разних страна, од којих је једна била јапанска, да јапанске војне снаге планирају општи препад на Перл Харбор уколико дође до проблема између Јапана и Сједињених Држава, и да би у нападу учествовала сва могућа ратна средства. Мој колега каже да се осећа обавезним да ми пренесе ову информацију, будући да је потврђена са разних страна, иако му се тај план чини фантастичним“. У пропратном писму, морнаричка служба информација каже: „Овим гласинама не треба веровати“, сигурни да „ускоро или у догледно време“ нема основе да се страхује од јапанског напада на Перл Харбор. Адмирал Кимел је ипак био опрезнији, па је јављао Вашингтону: „По мени постоји могућност да Перл Харбор буде нападнут подморницама, авионима или обома“. Само један дан касније, и генерал Волтер Шорт, који је некако у исто време кад и Кимел био постављен за команданта војске на Хавајима, захтевао је од Вашингтона више оружја за противавионску одбрану. Генерал Маршал, начелник Генералштаба је свестан тога да је дужност војске на Хавајима да брани флоту те да постоји и те каква потреба за ловцима и оружјем за противавионску одбрану. „Оно чега Кимел није свестан“, писао је Маршал у своме одговору, „је да читавој нашој војсци недостаје овај материјал и да Хаваји стоје далеко боље од било које друге базе“. Капетан бојног брода Захаријес, командант тешке крстарице USS Solt Lake City, говорио је јапански, добро познавао шпијунске методе и поседовао веома брз, оригиналан и неортодоксни начин размишљања који код већине оних који размишљају по неком клишеу, буди сумњу. Према његовим речима, он је крајем марта прорицао Кимелу: „Ако се Јапан одлучи на рат, почеће ваздушним нападом на нашу флоту у Перл Харбору, и то једног викенда, вероватно једне недеље ујутро. Циљ напада биће избацивање наша четири бојна брода. Било би добро да се пређе на патролирање авијацијом, и то и до 500 миља унаоколо“. Кад је на то Кимел одговорио да за тако нешто нема довољно авиона, Захаријес је рекао: „Побрините се да их добијете, адмиралу, јер догодиће се онако како сам вам рекао“. Шта је Кимел могао да учини но да тражи и да настави да тражи.

short
генерал Волтер Шорт

Вашингтон је одбијао његова тражења. На захтев Министарства спољних послова, морао је да упути једну ескадру на прославе Британаца у Новом Зеланду, Аустралији, Тахитима и Фиџи острвима да би се на тај начин подвукла америчка солидарност са Британијом.

Активност немачких подморница и бродова на Атлантику присилила је Сједињене Америчке Државе да ојачају атлантску флоту. Да би се то постигло, морало је ићи на рачун Пацифичке флоте. Тако је у априлу, мају и јуну отпловило из Перл Харбора 20% њених бродова: носач авиона Yorktown, бојни брод Idaho, Mississippi и New Mexico, 4 лаке крстарице и 2 дивизиона разарача. Средином лeта сe на Атлантик селе и 3 танкера за нафту, 3 транспортна и неколико помоћних бродова. Три месеца пре напада на Перл Харбор, војна атмосфера на острву Оаху на Хавајима била је безбрижна. Адмирал Кимел је био опседнут својим проблемима око увежбавања. Непрестано су на његову заповест смењивани увежбани официри и постављани на нове бродове, а на њихово би место долазили нови који су морали да се навикну на Перл Харбор те да буду обучени. Кимел је био стављен пред избор: или да му људи стално буду у стању приправности, или да их сконцентрише на обуку што би ишло на рачун будности. Он се опредељује за ово прво.

Вашинггон је 27. новембра послао “последњи аларм” свим командантима на Пацифику да буду у стању приправноста “за сваки вид напада”. Кимелова депеша почиње овом реченицом: “Ова се вест мора сматрати као упозорење да је рат на видику”.

У суботу увече, 6. децембра на јужној страни Форд Ајленда, лежала је америчка Пацифичка флота, обасјана морем светлости: 7 бојних бродова; осми, Pennsylvania био је у доку. Од јула био је то први пут како је свих осам бродова било на окупу унутар луке. Подморнице и разарачи лежали су у групама од три до пет. Ту је била усидрена: лака крстарица Honolulu, као и стари минополагач Oglala, који је лежао поред модерне лаке крстарице Helena. С времена на време, рефлектори су обасјавали небо. Посматрајући ову слику изустио је генерал Шорт: “Није ли то величанствена слика?” И додао: “А тек каква би то била мета за гађање…”.

 

ДСР1

 

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *