Други светски рат

Ваша база података о Другом светском рату

Немачка се припрема за велику летњу офанзиву

5
(7)

Догађаји око Харкова

У рано пролеће 1942. завршила се совјетска противофанзива. Снег и лед хладне руске зиме уступили су место блату кроз које су се јединице једва кретале. Ово је дало прилику да јединице предахну и да се ојачају резервама, што је било неопходно како Немцима тако и Совјетима. Из једног немачког извештаја од 30. марта 1942. види се да је од 162 немачке дивизије, које су се налазиле на совјетско-немачком фронту, само њих 8 било у стању да пређу у офанзиву; 3 би биле способне после извесног одмора, а 47 је било делимично способно. Више од 100 преосталих дивизија биле су способне само за дефанзивне акције. Многе дивизије нису имале формацијом предвиђени број војника. Према подацима генерала Халдера, начелника Генералштаба копнене војске, укупни немачки губици на источном фронту су се у међувремену попели на више од милион, што је отприлике једна трећина људства које су Немци својевремено ангажовали у рату против Совјетског Савеза.

bitka-za-harkov-1
А када је прошла зима, суочили су се Немци опет са проблемом превоза по путевима који су се претворили у реке блата

Број тенкова био је драстично редуциран; 16 оклопних дивизија укупно је располагало још само са 140 тенкова, што је мање од нормалног броја који треба да има само једна оклопна дивизија. Немачка ваздухопловна флота била је готово преполовљена; остало је још само 1500 борбених авиона. Услед таквих губитака није више било могуће да се настави муњевити рат. Али Хитлер је имао своја схватања па се у ратној индустрији радило свим снагама како би се оперативне јединице довеле у добро стање те у лето 1942. могле поново да пређу у офанзиву. Немци су због тога вршили притисак и на своје савезнике, чиме је Хитлер постигао, додуше на папиру, да га ови помогну за летњу офанзиву у 1942. години са 52 дивизије и то: 27 румунских, 13 мађарских, 9 италијанских, 2 словачке и 1 шпанска. Немачка је сада била присиљена да се више ослони на јединице својих савезника но што је то раније био случај. Многим немачким генералима се то није допадало. Они нису били одушевљени квалитетом „странаца“. У неку руку имали су и право, али да би војску оспособили за предстојеће задатке нису имали много избора. Главну ударну снагу чиниле су немачке дивизије које су у априлу и мају биле опорављене и попуњене, тако да су бројале и до 90 процената од нормалног формацијског састава.

У мају је немачка Врховна команда располагала на Истоку са преко 4 милиона војника, 3000 тенкова и исто толико борбених авиона. Према ратном плану који је изложен у заповести од 4. априла 1942. ускоро би ове огромне снаге (највећа завојевачка војска која се икад овако окупила на руском тлу) морале да извојују коначну победу.

Немачки су генерали били мање оптимистични. Чак и ако се летња офанзива 1942. не би водила читавом ширином источног фронта, морало се рачунати с тим да је совјетски отпор друкчији од онога из 1941. Упркос великим губицима, и то вишеструко већим од немачких, Стаљину је стајала на располагању војска која је имала 5 милиона људи, 5000 тенкова и 2500 авиона, а совјетска ратна индустрија је радила пуном паром. Стаљин је био у предности јер је имао више људства које је могао послати на фронт, иако су, уопштено говорећи, немачке јединице биле квалитетније и боље опремљене. Али, Немачка је један део својих јединица морала држати на окупираној совјетској територији. Осим тога, Стаљин је располагао и резервама, и то огромним, у материјалу и људству, што је Хитлер потцењивао. Он једноставно није хтео да у то верује. Према њему је за време совјетске противофанзиве Црвена армија толико страдала да је требало само још „одувати оно што се клатило“.

bitka-za-harkov-2
Kод Харкова су у пролеће 1942. стајале две војске једна насупрот другој, обе спремне за офанзиву. Немачка патрола проматра покрете совјетских јединица.

У већ поменутој заповести од 5. априла 1942. Хитлер је изложио да, чим то дозволе временске и теренске околности, немачке јединице треба да предузму иницијативу.

Циљ је, према Хитлеру, био да се униште совјетске јединице које су још преостале, те да се заузму важне економске базе, извори за ратну индустрију. Чврсто се држећи првобитног циља рата на Истоку, требало је дакле, према Хитлеру, да се на северу заузме Лењинград и успостави непосредна веза са Финском, а на југу изврши пробој до Кавказа. Москва је привремено била изостављена из плана напада. Акценат офанзиве је био на југу, и то на два веома важна стратегијска циља на: нафтоносним пољима северног Кавказа и ратној индустрији на подручју Стаљинграда. Ове је циљеве требало достићи напредовањем са линије Курск-Харков-Стаљино у четири етапе, које би се делимично уклапале једна у другу, једна врста ланчане реакције која је имала те предности што би се управо онда када би требало извести одлучујући ударац, укључивале свеже и добро припремљене јединице. На тај начин, сматрало се, муњевити рат из 1941. могао би се наставити упркос неповољном односу снага.

Офанзиву је требало да изведе Група армија Југ, под командом фелдмаршала фон Бока подељена у два дела: јужно од Харкова Група армија А под командом фелдмаршала Листа, од Харкова на север Група армија Б под непосредном командом фон Бока. Офанзива је требало да почне најпре на северу, пробојем из рејона Курска ка Вороњежу на Дону (2. немачка армија и 2.мађарска армија). Јужно одавде требало је да се 4. оклопна армија брзо пробије ка Дону, док је 6. армија требало да уништи сконцентрисане совјетске снаге источно од Харкова. У трећој фази би се 1. оклопна армија и 17. армија из рејона града Стаљино пробиле у правцу Стаљинграда, при чему би их подржавала Група армија Б, која је у међувремену требало да се пробије на југоисток дуж Дона. У четвртој фази је требало да се достигне коначни циљ: Стаљинград на истоку и Кавказ на југу.

bitka-za-harkov-3
Кроз разорено село, храмље рањени војник. У позадини се виде Немци који одводе совјетске ратне заробљенике.

Слаба страна овог плана била је што се уопште није водило рачуна о веома озбиљним отпорима; ако би у једној од првих етапа дошло до застоја или успорења, извођење следећих етапа не би било довољно успешно. Осим тога требало је, пре свега, обавити три мање претходне нападне операције да би се створила повољна ситуација за почетак летње офанзиве, а то је освајање Крима (преко којег би био отворен још један пут за Кавказ), затим подручја источно и југоисточно од Харкова. Веома озбиљан конфликт у немачкој Врховној команди изазван је управо редоследом којим је требало да се врше припреме и којим је требало да немачке јединице код Харкова изврше напад. Око тога су се нарочито ангажовали Хитлер и фон Бок. Овај последњи се прибојавао нове совјетске противофанзиве код Харкова, што би читав летњи напад могло довести у питање. Када се он код Халдера информисао да ли је Хитлер водио рачуна о таквом могућем совјетском нападу, Халдер је одговорио веома једноставно – не!

Совјети су фон Бокова страховања претворили у стварност. Већ је у марту 1942. совјетска Врховна команда правила планове за једну од најобимнијих нападних операција у Украјини: преко Харкова је намеравала да се пробије до Кијева. Али од ових великих планова одустало се због недовољних снага у том подручју: добар део совјетских јединица налазио се у подручју око Москве.

Поновно заузимање индустријског града Харкова је био један од првих циљева. И Стаљин је учинио исту грешку као и Хитлер, потцењујући непријатељске и прецењујући сопствене снаге.

Тако је дошло до посебне ситуације: две непријатељске војске су се отприлике истовремено припремале за офанзиву у истом подручју; обе стране, тј. њихови команданти знали су до извесне границе за планове свога противника. У овој веома интересантној ратној ситуацији, 9. маја су почеле уводне борбе совјетске армије, те се фон Бок у свом дневнику пита нису ли то предзнаци великог совјетског напада. Само три дана касније, уследио је напад трупа Тимошенковог Југозападног фронта. Са подручја Волханска (североисточно од Харкова) нападала је 28. армија, са југа 6, а са југоистока јединице 9, 38. и 57. армије. Упркос Боковом предвиђању, немачке снаге биле су изненађене, пре свега жестином, када је Црвена армија убацила велики број тенкова и почела да врши опкољавање. Увече 12. маја, продрле су Тимошенкове снаге и на десетине километара дубоко. Фон Бок је постао свестан колико је ситуација озбиљна тек кад га је Хитлер позвао и наредио да не употреби главнину да би поправио ситуацију на месту локалних пробоја. Говорио је о ситуацији преувеличавајући је или умањујући њен значај. Фон Боку је успело да убеди Халдера, а овај опет Хитлера, да му је неопходна помоћ. На угрожени одсек фронта су од 14. маја стизала појачања (између осталог и авиони са Крима) у рејон Харкова. Упркос веома јаком отпору Немаца, успело је Тимошенку да на неколико места пробије немачке линије. Велике успехе имао је нарочито јужно од Харкова. Напредујући у смеру Краснограда направио је такав клин у немачком фронту, да |е 6. армија фон Паулуса на северу била готово одсечена од 17. армије и 1. оклопне армије на југу. Да би се избегла та опасност, Група армија А која је тих дана добила знатна појачања, извршила је противнапад 17. маја. То је урађено таквим успехом, да је већ 19. маја совјетска страна размишљала да ли да тај „други напад на Харков“ што пре заврши. Стаљин је апсолутно одбијао да разматра такве сугестије. Ипак, Немци су постигли такве успехе, не толико захваљујући снази својих трупа, колико грешкама совјетске команде. Брзи совјетски продор од 12. маја изведен је на веома уском простору, и зато је био особито осетљив, утолико више што су му бокови остали потпуно незаштићени. На тај начин је Немцима било олакшано да припреме и изведу своју противофанзиву, јер је требало само пресећи клин и опколити совјетске јединице које су га сачињавале. За свега неколико дана успело је фон Клајсту да поново освоји готово читаво изгубљено подручје Лозоваје, Барвенкова и Изјума, које су Немци изгубили за време совјетске зимске офанзиве; 23. маја код Балаклеје на Доњецу спојили су се делови 1. оклопне армије са трупама Паулусове 6. армије која се из Харкова пробила према југу њему у сусрет. Сада су совјетске снаге биле опкољене, а не Немци. Овим маневром су совјетске јединице биле одсечене од главних снага источно од Доњеца. Очајнички су покушавали да се пробију на исток, углавном без успеха. Са недовољно муниције, горива и хране нису могли одолети Немцима који су све више стезали обруч. Кад је совјетска 28. армија северно од Харкова била присиљена да се повуче преко Доњеца, био је то веома тужан крај напада који је на почетку изгледао тако успешан. Битка се окончала 28. маја. Према немачким подацима било је заробљено око 200 000 војника, уништено 1200 тенкова, а 500 совјетских авиона било је оборено. Према том, прилично поузданом извору, немачки губици износили су само око 20 000 војника. „Друга битка за Харков“ била је завршена. Халдер је могао 29. маја да у свој дневник забележи како је ситуација на фронту мирна.

bitka-za-harkov-4
Битка за Харков завршила се 28. маја. Немци су заробили више од 200 000 совјетских војника. Део тих заробљеника овде пролази градом

Али Хитлер није хтео да његове трупе мирују. Совјетски напади нису смели да угрозе предвиђену немачку летњу офанзиву. Истина је да су подручје западно од Изјума у међувремену поново заузеле совјетске снаге, али припремна етапа немачког напада још није била завршена. Да би искористили успехе, пре него што се противник опорави, одмах је припремљена 1. оклопна армија и 6. армија за заузимање подручја источно од Харкова. У рејону Волханска, 10. јуна, бацио је фон Паулус 6. армију да нападне потпуно изненађеног противника који је за свега недељу дана био одбачен даље на исток изгубивши око 20 000 војника. Уз подршку оклопне армије пробио се фон Паулус затим у правцу Купјанска где је совјетски отпор, ма како жесток, трајао веома кратко. За 14 дана успело је Немцима да окончају ове уводне операције. Велика немачка летња офанзива, под називом операција „Блау“, могла је да почне.

ДСР1

Колико је добар чланак који сте прочитали?

Кликни на звезду да би послао оцену!

We are sorry that this post was not useful for you!

Let us improve this post!

Tell us how we can improve this post?

Поделите:
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *